Connect with us

Društvo

ZNATE LI ZAŠTO SRBI KUCAJU U DRVO PROTIV NESREĆE? Veruju da ih to štiti od zla!

Objavljeno

-

Kucanje u drvo, Foto: Profimedia

Kod hrišćana se ovaj fenomen povezuje sa Hristovim raspećem


Sigurno ste barem jednom u životu kucnuli u drvo, bili sujeverni ili ne, i uz to rekli „da ne čuje zlo“ ili „da kucnem u drvo“. Ovaj izraz se koristi vekovima, a ovo je poreklo verovanja da kucanje u drvo „tera“ zlo!

U mnogim kulturama širom sveta, ne samo u našoj, kuca se u drvo kako bi se „oterala“ nesreća i poželela dobrodošlica „bogatstvu“ ili sreći. U moderno doba veruje se da ako kucnete o drvo kada kažete da imate sreće, nećete je izgubiti i efikasno se štitite od toga da vam sreća propadne. Izraz se najčešće koristi za stvari koje su nam u životu važne, pa ih „pojačavamo“ dozom sujeverja. Neki kucaju pred veliki životni događaj, a neki kucaju nakon što su drugima rekli lepu vest o sebi.

„Kucanje“ ima nepoznato poreklo, ali je deo narodnog jezika, na primer u Velikoj Britaniji potiče još iz 19. veka. Često se tradicija povezuje s drevnim poganskim kulturama, koje su verovale da duhovi žive u drveću. Smatralo se da kucanje u drvo poziva duhove za zaštitu ili tera one zle.

Kod hrišćana se ovaj fenomen povezuje sa Hristovim raspećem, odnosno drvo o koje kucaju povezuju sa drvetom na kom je On bio razapet, drugi veruju da tradicija možda potiče od dečije igre, Bilo kako bilo, sujeverje ne „tera“ nesreću, ali ima neobičan efekat na nas.

Advertisement

Studije su pokazale da kucanje u drvo ima psihološki efekat, može da umanji naše strahove i strepnju od negativnih posledica. Slično je utvrđeno i za ljude koji nose amajlije, i zaista se osećaju kao da su zaštićeni.

Izvor: Espreso

Društvo

ZA MIR SVOJE DUŠE, SUTRA OBAVEZNO URADITE OVO! Praznujemo jednog od NAJUČENIJIH SVETITELJA

Objavljeno

-

Crkva, Foto: Aleksandra Čolić

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju Svetog Jovana Zlatoustog


Sveti Jovan Zlatousti u Srbiji se smatra jednim od najučenijih svetitelja, pa se veruje da sutra svaki vernik treba da uzme neku dragu knjigu i iz nje pročita makar deo.

U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da žene na praznik Svetog Jovana Zlatoustog ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer ovaj svetitelj ne želi da one na njegov praznik rade već da se svi podjednako, uz neku dobru knjigu, opuste i posvete duhovnom razvoju pre nego materijalnom bogaćenju.

Ako već uspete da pobegnete od obaveza u ovom stresnom vremenu, prošetajte i do crkve. Zapalite sveću u čast Svetog Jovana Zlatoustog i pomolite mu se. Videćete, nakon toga sve će vam u životu ići lakše.

Praznik ovog svetitelja još se obeležava i 26. novembra, a današnji dan je posvećen prenosu njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine.

Advertisement

Sveti Jovan Zlatousti poštuje se u celom hrišćanskom svetu. Bio je patrijarh u Carigradu i autor knjige „O sveštenstvu“, kao i nekoliko veoma cenjenih beseda zbog čega je i dobio nadimak „Zlatousti“. Vernici sa naših prostora još ga nazivaju i „zlatnom trubom Pravoslavlja“ zbog upornosti i žara kojima je u svojim govorima ljudima ukazivao na snagu i ispravnost hrišćanstva.

Predanje kaže da je bio veoma cenjen među običnim narodom kome se rado obraćao i tumačio mu Sveto pismo.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h