Zakon postoji, u članu četiri Zakona o oružju i municiji, definiše se da su noževi, bajoneti, bokseri „oružje za napad“

Ivan T. (22) smrtno je ranjen u noći između 13. i 14. januara, a njega je ispred zgrade u kojoj je žživeo našao njegov otac u lokvi krvi, pošto se Ivan nije vraćao kući. Otac je prevezao sina do bolnice, ali je Ivan ubrzo preminuo. Ubica je uhapšen, u pitanju je dvadesetogodišnjak. Za roditelje ubijenog slaba je to uteha, a Ivan je samo poslednja u nizu žrtava kome je presudio nož. Skoro da ne prođe dan a da iz nekog kraja Srbije ne stigne vest o nekom ranjavanju ili ubistvu nožem ili nekom drugim „hladnim oružjem“. Zakon kao da nije spreman za taj obrt, jer nož, u očima zakonodavca postaje smrtonosno oružje tek posle ubistva, preventive kao da nema.

„Svaki izgubjeni život ide na dušu zakonodavca. Krajnje je vreme da se ta siva oblast reguliše. Neophodno je zabraniti nošenje takve vrste oružja, ali i pooštriti uslove za prodaju. I ne samo noževa, tu su i bokseri, koji su potencijalno smrtonosno oružje. Zakon o ilegalnom posedovanju oružja postoji, samo treba dodati članove za noževe i drugo oružje u već postojeći Zakon o oružju i municiji“ kaže za Kurir kriminolog Dobrivoje Radovanović.

A Zakon postoji, u članu četiri Zakona o oružju i municiji, definiše se da su noževi, bajoneti, bokseri „oružje za napad“, a njihovo javno nošenje je kažnjivo po članu 48 istog Zakona i to novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana.

U praksi, ima malo kažnjenih. Policajci često i kaa pronađu hladno oružje, često ga samo oduzmu i na taj način sklone sa ulice, ali pravnih posledica po osobu kod koje je nož ili bokser pronađen, uglavnom nema. Simbolične kazne, ako je uopšte i bude, vezuju ruke policiji, pa i pravosuđu.

„Mislim da ne treba promeniti postojeći zakon. Pooštravanje zakona nikada nije dalo rezultate, mnogo je važnija primena. Izvesnot kazne je ono što će sprečiti počinicoa. Može da bude zaprećena i ozbiljna robija, ali to nema svrhe ukoliko počinioci znaju ili se nadaju da nikada neće biti osuđeni“, kaže jedan beogradski advokat i bivši tužilac koji je želeo da ostane anoniman.

Poseban probem je što nije regulisana ni prodaja takve vrste oružja, ono se može pazariti na mnogim mestima, a trgovci ih često prodaju i maloletnicima. Od pijace u Bubanj potoku do Zimskoog vašara na beogradskom Sajmu.

„Potrebno je zakonom regulisati ko i pod kojim uslovima može da prodaje ovo oružje, a teba zabraniti prodaju takvih stvari maloletnicima. Ako treba, uvesti i posebne dozvole da bi neko mogao da kupi hladnooružje“, kaže kriminolog Dobrivoje Radovanović.

U Srbiji se i dalje najveći broj ubistava dašeava upravo hladnim oružjem i to iz nekoliko razloga, kažu sagovornici Kurir. rs. Po njihovim rečima, postoji i tradicija nošenja i posedovanja hladnog oružja, drugo je što se do njega lako dolazi i nalazi se u svakoj kući.

Izvor: Espreso