Connect with us

Društvo

SRPSKE REČI KOJE SE NE MOGU PREVESTI NA DRUGE JEZIKE: Ima ih 5 i specifične su, teško ćete ih objasniti strancima

Objavljeno

-

Srbi, Foto: Printsceen

Većina turcizama se ne može prevesti direktno na druge jezike, osim turcizama, tu spadaju i druge reči

Srpski jezik ima svoje specifičnosti. Mnoge reči u našem jeziku ostale su još iz davnih perioda i vremena. Viševekovno prisustvo Osmanskog carstva, ostavilo je veliki pečat u našem jeziku.

Ostali su tzv. turcizmi, odnosno reči koje se upotrebljavaju u Srbiji, a poreklom su iz turskog jezika.

Većina tih turcizama se ne može prevesti direktno na druge jezike. Osim turcizama, tu spadaju i druge reči, pa da počnemo sa spiskom!

Čukunbaba – isto važi i za reči čukundeda, navrdeda, navrbaba, kurđel, askurđel, kurđup, kurđupa..

Advertisement

Vampir – ova naša reč se upotrebljava u mnogim jezicima. „Vampir“ je zapravo srbizam koji koriste mnogi narodi u svetu.

Šajkača – sastavni deo tradicije srpskog naroda je šajkača. Zanimljivo je da propisom iz 1870. godine uvedena kao sastavni deo vojničke uniforme.

Slava – treći najvažniji porodični praznik kod Srba, odmah posle Vaskrsa i Božića. Ne sreće se kod drugih naroda, pa je sastavni deo specifičnosti i identifikacije srpskog naroda.

Česnica – naziv za okrugli kolač/hleb koji se tradicionalno sprema za božićni doručak. Neizostavni deo pravljenja česnice jeste ubacivanje novčića, a veruje se će onog ko ga izvuče pratiti novčano blagostanje. Isto kao i „česnica“ i „pogača“ se teže prevodi na ostale jezike.

Šušumiga – ova reč se ne upotrebljava toliko često, a sinonim je za prevrtljivu osobu. Takođe, spada u teško prevodljive reči.

Advertisement

Razmislite o ostalim primerima koji mogu dopuniti ovaj spisak!

Društvo

ZA MIR SVOJE DUŠE, SUTRA OBAVEZNO URADITE OVO! Praznujemo jednog od NAJUČENIJIH SVETITELJA

Objavljeno

-

Crkva, Foto: Aleksandra Čolić

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju Svetog Jovana Zlatoustog


Sveti Jovan Zlatousti u Srbiji se smatra jednim od najučenijih svetitelja, pa se veruje da sutra svaki vernik treba da uzme neku dragu knjigu i iz nje pročita makar deo.

U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da žene na praznik Svetog Jovana Zlatoustog ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer ovaj svetitelj ne želi da one na njegov praznik rade već da se svi podjednako, uz neku dobru knjigu, opuste i posvete duhovnom razvoju pre nego materijalnom bogaćenju.

Ako već uspete da pobegnete od obaveza u ovom stresnom vremenu, prošetajte i do crkve. Zapalite sveću u čast Svetog Jovana Zlatoustog i pomolite mu se. Videćete, nakon toga sve će vam u životu ići lakše.

Praznik ovog svetitelja još se obeležava i 26. novembra, a današnji dan je posvećen prenosu njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine.

Advertisement

Sveti Jovan Zlatousti poštuje se u celom hrišćanskom svetu. Bio je patrijarh u Carigradu i autor knjige „O sveštenstvu“, kao i nekoliko veoma cenjenih beseda zbog čega je i dobio nadimak „Zlatousti“. Vernici sa naših prostora još ga nazivaju i „zlatnom trubom Pravoslavlja“ zbog upornosti i žara kojima je u svojim govorima ljudima ukazivao na snagu i ispravnost hrišćanstva.

Predanje kaže da je bio veoma cenjen među običnim narodom kome se rado obraćao i tumačio mu Sveto pismo.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h