Connect with us

Društvo

ŠTA AKO NISAM ZNAO DA IMAM KORONU, A PRIMIO SAM VAKCINU: Dr Tiodorović odgovara na 10 najčešćih pitanja

Objavljeno

-

Foto: Tanjug/Slobodan Miljević

Na precizan odgovor moraćemo još malo da sačekamo


Šta nas čeka u budućnosti kada je virus korona u pitanju, da li ćemo se vakcinisati svake godine, kao što to činimo sa gripom – neka su od deset najčešćih pitanja o vakcinaciji na koja za „Blic“ odgovora epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović.

1. Koliko me dugo štiti vakcina?

Na precizan odgovor moraćemo još malo da sačekamo.

– Proizvođači različito objašnjavaju, ali ništa nije tačno utvrđeno. Neko kaže od šest do osam meseci, drugi pak tvrde dve godine, to recimo navode za kinesku vakcinu, za „Fajzerovu“ i „modernu“ šest meseci, za „sputnjik V“ osam meseci. Ipak, sve su to nagađanja i treba razumeti zašto. Nije protekao potreban period da bi u nešto bili sigurni, ipak s druge strane sve zavisi od organizma koliko će steći antitela, ali i koliko će se zadržati. Nije isto ako je titar antitela 1, 5, ili 20, 30, 60 i više, što zavisi koliko je kvalitetna odbrana i koliko je kvalitetna vakcina. To je u ovom trentuku vrlo neutemeljeno i znaćemo kada prođe određeni period, posle analiza koje će biti obavljene tek nakon što se dostigne određeni obuhvat i kada ljudi prime po dve doze – objašnjava epidemiolog.

Sve više se ističe pojam „revakcinacija“ koji se pogrešno tumači. Pravilno je naznačiti prva i druga doza, što jeste celokupna vakcina, a zatim posle izvesnog perioda dolazi na red revakcinacija.

– Revakcinacija dolazi kroz šest meseci ili kroz godinu dana, tako radimo kod gripa. Onaj koji je primio dve doze, dobio je imunitet i svake godine ga revakcinišemo i bude dovoljna jedna doza da bi se dostigao dobar nivo antitela. Što se tiče dalje zaštine moći vakcine protiv kovida 19, treba reći da imamo starije ljude sa već slabijim imunitetom, i ljude sa komorbiditetima, neki organizam neće dati naročit odgovor, tako da opet ne možemo sa tvrdnjom reći koliko dugo štiti u ovom trentuku – kaže profesor Tiodorović.

2. Posle prve doze da li imam antitela?

– Da, posle prve doze javljaju se antitela, ali taj nivo zaštite ne prelazi nekih idealnih 50 odsto, to nije dovoljna zaštita. To može biti u redu kod onih mladih ljudi kojima će pomoći da nemaju tešku kliničku sliku, nego da prođu lakše ako se zaraze u tom trenutku. To je, ipak, jedan dobitak, ali niko ne razmišlja o tome da posle prve doze meri antitela, tako ne možemo reći koliko je to. To se radi posle druge doze kada se utvrđuje koliko ste razvili nivo zaštite, odnosno koliko imate stečenih antitela. Mere moraju apsolutno biti poštovane, nošenje maski, distanca, dezinfekcija… Sa prvom dozom, dakle, niste dovoljno zaštićeni – kaže epidemiolog Tiodorović.

3. Posle druge doze nakon koliko vremena se stiču antitela?

Posle prve i druge doze potreban je period za stvaranje antitela, dakle onog trenutka kada ste primili i svoju drugu dozu, niste odmah zaštićeni.

– Proizvođači navode sedam dana, a neki čak 15 dana, a najsigurniji period je upravo taj 15 do 21 dan. Odnosno od 14 dana do 21 dan. Što je duži period, to je bolje za procenu i zaštitnu moć – kaže profesor Tiodorović.

4. Kada je najbolje da uradim test na antitela?

– Uradite test nakon što najmanje prođe 15 dana, a najbolje je posle tri nedelje, tada ćete imati jasnu sliku o vašem nivou stečene zaštite – kaže epidemiolog.

5. Da li se mogu zaraziti i preneti drugome iako imam antitela?

– Da, mogućnost postoji da se zarazite i prenesete drugome iako imate antitela, s tim što vam taj virus neće izazvati tešku kliničku sliku ili vam čak ne može ništa, što zavisi od odgovora organizma. I to ne važi samo za ovu vakcinu, vidim da su od toga napravili veliku galamu da je to samo za kovid a to nije tačno. Kod svake vakcine postoji ta mogućnost, jer vakcina će delovati zaštitno i korisno ukoliko organizam ima kvalitetan imuni odgovor. Znači ako je kvalitetan, dobro očuvan i dobro reaguje, onda će i vakcina dati bolji rezultat. U tom periodu, čovek može biti zaštićen lično, potpuno. A da li može da nosi – može, ako se bude inficirao. Onaj ko se nije inficirao, ko nije bio sa inficiranim, ko nije bio u situaciji da primi virus, taj neće biti izvor infekcije, ali onaj koji je bio u kontaktu sa inficiranim i on se inficira, u smislu da je virus u njemu, a on ne oboleva, može da se desi da on na nekog drugog ko je nezaštićen ili svojim prirodnim imunitetom ili vakcinom može da prenese i to se zna za svaku vakcinu – kaže profesor Tiodorović.

