U subotu 10. aprila porodica će dati godišnji pomen, a 14. aprila biće otkrivena spomen ploča u Urgentnom centru Univerzitetskog kliničkog centra Niš

Sledeće srede, 14. aprila, navršiće se godinu dana kako je primarijus dr Miodrag Lazić, omiljeni dr Laza, izgubio bitku sa korona virusom u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu. U subotu će mu se izdati jednogodišnji pomen, a tada će na neki način početi i „dani dr Laze“, jer će se nizom događaja podsećati na to ko je bio on… Ujedno je pokrenuta i inicjativa da mu se izradi spomen bista.

Inicijativu je pokrenulo Udruženje penzionisanih pripadnika Vojske Srbije i vojnih veterana (UPPVVS), sa željom da se oduže dr Lazi, a novac se može uplatiti na žiro račun račun Udruženja – 170-0030043570007-59.

Portaprol Udruženja Zoran Bajić kazao je da bistu radi poznati akademski vajar iz Beograda. Kaže da je bio plan da se bista postavi za godišnjicu, ali će na osnovu svih prilika biti postavljena kasnije, a uporedo se traži i mesto gde bi ona stajala.

– U ovom trenutku smo u pregovorima i uputili smo dopis našoj gradonačelnici Dragani Sotirovski i tražimo adekvatno i prihvatljivo mesto za nju. Sama inicijativa za izradu spomen biste potekla je od mojih prijatelja koji su mi dali ideju, pa smo napravili inicijativni odbor za izradu i postavljanje spomen biste. Obratili smo se nadležnim organima, u ovom trenutku imamo odobrenje prof. dr Zorana Perišića iz Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu, da možemo da je postavimo na nekom od prikladnih mesta unutar samog Kliničkog centra. Jedna od ideja je i da bude u lepom parkiću ispod Univerziteta u Nišu, a ima i preko puta Gradske kuće u Nišu parkić gde su već postavljene biste ljudima koji su ostavili trag – navodi Bajić.

– Imali smo ideju da bude postavljena za godišnjicu. Videvši da nailazimo na zid i birokratiju malo to teže ide, pa smo stigli do same godišnjice i vidimo da to nije moguće sada uraditi. Sledeći termin je 31. maj za rođendan dr Laziću ali videćemo i to – kaže on.

Bajić kaže da će godišnjica i pomen dr Lazi biti data u subotu, 10. aprila, a na dan kada je preminuo, u Urgentnom centru Univerzitetskog kliničkog centra Srbije biće otkrivena spomen ploča koju je podigla ova zdravstvena ustanova.

– Na godišnjicu 10. aprila, pored porodice, rodbine i kumova, biće i prijatelji koji su cenili i poštovali Lazino delo. Sledeći vrlo bitan datum je 14. april, dan njegove smrti, koji će biti obeležen u Urgentnom centru Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu. Tog dana bi, bar po najavama, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministarka Darija Kisić Tepavčević trebalo da prisustvuju otvaranju spomen ploče koju je podigao Urgentni centar odnosno Univerzitetski klinički centar u Nišu na čelu sa prof. dr Zoranom Perišićem.

– Pored toga, tog dana Lazićevi saborci i borci, i ljudi koje on pazio, negovao, lečio i operisao ponovo će doći iz Republike Srpske. Negde oko stotinu ljudi doći će na samo otvaranje spomen ploče, zatim će otići na Novo gradsko groblje da zapale sveće, a omogućili smo im u saradnji sa nadležnim ministarstvima da se ovde i vakcinišu – ispričao je Zoran Bajić.

Ne treba zaboraviti i da je pokrenuta inicijativa da Univerzitetski klinički centar u Nišu ponese njegovo ime.

Pet dana pre nego što je preminuo, u javnosti se pojavila informacija da je ratni hirurg, dobrovoljac u ratu za odbranu Republike Srpske, o kojem je snimljen dokumentarni film „Dnevnik ratnog hirurga“, pozitivan na korona virus.

Poslednja želja dr Laze

Preminuo je 14. aprila. Ratni hirurg je želeo da bude ispraćen zvucima Marša na Drinu.

– Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv, bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik, ali čast i ponos mi nisu dozvoljavali da se sklonim.

– Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu četiri godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho, hoću da odem onako kakav sam bio čitav život, a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svi su mi govorili da se sklonim, ali ja to sebi nikad ne bih oprostio.

– Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda, iskreno će plakati svi, jer su uvek verovali da sam neuništiv. Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške.

– Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju, nego samo napred. Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunčica i Macan, drage moje sestre koje ste mi uvek verovale, zbogom.

– Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka, a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno. U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav.

– Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom „Marš na Drinu“. Doktor Laza, hirurg napaćenog srpskog naroda – naveo je lekar u poslednjem obraćanju.

Tako je i bilo….

Ko je bio dr Miodrag Lazić?

Rođen je u Beogradu, odrastao u Nišu. Specijalizovao je hirurgiju na VMA-a u 30. godini. Posle toga, godinu dana radio je u Vojnoj bolnici u Nišu, a onda je prešao na hiruršku kliniku Kliničkog centra. Smrt ga je zatekla na mestu direktora Urgentnog centra u Nišu. Bio je dobrovoljac u ratu na teritoriji Republike Srpske. Kao jedini hirurg za trbuh i grudni koš radio je skoro dve godine na prostoru najšireg ratišta, u pet opština sa više od 100.000 stanovnika.

Sećanja iz rata zapisao je u knjizi „Dnevnik ratnog hirurga“, koju je objavio nakon rata. Pored pisanja Dnevnika, uspeo je da napiše i 16 stručnih radova i učestvuje na tri velika međunarodna kongresa. O njemu je snimljen i dokumentarni film „Dnevnik ratnog hirurga“.

Godine 1994. dobija zvanje primarijusa. Za njegov rad u Republici Srpskoj, patrijarh Pavle ga je odlikovao Ordenom Svetog Save.

Izvor: Espreso