Connect with us

Politika

SRPSKA DELEGACIJA IDE U FRANCUSKI GRAD u kojem je metro najsličniji budućem BEOGRADSKOM

Objavljeno

-

Foto: Profimedia

Tokom susreta se, kako je naveo Mali, videlo ogromno interesovanje francuskih kompanija za ulazak u Srbiju i investiranje u nove projekte.


Istovremeno sa posetom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u Parizu od ponedeljka boravi i delegacija Srbije u kojoj se nalaze ministar finansija Siniša Mali, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i direktor „Beogradskog metroa i voza“ Stanko Kantar.

Oni u Parizu ostaju nešto duže, a u trodnevnu zvaničnu posetu došli su na poziv francuskih domaćina, prenose “Večernje novosti“.

Glavna tema je beogradski metro, ali su na dnevnom redu i druga značajna ekonomska pitanja.

Njihovi sagovornici u ponedeljak bila su tri francuska ministra – ekonomije i finansija Brino Le Mer, spoljne trgovine Frank Rister i saobraćaja Žan-Batist Žebari, a imali su i važan sastanak u udruženju francuskih poslodavaca „Medef“.

Delegacija Srbije će danas posetiti i kompanije „Alstom“ i „Ežis“, koje su angažovane na izgradnji metroa u Beogradu.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je za “Novosti“ da će delegacija posetiti pariski metro, dok u sredu ide i u Lion, jer je metro u tom gradu po velicini mnogo slicniji beogradskom.

“Treba izgraditi metro, ali i napraviti dobar sistem održavanja i upravljanja. To je upravo ono što očekujemo od naših francuskih partnera. Mislim da smo na pravi način predstavili Srbiju. Uprkos pandemiji korona virusa, Srbija ima najmanji pad BDP-a u Evropi. Biće na kraju -0,9 ili -1, što je u odnosu na jednu Francusku koja ima -8, neverovatan rezultat. Po izrazu lica mog kolege francuskog ministra finansija video sam da je bio iznenađen tom cifrom. To je slika jedne drugačije Srbije“, istakao je Mali.

Tokom susreta se, kako je naveo Mali, videlo ogromno interesovanje francuskih kompanija za ulazak u Srbiju i investiranje u nove projekte.

“Srbija se pokazala kao stabilna i atraktivna investiciona destinacija. Osim ispunjenih obećanja predsedniku Makronu 2019. godine kada je bio u Srbiji, da ćemo završiti koncesiju aerodroma „Nikola Tesla“ s „Vensijem“ i da ce „Suez“ nastaviti da radi na projektu izgradnje fabrike za pretvaranje otpada u energiju u Vinči, krajem ove godine krenućemo i u realizaciju višedecijskog sna građana Beograda, a to je izgradnja metroa. Zajedno tražimo nove šanse za investiranje. Svaka nova investicija iz Francuske za nas znači nova radna mesta i doprinos razvoju naše ekonomije. Za to se borimo i taj interes su potvrdili svi s kojima smo razgovarali“, dodao je.

Ministar Momirović za “Novosti“ ističe rešenost Srbije da tokom narednih godina izgradi beogradski metro.

“Pričamo o najvećem investiconom projektu u Beogradu poslednjih decenija. Spremni smo da ga započnemo i završimo. Uveren sam da ćemo to i uraditi. Francuzi su vodeći u svetu u vezi sa šinskim sistemima. Imaju besprekorno znanje i iskustvo. Razgovarali smo o mnogo tema koje se tiču integrisanog saobraćaja, metroa, železničke infrastrukture i kompozicija“, rekao je.

Sa francuskim domaćinima su članovi srpske delegacije, kako je dodao Momirović, pretresli sva pitanja koja su od značaja, ne samo za sektor infrastrukture i saobraćaja, nego, uopšte, za ekonomiju.

“Razgovarali smo i o vakcinaciji. Kao građanin Srbije sam se osećao veoma ponosnim kada smo im izložili naše rezultate. To je najvažnija tema na planeti u ovom trenutku, a Srbija je vodeća zemlja u Evropi kada je reč o vakcinisanju“, naglasio je.

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Goran Vesić kazao je za “Novosti“ da se u pregovorima s „Alstomom“ vec došlo do toga da se radi na dizajnu vagona za beogradski metro.

“Predložili su šest, a mi ćemo u utorak izabrati tri i oni će se naći na glasanju. Građanke i građani Beograda će moci tako da izaberu kakav dizajn metroa žele. Za svaku od 41 stanice biće raspisan poseban konkurs za uređenje. Na tome ćemo angažovati domaće arhitekte“, rekao je Vesić.

Svaka metro stanica će, dodaje zamenik gradonačelnika, izgledati drugačije i govoriće o tom delu Beograda i Srbije.