6. Ako planiram trudnoću da li treba da primim vakcinu?

– Ako se planira trudnoća, onda treba planirati tako da od trenutka kada se evidentira, mora da prođe duži period. Obično se kaže da je važno da prođe prvi trimester. Ako ste planirali trudnoću, ovog trenutka ne može niko da garantuje ništa jer još uvek nije došlo do dokaza, ispitivanja su u toku, i kod Rusa i Amerikanaca, Kineza. Treba sačekati, jer ispitivanja mogu potvrditi da tu nema nikakve opasnosti, kao što je slučaj sa gripom. Mi preporučujemo trudnicama i porodiljama da se vakcinišu od gripa, ali ta istraživanja kompletno su završena i rađena dugo i utvrđeno je da ne utiče na plod. Dakle, za sve morate imati naučni dokaz, a mi sada u ovom trenutku to ne možemo da imamo i da tvrdimo, dakle potrebno je vreme. Jasno je rečeno za koga je bezbedno, a ko treba da bude pažljiv, za trudnice nemamo podatak, zato je moj savet – sačekajte još neko vreme da se obave istraživanje, pa onda primate vakcinu – kaže epidemiolog.

Ipak, ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu u vezi sa vakcinom, najbolje je da se konsultujete sa svojim ginekologom, koji će vam dati najbolji savet. Svaki odabrani lekar bilo koje specijalnosti jedini ima uvid u pravo stanje pacijenta.

7. Šta ako nisam znao da imam koronu, a primio sam vakcinu?

– Imamo takve situacije, ali objektivno gledajući, niko u svetu ne radi testiranje na kovid pre davanja vakcine niti je to populizovano kao neophodno. Da ne ulazimo u to koliko je skupo, ali ima takvih situacija da su ljudi u inkubaciji, a da su primili vakicnu, zbog toga se govori da ako neko treba da se vakciniše, mora da bude potpuno zdrav. Ako se i desi tako nešto, čovek primi vakcinu a bio je u inkubaciji, on će imati lakši oblik, eventualno će možda imati povišenu temperaturu dan ili dva, proliv, možda će imati glavobolju koja će proći za jedan dan, možda će imati bolove u mišićima koji će proći. Dakle, ništa strašno, ali na vakcinaciju idite zdravi svakako – kaže epidemiolog.

8. Ako imam prehladu, da li treba da primim vakcinu?

– Ukoliko imate znake prehlade i povišenu temperaturu, trebalo bi odložiti vakcinaciju dok se vaše stanje ne stabilizuje. Svakako, blaža prehlada nije kontraindikacija za vakcinaciju, ali bi trebalo uraditi opštu laboratoriju u konsultaciji s vašim lekarom. Vakcinaciji bi trebalo pristupiti čim vaše zdravstveno stanje to dozvoljava. Čak i ukoliko ste preležali kovid, trebalo bi nakon određenog perioda primiti vakcinu jer se vakcinacijom stvara 20 puta više antitela – kaže za „Blic“ anesteziolog dr Aleksandar Nikolić sa Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra Niš.

Ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu oko vašeg zdravstvenog stanja ili imate određene tegobe, vaš izabrani lekar vas može uputiti da uradite analizu krvne slike, nakon čega će određeni parametri pokazati da li je vaš organizam zdrav, da li imate neki upalni proces, što će pokazati CRP, ili pak leukocitarni status. Ukoliko su svi parametri u granicama normale, možete da primite vakcinu.

9. U kojem slučaju ne treba da primim vakcinu?

Ko nije kandidat za vakcinu, proizvođači su to jasno naznačili, a lekari će vam to i reći nakon razgovora.

