Connect with us

Društvo

SUTRA SU MATERICE: Hrišćanski praznik MAJKI koji deca obožavaju, a evo šta treba da urade

Objavljeno

-

Foto: Profimedia

Srpska pravoslavna crkva sutra slavi dan majki i žena – Materice.


Ovaj praznik se proslavlja dve nedelje pred Božić i najveći je hrićanski praznik majki i žena. Običaj je da deca porane i da, unapred pripremljenim koncem, maramom, vezicom ili šalom na prepad zavežu svoju majku za noge.

Na taj način deca majci čestitaju praznik, a majka im zauzvrat deli poklone kolače, slatkiše, igračke i druge sitnice i tako se „dreši“ .

Običaj „vezivanja“ i „drešenja“ predstavlja mnogo više od puke igre ukućana, jer se njime potvrđuje veza ljubavi kojom su povezani svi članovi hršćanske porodice. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se dreši. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

Materice predstavljaju deo tronedeljnog ciklusa praznika koji se slavi pred Božić, nedelju dana ranije su detinjci, a nedelju dana kasnije očevi.

Materice se nalaze u središtu tog ciklusa simbolizujući majku u centru porodice, kao čuvara ognjišta i porodične ljubavi, kao onaj koji sve to povezuje, poput stezaljke i duhovnog mosta. Ona je „stezaljka dece“ i očeva, ali i porodice i Isusa Hrista, po hrišćanskom verovanju.

Radosni običaj vezivanja na sutrašnji praznik podseća nas da ljubav ne može biti prisilno „vezana“ i stečena, ali i da treba za nju nešto učiniti, to jest dati i uzvratiti ljubav.

Izvor: Espreso

Društvo

Danas je praznik na koji se ne osvrćemo na običaje, već se iskreno pomolimo!

Objavljeno

-


Drevni hrišćanski praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice ustanovljen je u petom veku

Srpska pravoslavna crkva danas slavi polaganje rize Presvete Bogorodice.

Govoreći o o ovom prazniku, kao jednom od praznika koji su posvećeni Presvetoj Devi Bogorodici, Njegovo Preosveštenstvo mitropolit Joanikije je svojevremeno rekao da se svi oni događaji iz života Gospodnjeg – Njegovo ovaploćenje, rođenje, raspeće, trodnevno pogrebenje, vaznesenje na Nebo, koje slavi Crkva Božija odnose, istovremeno, i na Presvetu Djevu Bogorodicu, jer je ona začela Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.

– Mnoge muke zadesiće sve nas, to je jednostavno život. Zamislite kako je bilo Presvetoj kada je gledala muke svog sina koji nije greha imao, ona je gledala ljudsko zlo direktno sa najvećim bolom! Majka Božija zna šta je nepravda, ona zna kako to boli, ona je uvek tu da pravednika zaštiti i umoli Sina svog da podari platu svakome ko strada po pravdi.

Ne zaboravite nikada da pred spavanje pomenete ime Presvete Bogorodice! Ne zaboravite da pročitajte čuvenu molitvu “Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom! Blagoslovena si ti žena i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!

– Isto tako, kada slavimo Presvetu Bogorodicu onako kako je to Crkva ustrojila, kao što je upravo ovaj dan, to proslavljanje prenosi se i na Hrista jer, sigurno, da će Sin Božiji, sin Djeve primiti proslavljanje svoje majke kao da je samom Njemu upućeno.

Praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice možemo smatrati produžetkom slave ovog svetog hrama, produžetkom slavljenja Božića u toku godine, bez obzira što ih deli veliko vremensko rastojanje.

Zašto se slavi položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu u Carigradu?

Za vreme cara Lava Velikog i carice Verine u Carigradu su živela dva ugledna senatora, Galvije i Kandid, rođena braća. Zamolili su cara da ih pusti u Jerusalim da se poklone svetim mestima i on ih je pustio. U Nazaretu odseli su u kući neke device Jevrejke, koja je držala u tajnoj odaji rizu (mantija) Presvete Bogorodice.

Ispred odaje stajali su mnogi bolesnici i nevoljnici koji su dobijali isceljenje od svojih muka: pričalo se da slepi progledaju, hromi se ispravljaju, đavoli se izgone iz ljudi, gluvi dobijaju sluh, nemima se jezici razrešuju i sve neizlečive bolesti ovde se lako isceljuju – molitvom i dodirom te rize.

Žena nije htela da im otkrije šta se nalazi u odajama i šta se dešava, pa bolesnici izlaze isceljeni odatle. Tek kada se uverila da sme i da im kaže i rekla je: „Izvrsni ljudi! Ta božanstvena tajna, za koju vi nastojite da vam je kažem, nikome do današnjega dana nije bila otkrivena. Ali pošto vidim da ste blagočestivi i bogoljubivi ljudi, to ću vam kazati sakrivenu tajnu, nadajući se da ćete ono što čujete od mene sačuvati u sebi, ne pričajući nikome. Ovde ja čuvam sakrivenu rizu Prečiste Djeve Marije koja je Hrista Boga rodila“.

Proveli su noć u tim odajama i bili zaprepašćeni divnim, jakim mirisom.

Kasnije su Galvije i Kandid uzeli tu svetinju, preneli je u Carigrad i o tome obavestili cara i patrijarha. To je izazvalo veliku radost u carskom gradu.

Riza je svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne.

Za uspomenu na položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu, ustanovljen je ovaj praznik.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h