“Veoma su bili značajni i naši razgovori u „Medefu“, koji okuplja vodeća preduzeca. Na sastanku je bilo veoma mnogo moćnih francuskih kompanija koje su izrazile želju da rade u Beogradu. Predstavili smo im neke od naših novih infrastrukturnih projekata, kao što je proširenje BG-voza koji će s četiri nove linije činiti jedinstven sistem s metroom i čija će vrednost biti oko milijardu evra“, rekao je.

Vesić kaže da je francuskim domaćinima predstavljena razgovarano i druga faza fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu, gde se u ovom trenutku radi prva faza s Kinezima, čija je vrednost između 400 i 600 miliona evra, zavisno od tehnologije.

“Tu su, takođe, i dva nova gradska tunela, čija je vrednost oko 145 miliona, novi most na Dunavu s vrednošću oko 200 miliona…Za svaki od tih projekata tražimo partnere i nekoliko francuskih kompanija je najavilo da će već sledeće nedelje doći u Beograd, da razgovaraju o tome“, dodao je Vesić.

On dodaje da Francuska nema ni u jednoj zemlji van EU u Evropi u ovom trenutku posla koliko ima u Beogradu.

“U ovom trenutku, francuske kompanije u Beogradu imaju posla za oko tri i po milijarde evra. ‘Vensi’ na aerodromu oko 1,7 milijardi, oko milijardu evra vrede poslovi na dve linije metroa koje rade „Alstom“ i „Ežis“, tu je „Suez“ koji radi oko 350 miliona evra vrednu investiciju na deponiji Vinča, a oko 500 miliona vrede poslovi drugih francuskih kompanija, među kojima je najzastupljenija firma ‘Šnajder elektrik“’, napomenuo je Vesić.

Izvor: Espreso

Advertisement

———-
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Politika

ĐINĐIĆEVA SEKRETARICA OTKRILA SA KIM SE VIĐAO: Svako jutro ga je čekala KAFA i „BIG MEK“ ili SENDVIČ!

Objavljeno

-

Zoran Đinđić, Foto: Beta/Milan Obradović


Samo je jedna osoba bila toliko bliska da je viđala Zorana Đinđića gotovo svaki dan, a nije bila član porodice.

Znala je svaki njegov pokret, svaku nameru, ugovarala i pratila svaki sastanak i pravila organizacionu strategiju za svaki dan. Bila je to njegova lična sekretarica Biljana Stankov, koja je Zorana Đinđića pratila od njegovih prvih poslaničkih dana 1991, pa sve do dana kada je ubijen 2003.

Biljana je u njenom prvom intervjuu, koji je dala za Njuzvik 2017. godine, ispričala da je ona vodila sve Đinđićeve poslove, beležila obaveze i ugovarala sastanke. Rekla je da je bio je strog i da se ponekad činilo da možda i preteruje, kao i da je od svih tražio organizovanost i disciplinu.

„Bilo je tu i suza i svega, ali nikada nije bilo nikakvih uvreda. Sećam se kako je jedna saradnica imala problem i kada me je nakon nekoliko pomeranja termina za završetak tog projekta nazvao, rekla sam mu da joj je potrebno još nekoliko dana, a on je tada dreknuo: „Kakav problem? Problemi se rešavaju noću, a danju se radi!“, prisetila se Biljana koja je tada ispričala i kako je izgledao jedan Đinđićev tipičan dan:

„Ujutru ga je uvek čekala kafa, ali i da ga nije čekala, to ne bi bilo ništa dramatično. Nije pridavao važnost ni hrani ni piću. Istina, voleo je da pije filter kafu s mlekom. Kada je bio gladan, obično je jeo tople sendviče ili ‘big mek’ iz Mekdonalsa. To je bilo sve. Onda bi u svojoj kancelariji jeo vrlo brzo, svega nekoliko minuta, i kada bi se zatim pojavio na vratima, izgledao je kao da je uzeo neku energetsku bombu. Veoma retko je išao na ručkove, osim ako nisu bili deo nekog protokola. Sedeo je u svojoj kancelariji i tu je i ručao. Voleo je da zapali tompus i to samo kada je nešto dobro uradio ili kada su rezultati onoga što je radio bili pozitivni. U tim trenucima imao je taj neki osmeh po kojem ga još uvek pamtim. S druge strane, postoje tri stvari kojima je pridavao veliku važnost: antikviteti; uvek je imao najmoderniji mobilni telefon i veoma je voleo penkala. Te tri stvari su ga potpuno oduševljavale“, rekla je Stankov.

Kako je Zoran Ðinđić doživljavao mesto premijera?

Biljana je u intervjuu rekla da je on to želeo i da se za to borio. Prema njenim rečima, znao je tačno šta sa tog mesta može da uradi i nikada tu poziciju nije zloupotrebio. Na tom mestu je zamišljao kako da stvori modernu Srbiju u kojoj će ljudi biti zadovoljni, obrazovani, zemlju u kojoj će ljudi želeti da žive.