– Naznačili su proizvođači sve, oni koji imaju alergijsku konstituciju nisu kandidati. Recimo, alergija na penicilin nije kontraindikacija, zato što se penicillin ne koristi u tehnologiji proizvodnje ove vakcine protiv kovida 19. Međutim, kod gripa je to bitno da li je neko osetljiv na penicilin. Ako je neko alergičan na neke lekove, pa nam nabroji više vrsta lekova, na hranu, na bilo kakve hemijske nokse, tu treba skrenuti pažnju da nije kandidat za vakcinaciju, iako se može desiti da primi a da nema reakciju, ali ipak ne treba rizikovati u pojedinačnim slučajevima. Kontraindikacije, bilo kakvo nestabilno oboljenje hroničnog tipa, znači ako je onkološki bolesnik, a još uvek prima terapiju, ako je to srčani bolesnik koji je skoro operisan, misli se na ozbiljne srčane bolesnike, onda treba sačekati. Svako hronično oboljenje koje nije dovedeno u kontrolisano stanje i nije dovedeno u mirnu situaciju, predstavlja kontrandikaciju. Ali sve ono što je dovedeno u normalno stanje ono što je stavljeno pod kontrolu, oni bi trebalo da se vakcinišu jer će takvoj osobi koja je hronični bolesnik vakcina mnogo značiti – kaže profesor Tiodorović.

10. Da li ćemo se svake godine vakcinisati?

Najverovatnije da ćemo se vakcinisati, kao što se vakcinišemo svake godine protiv gripa. Međutim, grip ima mnogo veći potencijal mutacije nego što je slučaj kod ovog virusa. Moramo ipak biti svesni da ovaj virus ima potencijal za mutacije, već se smatra da ima više desetina mutanata u svetu, ali ono što znamo je da su ti mutanti osetljivi i praktično vakcina štiti i od njih.


NA PUTEVIMA U SRBIJI IMA SNEGA: Vozačima stigao apel kojih deonica treba da se paze posebno


Izvor: Espreso

Advertisement

———-
1 Comment

1 Comment

  1. Rade

    1 februara, 2021 at 7:16 am

    Truć truć, Srbiji treba bar nekoliko A bombi
    a ne beskorisno naoruzavanje. To je jedina taktička strategijà koji nasi neprijatelji razumeju.

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Društvo

ONI U SRBIJI ZARAĐUJU I DO 10.000 EVRA MESEČNO: Evo od čega zavisi NJIHOVA PLATA!

Objavljeno

-

Objavio

Foto: Uprava carine


U Srbiji trenutno posluju 22 banke. Do pre neku godinu na domaćem tržištu bilo ih je i 45


Znate li kolike su plate po bankama u Srbiji, koliko zarađuju radnici na šalteru, savetnici, direktori ekspozitura i odeljenja i članovi Izvršnog odbora?

Odgovor u najkraćem glasi da se zarade za iste pozicije u različitim bankama mogu razlikovati i duplo, kao i da njihova visina zavisi od snage, veličine, rezultata ali i strategije banke, prenosi Blic.

U Srbiji trenutno posluju 22 banke. Do pre neku godinu na domaćem tržištu bilo ih je i 45. Njihova neto bilansna aktiva danas se pojedinačno kreće od 12,000,000 hiljada dinara do preko 700,000,000 dinara. Neke banke drže toliki udeo na domaćem tržištu, da teško mogu da ga dostignu i nekoliko manjih banaka zajedno. S tim u vezi, razlikuju se i zarade u njima, ali i njihove strategije za opstanak.

„Stvari postaju gotovo nemoguće“

Pre deset i više godina, kada su u Srbiju dolazila ozbiljna svetska i evropska imena iz domena bankarstva, i kada su naše male banke postajale deo velikih sistema, raditi i dobiti posao u banci bio je više nego prestiž. Zarade u bankama bile su uvek iznad republičkog proseka. Situacija se u međuvremenu u nekim bankama promenila, u nekima ne, pa danas imamo okolnosti da radnici na šalteru zarađuju u rasponu od 500 evra do preko 700, kao i da predsednici IO banke zarađuju od oko pet hiljada evra, pa i do 10.000 evra – sa bonusima i više od toga.

Plata radnika na šalteru zavisi od više okolnosti: uspešnosti ekspoziture u kojoj radi, ličnnog doprinosa rezultatima banke, banke u kojoj radi, njene snage i pozicije na tržištu… Razlika od banke do banke tako može da bude i do 300 evra, a s mesečnim bonusima i do 400 evra, pa i nešto više.

Savetnici u ekspoziturama zarađuju i do 1.000 evra u proseku, a direktori ekspozitura i preko 1.500 evra (u velikim bankama često i više).

Banke imaju direktore prodaje, te regionalne direktore, i oni su sledeći stepen na lestvici. On su i najčešće na listi za bonuse.

Slede direktori sektorskih odeljenja u bankama, poput Odeljenja za rad sa stanovništvom, čije zarade mogu da idu i preko 3.000 evra. Tu su i izvršni direktori, i na kraju izvršni odbor. Predsednici izvršnog odbora zarađuju najmanje oko 5.000 evra mesečno, a njihove zarade u pojedinim bankama često idu i do 10.000 evra. Sa bonusima koji dolaze za dobre rezultate, ovi iznosi mogu da budu i značajno veći.

Izvor: Espreso

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h