Connect with us

Politika

VUČIĆ: Smrću patrijarha Irineja Srbija je izgubila duhovnog oca

Objavljeno

-

Aleksandar Vučić, Foto: Printscreen/Pink TV

– Srbija je tada izgubila duhovnog oca blage naravi, tople reči i britkog uma, ali je u carstvu nebeskom stekla još jednog molitvenika za sve nas – napisao je Vučić na Instagram profilu


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao je poštu patrijarhu srpskom Irineju povodom godinu dana od njegove smrti i zapalio sveću na njegovom grobu u kripti Hrama Svetog Save.

– Srbija je tada izgubila duhovnog oca blage naravi, tople reči i britkog uma, ali je u carstvu nebeskom stekla još jednog molitvenika za sve nas – napisao je Vučić na Instagram profilu.

Predsednik je dodao da se i na današnji dan seća razgovora sa patrijarhom Irinejem, a posebno energije, volje i podrške koju je patrijarh Irinej uložio u rad na obnovi i završetku Hrama svetog Save.

– Ja znam da je ponosan na to što se pod kupolama našeg velelepnog hrama sada sve više sabira verni narod, ali i ljudi svih vera i nacija koji dolaze iz celog sveta kako bi se divili veličanstvenim mozaicima i monumentalnoj lepoti našeg i Njegovog hrama. Neka počiva pred prestolom Oca nebeskog naš dobri, skromni i veliki patrijarh – napisao je Vučić.

Patrijarh srpski Irinej upokojio se na današnji dan prošle godine.

Izvor: Espreso

Advertisement

———-

———-
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Politika

Kakve nas promene očekuju ukoliko odgovor na referendumu bude „DA“

Objavljeno

-

Skupština Srbije, Foto: Ana Paunković


Posle 16 godina, građani će 16. januara na birališta. Povod isti i tada i sada – iskazivanje mišljenja o promeni najvišeg pravnog akta.


Dan nakon što su poslanici usvojili Predlog Akta o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, a predsednik Skupštine raspisao referendum, mi smo proveravali šta znači pitanje „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“ i kakve promene bi moglo da donese ukoliko odgovor DA dobije neophodnu podršku.

Posle 16 godina, građani će 16. januara na birališta. Povod isti i tada i sada – iskazivanje mišljenja o promeni najvišeg pravnog akta.

Ipak, raspisivanju ovog referenduma prethodile su izmene Zakona o referendumu, kada je ukinut cenzus, pa je za odlučivanje o referendumskom pitanju dovoljna većina izašlih na glasanje.

Drugačije je i to što se aktuelne promene odnose isključivo na oblast pravosuđa, a najveći broj izmena na rad sudstva.

„Građani su do sada imali jedan utisak da su sudije pod jakim uticajem političke vlasti, izvršne i zakonodavne. Ove ustavne odredbe omogućavaju jedan stabilniji status sudija u kojem izvršna i zakonodavna vlast suštinski neće uticati na njihov položaj. To ne znači da će ovaj Ustav biti čarobni štapić i da će odmah kada bude usvojen obezbediti da sve bude savršeno u pravosuđu“, kaže Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.

Još jedan segment pravosuđa – tužilaštvo – naći će se na meti višestrukih izmena.

Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca Srbije je rekla da će građani po pitanju uređenja tužilaštva dobiti 12 amandmana koji će nakon 75 godina ukinuti monokratski sistem uređenja javnih tužilaštva, što znači uspostavljanje odgovornosti u radu sadašnjih javnih tužilaca.

„Uspostaviće nov tužilački savet tužilaštva, uspostaviće ukidanje probnog mandata. Generalno gledano, doneće situaciju koja bi na papiru teoretski trebalo da stvori mogućnost za bolju borbu protiv svih vidova kriminala“, rekla je Komlen Nikolić.

A da li će izmena Ustava i doneti pomake u jačanju vladavine prava, zavisiće od njene primene – podvukla je u hitnom mišljenju Venecijanska komisija. Predložene amandmane to telo analiziralo je dva puta i dalo pozitivnu ocenu. Ista ocena stiže i od struke.

„Kada promenite sam sistem kako se biraju sudije i tužioci znači da ćete imati kvalitetniji i depolitizovaniji kadar sudija i tužilaca, što znači njihovu veću stručnost i veću pravednost u odlukama i postupanjima. I zaista tu postoji čitav niz tema koje se ne nalaze u Ustavu, ali stvaraju ovi ustavni amandmani odličnu podlogu za zakonsku regulativu koja sada treba da usledi i da reguliše taj niz pitanja, što ranije ne bi bilo moguće zbog ograničenja Ustava iz 2006. godine“, kaže Miroslav Đorđević iz Instituta za uporedno pravo.

Promena Ustava iz 2006. u oblasti pravosuđa jedan je od ključnih uslova za napredovanje u evrointegracijama i članstvo Srbije u EU.

Izvor: Espreso

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h