Beogradsko podzemlje devedesetih godina važilo je za najjače na Balkanu, a ljudi koji su njime upravljali, širili su strah po čitavoj Evropi

Darko Ašanin i dan danas važi za jednu od najznačajnijih figura beogradskog podzemlja devedesetih godina prošlog veka.

Beogradsko podzemlje devedesetih godina važilo je za najjače na Balkanu, a ljudi koji su njime upravljali, širili su strah po čitavoj Evropi.

Jedan od njih bio je i Darko Ašanin, koji je važio za prvog mafijaškog bosa u Srbiji.

Rođen je 1958. godine u Jajcu a kao i mnogi od žestokih momaka tog doba, i Darko je bio dete iz vojne porodice. Često ističući da ne želi da menja ono kako je vaspitan, ponosito je govorio da je Jugosloven.

Darko je bio bokser u beogradskom „Novom kolektivu“ a završio je čak i Pedagošku akademiju iako se nikada nije oprobao kao profesor.

Doduše, bio je „profesor“ boksa pogotovo u Nemačkoj u koju je otišao sedamdesetih godina, gde je postao šampion u velter kategoriji nemačke pokrajine Vestfalije. Ipak, kao jak momak, ubrzo se našao u ulozi izbacivača po klubovima i diskotekama u Nemačkoj, a zahvaljujući poznanstvima koja je sticao u tim krugovima, ubro je počeo da organizuje ilegalne kockarnice. Upravo tako se, prema mnogim pričama, upoznao sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, sa kojim će se kasnije uortačiti u mnogobrojnim poslovima.

Elem, ime Darka Ašanina u srpskim medijima prvi put se pominje nakon, poznavaocima kriminalnih dešavanja devedesetih godina poznate, pucnjave u klubu „Nana“. Naime, 24. marta 1990. godine, u pomenutom klubu život je izgubo Andrija Lakonić, koji je u društvu Ašanina kao i Veselina Vukotića sedeo u separeu.

Nakon verbalnog sukoba koji je nastao između Vukotića i Lakonića čuli su se pucnji, posle kojih je Lakonić ostao mrtav.

Za ovo ubistvo direktno je osuđen Ašanin, međutim, nedugo zatim je i oslobođen.

Ubistvo Envera Hadrija

Ubistvo albanskog nacionaliste koje se odigralo u Belgiji, pratilo je Ašanina kroz život i neretko mu stvaralo probleme.

Po jednoj priči, on je sa Arkanom učestvovao u likvidiraju Albanca dok su po drugoj pored Ašanina, učesnici ovog događaja bili gorepomenuti akteri, Vukotić i Lakonić.

Belgija je u više navrata tražila izručenje Ašanina ovim povodom, međutim do njega nije došlo.

Pokušaj ubistva u zatvoru

Četiri godine kasnije, Darko Ašanin se našao u zatvoru u Grčkoj, u kome je mogao i da izgubi život.

„Jedne noći u zatvoru je izbila pobuna. Da li je sve unapred bilo isplanirano ili ne, ne znam, tek u ćeliju u kojoj sam bio, upala su dva zatvorenika. Jedan od njih mi je prileteo i ubo me nekim kratkim, ali vrlo oštrim predmetom! Odmah su nasrnuli i počeli da me udaraju. Iako uboden, nekako sam uspeo da se priberem i da ostanem na nogama, pa i da uzvratim napad. Ali, u tom trenutku mi je priskočio u pomoć jedan zatvorenik, Rus. Kad su videli da ne mogu da me ubiju, uspeli su u tom metežu da pobegnu. Ne znam ko su, ali je vrlo moguće da su Albanci kojih je u tom zatvoru bilo dosta“, rekao je svojevremeno Ašanin u jednom intervjuu.

Voleo je da se šali, nije se ustezao ni pred kim

Ašanin je bio poznat kao šeret, pa je tako jednom otišao u kafić u kome se skuplja ekipa Ljubomira Magaša – Ljube Zemunca. Kada je ulazio, rekao je Ljubi: „Imam ispred Mercedes za tebe, ali da znaš, nije na poklon. Platićeš mi ga u tri rate“, započeo je on na iznenađenje svih okupljenih, međutim, Ašanin se tu nije zaustavio: „Prvu ratu daćeš mi odmah, drugu kad popijem piće a treću kad krenem iz lokala“, završio je on.

I narednih nekoliko trenutaka, svi su očekivali Ljubinu reakciju, koji je samo prišao Ašaninu sa kojim se izgrlio. Naravno, nije Darko ni imao nameru da mu proda automobil već samo da se šali. Mercedes je na kraju Magaš dobio kao poklon.

Regruter za DB

Opšte poznato je da je devedesetih godina Državna bezbednost sarađivala sa kriminalcima, pružajući im zaštitu za njihove poslove, ali zauzvrat tražili su da završavaju „državne poslove“ u inostranstvu, koji su se najčešće svodili na likvidacije.

Saradnja DB s kriminalcima počela je upravo od Ašanina koji je prvi nalazio gangstere za „radove“ u inostranstvu. Ostali su bili „podizvođači“, svojevremeno su govorili inspektori o Ašaninu.

Ubistvo

Darko Ašanin je često isticao kako Arkanovi neprijatelji mogu da krenu na njega zbog pod jedan poznastva i prijateljstva sa Ražnatovićem, za koga je govorio da je gazda Beograda, ali i zbog kockarskih poslova. Ipak, iako bio svestan da predstavlja metu, nikada nije preterano vodio računa, nije se kretao sa obezbeđenjem, jedino je nosio srebrni revolver.

Kobno veče po Ašanina bilo je 1. jula 1998. godine. Sedeo je u svom kafiću „Koloseum“ na Dedinju i gledao utakmicu Holandija – Argentina. Tada je, i dalje nepoznati napadač, hicima iz snajpera oduzeo život Darka Ašanina. U trenutku smrti, imao je 40 godina.

Izvor: Espreso