Connect with us

Društvo

SLAVIMO SVETOG VLASIJA: Bio je veliki zaštitnik životinja, evo šta danas obavezno treba da uradite

Objavljeno

-

Foto: YOUTUBE/PRINTSCREEN/SLOBODNA SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Sveti Vlasije bio je hrišćanski episkop koji je živeo krajem 3. i početkom 4. veka. Njegov praznik u našim krajevima još se zove i Vlasovdan.


Sveti Vlasije upamćen je kao bogobojažljiv i krotak čovek koji je ipak našao snage da progovori protiv nepravde i ustane protiv mučitelja.

Naime, Vlasije je bio episkop Sevastije, grada poznatog kao neznabožačkog u kome je živeo veoma mali broj hrišćana kojima je on bio uzor i uzdanica.

Kada je otpočeo veliki progon hrišćana krajem 3. veka, mučitelji su stigli i do Sevastije i vernika pod rukovodstvom Svetog Vlasija. Ovaj svetitelj je hrabrio svoje hrišćane, posećivao ih je u tamnicama i nije se odvajao od njih sve do sudnjeg časa.

Nakon što je grad ostao potpuno bez hrišćana jer su jedni ubijeni, a drugi su pobegli, svetitelj se povukao na obližnju planinu i potpuno se posvetio molitvi. Predanje kaže da su ga sve divlje zveri čuvale i pored njega se ponašale kao pitome.

Ipak, posle nekog vremena Svetog Vlasija su pronašli njegovi gonioci i poveli na sud. Prema legendi, na putu do tamo, svetitelj je izlečio bolesnog dečaka i spasao domaće životinje od vukova. Sveti Vlasije bio je jako mučen i na kraju je ubijen 316. godine.

Narod se danas moli Svetom Vlasiju za napredak domaće stoke i za zaštitu od zveri, a njegov kult se povezuje sa obožavanjem staroslovenskog boga Velesa. Na Zapadu mu se mole još i protiv gušobolje.

Za ljude koji se dobro slažu sa životinjama, koji ih vole i koje životinje vole, kaže se da ih je Sveti Vlasije blagoslovio i tome naučio. Iz ovog razloga, u nekim krajevima Srbije, danas niko ne upreže stoku niti sa životinjama bilo šta radi kako ne bi uvredio svetitelja. Priređuje se veliko slavlje u čast Vlasovdana, a životinjama se daju dodatne porcije hrane kako bi i one uživale.

Ako vam je životinja nekada spasla život, stariji kažu da ju je vodila ruka Svetog Vlasija. Zato na današnji dan treba da odete u crkvu i u njegovu čast zapalite sveću.

SPREMAJU SE RIGOROZNIJE MERE U CELOJ SRBIJI: Na stolu nekoliko opcija – odluka danas!

Izvor: Mondo

Društvo

Danas je praznik na koji se ne osvrćemo na običaje, već se iskreno pomolimo!

Objavljeno

-


Drevni hrišćanski praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice ustanovljen je u petom veku

Srpska pravoslavna crkva danas slavi polaganje rize Presvete Bogorodice.

Govoreći o o ovom prazniku, kao jednom od praznika koji su posvećeni Presvetoj Devi Bogorodici, Njegovo Preosveštenstvo mitropolit Joanikije je svojevremeno rekao da se svi oni događaji iz života Gospodnjeg – Njegovo ovaploćenje, rođenje, raspeće, trodnevno pogrebenje, vaznesenje na Nebo, koje slavi Crkva Božija odnose, istovremeno, i na Presvetu Djevu Bogorodicu, jer je ona začela Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.

– Mnoge muke zadesiće sve nas, to je jednostavno život. Zamislite kako je bilo Presvetoj kada je gledala muke svog sina koji nije greha imao, ona je gledala ljudsko zlo direktno sa najvećim bolom! Majka Božija zna šta je nepravda, ona zna kako to boli, ona je uvek tu da pravednika zaštiti i umoli Sina svog da podari platu svakome ko strada po pravdi.

Ne zaboravite nikada da pred spavanje pomenete ime Presvete Bogorodice! Ne zaboravite da pročitajte čuvenu molitvu “Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom! Blagoslovena si ti žena i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!

– Isto tako, kada slavimo Presvetu Bogorodicu onako kako je to Crkva ustrojila, kao što je upravo ovaj dan, to proslavljanje prenosi se i na Hrista jer, sigurno, da će Sin Božiji, sin Djeve primiti proslavljanje svoje majke kao da je samom Njemu upućeno.

Praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice možemo smatrati produžetkom slave ovog svetog hrama, produžetkom slavljenja Božića u toku godine, bez obzira što ih deli veliko vremensko rastojanje.

Zašto se slavi položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu u Carigradu?

Za vreme cara Lava Velikog i carice Verine u Carigradu su živela dva ugledna senatora, Galvije i Kandid, rođena braća. Zamolili su cara da ih pusti u Jerusalim da se poklone svetim mestima i on ih je pustio. U Nazaretu odseli su u kući neke device Jevrejke, koja je držala u tajnoj odaji rizu (mantija) Presvete Bogorodice.

Ispred odaje stajali su mnogi bolesnici i nevoljnici koji su dobijali isceljenje od svojih muka: pričalo se da slepi progledaju, hromi se ispravljaju, đavoli se izgone iz ljudi, gluvi dobijaju sluh, nemima se jezici razrešuju i sve neizlečive bolesti ovde se lako isceljuju – molitvom i dodirom te rize.

Žena nije htela da im otkrije šta se nalazi u odajama i šta se dešava, pa bolesnici izlaze isceljeni odatle. Tek kada se uverila da sme i da im kaže i rekla je: „Izvrsni ljudi! Ta božanstvena tajna, za koju vi nastojite da vam je kažem, nikome do današnjega dana nije bila otkrivena. Ali pošto vidim da ste blagočestivi i bogoljubivi ljudi, to ću vam kazati sakrivenu tajnu, nadajući se da ćete ono što čujete od mene sačuvati u sebi, ne pričajući nikome. Ovde ja čuvam sakrivenu rizu Prečiste Djeve Marije koja je Hrista Boga rodila“.

Proveli su noć u tim odajama i bili zaprepašćeni divnim, jakim mirisom.

Kasnije su Galvije i Kandid uzeli tu svetinju, preneli je u Carigrad i o tome obavestili cara i patrijarha. To je izazvalo veliku radost u carskom gradu.

Riza je svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne.

Za uspomenu na položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu, ustanovljen je ovaj praznik.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h