Connect with us

Ekonomija

POSUSTAJE RAPIDAN RAST KAMATA: Jedna vest ohrabrila je ceo svet, pa i one koji imaju stambene kredite u Srbiji

Objavljeno

-

Inflacija, Foto: Profimedia

Dobra vest jeste da, imajući u vidu da je Evropa uvek sledila FED, sada mogla i da nastavi, samo u obrnutom smeru – umesto da povećava kamate, da ih smanjuje ili bar zaustavlja rast

Učestalo podizanje kamatnih stopa u proteklom periodu bio je glavni mehanizam za obuzdavanje inflacije širom sveta. Sve skuplji stambeni krediti i sve veća opterećenost iz ugla vraćanja zajmova, toliko su postala opterećujuća da je već neko vreme glavno pitanje i privrede i građana: „Kad će kamate krenuti na dole ili bar kad će se zaustaviti rast“. Najnovjiji potez američke centralne banke pokazao je da ima svetla na kraju tunela.

FED je pre neki dan poslao poruku da će povećanje kamata konačno usporiti. Na ovu informaciju automatski su reagovala i finansijska berzanska tržišta beležeći pluseve. Dobra vest jeste da, imajući u vidu da je Evropa uvek sledila FED, sada mogla i da nastavi, samo u obrnutom smeru – umesto da povećava kamate, da ih smanjuje ili bar zaustavlja rast.

– Amerikanci su prvi i počeli sa povećanjima kamatnih stopa, ali rezultati toga još uvek nisu vidljivi. Inflacija je veoma visoka, a smanjuje se privradne aktivnost, tako da oni moraju da uspore sa povećanjem kamata, za razliku od Evrope koja je i kasnije počela – kaže za „Blic Biznis“ dr Ismail Musabegović, profesor na Bankarskoj akademiji.

On ukazuje da su u Evropi u odnosu na Ameriku kamate niže, ali da im privreda grca, tako da su njegova predviđanja da će doći do smanjenja brzine povećavanja kamatnih stopa, a efekti dosadašnjeg podizanja kamata će se osetiti tek sledeće godine.

Advertisement

– Mislim da će doći do generalnog usporavanja kamatnih stopa, a efekti dosadašnjeg podizanja tek treba da se osete u prvom ili drugom kvartalu sledeće godine. Tada očkujem da će se i inflacija smiriti, ali opet sve zavisi od ratnih dejstava u Ukrajini. To kada bude rešeno, onda će sve ovo mnogo lakše da se reši i sve će se vratiti u svoje tokove – kaže profesor Musabegović, ističući da je zbog rata u Ukrajini jako teško predvideti kakva će biti 2023. godina.

FED najavio usporavanje

Glavni indeksi Volstrita završili su prethodnu nedelju solidnim rastom nakon što je zapisnik sa sastanka Federalnih rezervi u novembru pokazao da bi povećanje kamatnih stopa uskoro moglo usporiti.

„Značajna većina“ kreatora politike složila se da bi „verovatno uskoro bilo prikladno“ da se uspori tempo povećanja kamatnih stopa, pokazuje zapisnik. Mešoviti ekonomski podaci doveli su do pada prinosa na referentne desetogodišnje obveznice Trezora, što je pomoglo u povećanju akcija.

Broj Amerikanaca koji su podneli nove zahteve za beneficije za nezaposlene porastao je prošle nedelje više nego što se očekivalo, a poslovna aktivnost u SAD se smanjila peti mesec zaredom u novembru. Potrošačko raspoloženje je poraslo, a prodaja kuća porasla je iznad očekivanja.

Advertisement

Usporavanje tempa zaoštravanje monetarne politike moguće je jer niz makroekonomskih podataka pokazuje da poslovne aktivnosti slabe, dok se rast potrošnje, glavnog pokretača ekonomije, usporava.

ECB i dalje odlučna sa povećanjima

Evropska centralna banka će ponovo povećati kamatne stope u decembru i naredne godine kako bi se borila protiv inflacije, ali ta povećanja mogu biti manja od poslednjih, rekao je glavni ekonomista evropske centralne banke Filip Lejn u intervjuu objavljenom u ponedeljak.