Danas se mnogi hvale kako su dobro poznavali Zorana Ðinđića, a Biljana je otkrila koga je posebno cenio i sa kim je rado provodio vreme:

„Tokom čitave njegove političke karijere nije bilo nikoga tako posebnog, ali nekoliko meseci pre ubistva pojavila se jedna osoba s kojom se susreo nekoliko puta. Bio je to vladika Atanasije Rakita. S njim je razgovarao neobično dugo i sama sam se čudila što je u razgovoru s njim ostajao mnogo duže nego što je bilo planirano. Ispočetka sam te njihove razgovore morala da prekidam jer nije bilo vremena, ali mi je on jednom prilikom, kada ga je ispratio, rekao: „Mnogo je interesantan“. Kasnije, kada sam se nakon ubistva u dva navrata sastala s vladikom Rakitom, shvatila sam da su za njega ti razgovori bili kao neki novi uvid i neka duhovna strana, koja mu je očito bila bliska i koja mu je prijala“.

O odnosu sa Miloradom Ulemekom Legijom

Stankov se sa Legijom i sama srela u sudnici i kaže da je premijer znao ko je on i ko su ljudi kojima je okružen.

„Bio je potpuno svestan svega. Kada se desila pobuna, niko nije želeo da razgovara s njima i mislim da je tada gospodin Ðinđić pokazao da je izuzetno hrabar. Kada pogledate danas, ali i tada, ko je mogao da reši taj problem sa Crvenim beretkama? Ko? Vidimo i danas da niko nije bio sposoban da to reši. Uostalom, danas svi znamo da se spremalo njihovo hapšenje, ali su oni bili brži“.

Osvrnuvši se na tragičan dan 2003. godine, dgovorila je i da li smatra li da je Ðinđić osećao da mu neko iz najbližeg okruženja radi o glavi?

„Ne bih to mogla da kažem. Mislim da je i suđenje pokazalo kako su ti kriminalci koji su ga ubili bili dobro organizovani. Nisu se oni okupili za vreme Ðinđićevog mandata, oni su postojali mnogo duže. Nažalost, u tim institucijama koje smo zatekli 2001. ubice su imale mnogo podrške. Dve godine rada vlade nije bilo dovoljno da se od devastiranih institucija napravi nešto dobro. Ono što smo mi zatekli bilo je nenormalno, dekadentno, bolesno i trulo“.

Kako pamti poslednji susret s njim?

„I dan-danas sam sigurna da do tog 12. marta nije moralo da dođe. Imao je povređenu nogu i mnogo ga je nerviralo što ne može brzo da hoda i preskače po dva stepenika. Stalno je proveravao taj fiksirani deo da li može da se skine i bio vrlo nestrpljiv da mu se udlaga što pre ukloni. U kabinetu smo organizovali posao tako da on dolazi svaki drugi dan i da vikendom ostaje kod kuće. Tog 12. marta nije morao da dođe. Međutim, tada je imao zakazan sastanak sa Savetom za borbu protiv korupcije i pošto smo ga već jednom otkazali, on je insistirao na tome da se sastanak ovoga puta održi. Uz to, imao je zakazan sastanak i sa Anom Lind, švedskom ministarkom inostranih poslova. Prvi sastanak trebalo je da počne u 13 sati. Protokol je bio takav da sam uvek znala kada dolazi. Ispred vrata je bio jedan mladić iz obezbeđenja, koji je pratio njegov dolazak i bio tu u slučaju da mu je potrebna pomoć. U 12.40 čula sam kao da je nešto lupilo. Pomislila sam da je neka cigla pala u kabinetu koji se renovira na spratu iznad. Onda je taj momak ispred vrata rekao: „Ubili su šefa“. Jedna moja koleginica je otrčala da vidi šta se dešava i samo mi je rakla: „Ne izgleda dobro“. Ja sam tada bila u nekom stanju šoka, ali sam rekla zaposlenima da se niko ne javlja na telefon i da ne dajemo nikakve informacije. Otišla sam do kraja hodnika u smeru iz kog je on uvek dolazio. Za to vreme obezbeđenje je uspelo da ga unese u zgradu. Ukočila sam se potpuno zatečena tim nadrealnim prizorom. Izgledao je živ, a ta rana se nije ni videla. Naravno da sam znala da je situacija teška, ali to vam je tako, oči gledaju, a razum i mozak to ne mogu da prihvate. Sve vreme sam razmišljala šta mogu da uradim i kako da mu pomognem, jer u to vreme nije bilo osobe na svetu do koje nismo mogli da dođemo. On je bio neverovatno cenjen i poštovan svuda. Onda su ga ipak odvezli službenim kolima, a ja sam stalno bila na vezi s njegovim vozačem Aleksandrom Bjelićem jer smo svi želeli da čujemo ono što nismo čuli. U 13.30 neko je došao u kabinet i rekao kako je preminuo i da smo ostali bez njega. Te slike u hodniku dok leži jesu poslednje kada sam ga videla“, ispričala je Biljana Stankov 2017. godine.

Izvor: Espreso/Srbijauzivo.com

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h