Revakcinacija će biti neophodna zbog pojave visoko zaraznih sojeva kao što je Južna Afrika, rekao je prof. Dr Zlatko Trobonjača

Dok je kod nas još uvek pitanje koliko je ljudi primilo prvu dozu nove vakcine protiv koronavirusa, svet takođe razmišlja da li će im za 6 do 12 meseci nakon druge doze trebati još jedna. Ovo je prvi rekao direktor kompanije Pfizer Albert Bourla, ne samo zato što je moguće da će biti potrebna treća doza 12 meseci nakon druge doze, već i da će biti potrebna godišnja revakcinacija. Tako bi vakcinacija protiv COVID-19 mogla postati takva protiv gripe.

– Postoje vakcine u kojima je dovoljna jedna doza, poput dečije paralize, i one protiv pneumokoka u kojima je jedna doza dovoljna i za odrasle, ali postoje i one kod kojih je potrebno vakcinisati se svake godine, poput vakcina protiv gripa. Novi koronavirus više liči na virus gripa nego na dečiju paralizu, rekao je Bourla na događaju „Trka za vakcinacijom“.

„Nadam se da ćemo ovog leta dobiti dozvolu za dodatnu, obnovljivu dozu vakcine, kako bi ljudi mogli da se vakcinišu pre jeseni, tako da je taj period normalan, a ne onakav kakav je bio proteklih šest meseci“, rekao je.

Takve najave nisu ništa novo, došle su u februaru kada je Alek Gorski, direktor Johnson & Johnson, rekao da je moguće da će ljudi biti vakcinisani protiv COVID-19 godišnje. A Pfizer je krajem februara objavio da proučavaju upotrebu treće doze kod grupe ljudi koji su primili prvu dozu svoje vakcine pre više od šest meseci. Razlog je izvesna pojava novih varijanti koronavirusa SARS-CoV-2. A Stephane Bancel, izvršni direktor Moderne, rekao je nešto slično Business Insider-u prošle nedelje. I dr Anthoni Fauci, glavni američki epidemiolog i savetnik Joe Biden-a, rekao je isto.

– Ako se pokaže da imunitet od vakcine traje godinu i po dana, onda će mu verovatno trebati dodatna doza – rekao je.

Imunolog Zlatko Trobonjača veruje da će primena treće doze biti neophodna, odnosno da će biti neophodno izvršiti postupak revakcinacije možda i pre godinu dana, iz dva razloga.

– Prvi razlog je pojava visoko zaraznih sojeva virusa, od kojih neki, poput južnoafričke i brazilske, uglavnom izbegavaju već razvijeni imunitet protiv prvobitnog soja. Drugi razlog može biti zbog pada nivoa antitela u serumu imunizovanih osoba nakon šest meseci. Ova dva razloga u kombinaciji mogu dovesti do povećanja učestalosti infekcija kod prethodno imunizovanih osoba, tj. Onih koji su vakcinisani ili onih koji su se oporavili od bolesti. Naime, u prvih nekoliko meseci nakon vakcinacije titri antitela u krvi su izuzetno visoki, pokrivajući tako one sojeve koji donekle izbegavaju imunitet, uprkos činjenici da na njih imaju mnogo slabiji efekat nego na originalni soj. Dakle, niži neutralizujući kapacitet antitela nadoknađuje se visokim koncentracijama. Ali nakon šest ili više meseci vakcinacije, moguće je da bi pad titra mogao dovesti do ponovne infekcije. Da bismo to sprečili, moraćemo da se vakcinišemo vakcinama specijalno dizajniranim protiv novih sojeva, a prvenstveno mislim na južnoafričke i brazilske varijante. Imunitet stečen protiv ovih varijanti savršeno pokriva britanski i originalni (Vuhan, tj. D614G varijanta), pa bi vakcinacija, na primer protiv Južne Afrike, obuhvatila sve ostale virusne varijante – rekao je dr Trobonjača.

Izvor: Espreso