Sa dvocifrenom stopom inflacije, ECB je podigla kamatne stope za 200 baznih poena za samo tri meseca sa rekordno niskih nivoa, i trebalo bi da počisti neke od triliona evra upumpiranih u finansijski sistem poslednjih godina.

„Jedna platforma za razmatranje veoma velikog povećanja, kao što je 75 baznih poena, više ne postoji“, rekao je Lajen i dodao da što više uradi na kumulativnoj osnovi, to menja prednosti i nedostatke svakog datog povećanja.

Advertisement

Prema rečima glavnog ekonomiste, ECB nije nameravala da pauzira svoj ciklus povećanja, već da pređe u odgovarajuće vreme na manje korake i smanji svoje obveznice, što je ključni deo njene politike podsticaja u protekloj deceniji, na više mehanički način.

On je nagovestio veću inflaciju sledeće godine nego što je ECB očekivala u septembru.

Rast kamata u Srbiji

Poslednje povećanje kamatnih stopa u Srbiji bilo je za 50 baznih poena, na nivo od 4,5 odsto, a u istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 3,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 5,5 odsto. Od početka ove godine, NBS je 7 puta podigla vrednost referentne kamatne stope, počevši od aprila ove godine.

Nastavljeni troškovni pritisci i rast inflacije, pre svega usled rasta uvoznih cena, uticali su na odluku Izvršnog odbora Narodne banke Srbije da dalje poveća referentnu kamatnu stopu i time pooštri domaće monetarne uslove.

Advertisement

Međutim, ono što je najvažnije za kreditno zadužene građane je da svakim povećanjem ključnih kamatnih stopa poskupljuju i rate za kredite. Iako konkretno poskupljenje kredita varira u zavisnosti od uslova (veličine kredita, da li je kredit u devizama, odnosno u evrima ili dinarima, roka otplate, konkretne kamate koja je odabrana), rate na kredite su poskupele od 1.500 dinara u slučajevima dinarskih, uglavnom, keš kredita ali i preko 60 evra u slučaju evrokredita.

Ekonomija

KOLIKO ĆE SADA RASTI KAMATE NA KREDITE? Ovo su najnovije INFORMACIJE koje svi TREBA DA ZNAJU

Objavljeno

-

Objavio

Kamata, Foto: Nemanja Pančić, Profimedia

Svi kojih se ova promena tiče, biće blagovremeno obavešteni od svojih zajmodavaca.


ECB je 2. februara održala dugoočekivani sastanak na kome je podigla ključne kamatne stope za 50 baznih poena, pa euribor trenutno iznosi tačno 3,011 odsto. Ovo je jedan od ključnih poteza u borbi za smanjenje inflacije, ali će takođe uticati na rate kredita građana koji su ovaj kreditni proizvod uzeli po varijabiljnoj kamatnoj stopi, a evo kakava je tačna računica za prosečan kredit u Srbiji.

Ovim građanima će naredne tri rate kredita biti skuplje jer se u Srbiji euribor usklađuje prema datumima, a ne direktno nakon donošenja odluke ECB. Svi kojih se ova promena tiče, biće blagovremeno obavešteni od svojih zajmodavaca.

Centralne banke sveta su ukupo povećale kamate tačno 54 puta prošle godine, a time je međubankarska kamata dostigla istorijske nivoe. Današnju vrednost euribor je poslednji put imao 30. 12. 2008. godine.

ECB, Evropska centralna banka, Bankafoto: EPA-EFE/RONALD WITTEK

Višegodišnje kretanje Euribora

Advertisement

Euribor je 2000. godine imao vrednost od 3.213 odsto. Posle toga je usledio nagli skok na 5.34 procenta i onda je nekoliko godina padao. Skok se dešava 2008. godine i to na 5,48 odsto, a 30.12.2008. dostiže vrednost koja se ove godine ponovila.

Od tada do 2022. godine euribor ima negativan kontinuitet da bi 2018. imao stagnaciju na najnižoj vrednosti od – 0,189 odsto.

Od 2022. do danas vrednost mu je porasla za malo više od 3,5 odsto, što je većini udvostručilo kamatne stope, a samim tim i ukupnu kamatu (cena kredita), koju plaćaju na kraju.

U periodima kada je padala vrednost euribora klijenti koji su uzimali kredite s varijabilnom kamatom su plaćali manje rate jer im je Euribor računat kao nula, od onih koji su uzeli kredite s fiksnom kamatnom stopom, ali se sada situacija promenila.

Primer rasta kredita

Advertisement

Ako je neko uzeo kredit od 50.000 evra na 20 godina, sa kamatom od 3,5 odsto, vezanu za šestomesečni Euribor, njemu je početkom 2022. godine rata iznosila oko 309 evra. Ako uzmemo u obzir da se rate sa šestomesečnim euriborom usklađuju dva puta godišnje, u julu i decembru, i uračunamo skok euribora, on od jula ratu plaća mesečnu ratu 296, a od 1. januara oko 380 evra.

Sa najnovijim rastom Euribor-a, rata na ovaj kredit, iako će se to osetiti nakon sledećeg usklađivanja, su porasle na 394,4 evra.

Kada se sve usklađuju kamate?

U slučaju tromesečnog euribora, on se usklađuje 4. puta godišnje: 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra. Rate na kredite sa šestomesečnim euriborom se usklađuju dva puta godišnje, tj. 30. juna i 31. decembra.

Početkom ove godine, tromesečni euribor je bio u minusu i imao je vrednost od minus 0,57 odsto. U vreme prve korekcije, njegova vrednost se popela na -0,461 odsto. Krajem juna on se kretao oko vrednosti -0,176 odsto. Trenutno on iznosi 1,193 odsto, a s’obzirom na trend poskupljenja kamata u decembru će on neminovno biti veći.

Advertisement

Koliko će još trajati rast kamata?

Profesor Musabegović smatra da će doći do smirivanja inflacije, ali ostaje da se vidi u kom pravcu će se kretati ova ekonomska pojava.

– Ako u ECB vide da monetarne mere od prošle godine nemaju efekta do sada, onda će opet povećavati. Lično mislim da će doći do smirivanja cena inflacije i da će u sledećih nekoliko meseci do juna znati u kom pravcu će inflacija ići. Inflacija kada jednom uđe u sistem, ona jako teško izlazi, to nije jedna odluka, već proces koji traje godinama – ističe on.

Odluke ECB o povećanju kamatne stope najviše odraziti na one koji su relativno skoro uzeli kredite sa varijabilnom kamatnom stopom.

– Sve zavisi od toga koliko će ECB povećati, da li će 0, 25 ili 0,50 baznih poena, ali svakako će se odraziti na sve kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, odnosno oni koji zavise od euribora. Svako povećanje u zavisnosti od toga koliki je kredit, u kom je periodu otplate, da li je početak, sredina ili kraj jer će se kamata najviše odraziti na one koji su relativno skoro uzeli kredite, nešto manje na one koji su na polovini, a najmanje na one koji su pri kraju otplate kredita – kaže profesor.

Advertisement

On dodaje primer takvog rasta prosečnog kredita:

– Obično se uzima 50.000 hiljada da je rata bila letos 240-250 evra, ona je posle povećanja došla na 300 evra. Svako povećanje je u zavisnosti od toga koliki je kredit, otprilike može biti između 25 i 45 evra po kreditu.

Prema procenama stranih stručnjaka ECB će do maja kamate uskladiti za još 0,75 odsto.

Šta je Euribor?

Euribor je skraćenica koja na engleskom jeziku znači Euro Interbank Offered Rate, i to je prosečna kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac. Euribora ima više, u zavisnosti od njihove ročnosti, a najpoznatiji su tromesečni, šestomesečni i dvanaestomesečni. Objavljuje ih Tomson Rojters, a nadgleda Evropska bankarska federacija.

Advertisement

Izvor: Espreso

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h