Connect with us

Politika

VUČIĆ IZ SOČIJA: „Sa Putinom će na stolu biti mnogo tema, jedna od njih gas“ (UŽIVO)

Objavljeno

-

Aleksandar Vučić, Foto: Printscreen/TV Pink

Sa Putinom će na stolu biti mnogo tema, jedna od njih gas – naveo je predsednik Srbije


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je danas u Soči, gde će se sutra sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Glavna tema susreta dvojice lidera biće gas, ali će se razgovarati o još važnih tema.

– Hvala Putinu na poštovanju koje ukazuje Srbiji, to je lepa vest za naše građane. Za nas je mnogo važniji rezultat – rekao je Vučić.

– Od formata je mnogo važniji rezultat. Sa Putinom će na stolu biti mnogo tema, jedna od njih gas – naveo je predsednik Srbije.

– Predsednik Putin i ja bićemo sami iako se on u principu tako ne sastaje, ali za nas je mnogo važnije ono što će se dešavati na tom sastanku. Imamo mnogo tema o kojima treba da razgovaramo. Gas je najvažnija tema, sve suštinske razgovore moramo da završimo u najkraćem roku.

On je govorio i o navodima pojedinih pripadnika opozicije da se sa Putinom ne dogovara cena gasa, jer on navodno nije taj koji odlučuje.

– Očekivali su da putujem u Moskvu, a ne u Soči. Mlađan Đorđević i svi oko njega su Putina videli na razglednicama samo. Misle da je dovoljno samo da izgovaraju gluposti. Naravno da predsednik Putin odlučuje i daje poslednju reč o ceni gasa. Neki ljudi kažu da postoji formula, ali niko ne zna koja će biti formula za nas. Ja sam došao da se borim za formulu. Jedni su dobili jednu formulu, drugi drugu. Ako me pitate ko je osoba na koju najviše računam u Rusiji, to je predsednik Putin. Ja znam da on razume našu drskost da se borimo za najbolju cenu gasa – rekao je Vučić.

Kako je dodao, lični kontakt između njega i predsednika Srbije je zasnovan na prijateljskom, bratskom odnosu dva naroda.

On kaže da Srbija danas plaća sve dospele obaveze.

– Danas je naš odnos takav da kada nešto kažemo, onda je to tako – rekao je Vučić.

Vučić je podsetio da je orden Aleksandra Nevskog dobio od predsednika Putina i da je prvi Srbin posle Nikole Pašića koji je dobio takav orden.

– Ja sam mnogo srećan jer je jedan Putin pomislio da mogu da budem vredan tog ordena. Mi se poznajemo veoma dobro. Jedan od prvih susreta je bio kada su predsednik Nikolić i premijer Dačić vodili delegaciju i razgovore. To su bili široki formati, kada je svaki od domaćina imao pravo da nam uputi kritike za sva zaostala plaćanja i sve što nismo uradili kako treba. Čim smo došli iz Rusije, ja sam rekao da moramo da učinimo sve da vratimo te dugove. Srbija danas ne duguje ništa. Posle 18 susreta koje smo imali, ovo će biti 19, mislim da imamo dobro razumevanje i da predsednik Putin vidi namere čak i kada žele da nam poture glasanje o rezoluciji u Ujedinjenim nacijama i sve ostale probleme. Upravo zbog tog odnosa i poštovanja koje ima prema Srbiji, ja mislim da imamo prava da možemo da se nadamo dobrom ishodu. Ne krijem da sam nervozan.

foto: PRINTSCREEN/TV PINK

– Orden nisam dobio od predsednika Jeljcina već od predsednika Putina. Dobio sam ga 104 godine nakon Nikole Pašića. Ja sam srećan što je jedan Putin pomislio da bih mogao da budem vredan tog ordena. Moji roditelji jesu ponosni jer mogu da shvate šta to znači. Ja sam ponosan jer sam uvek zastupao interese Srbije, ali sam uvek poštovao Rusiju. Ja se toga ne stidim. Ako pogledate sve naše brojeve i kako ide naša saradnja, taj orden je nešto što ostaje u istoriji zapisano i kao dokaz dobrih i bratskih odnosa dva prijateljska naroda.

Vučić je podsetio da su Rio Tinto u Srbiju 2001. godine doveli pripadnici bivšeg režima.

– Rio Tinto u Srbiju niko nije doveo od nas, već predstvanici bivšeg režima koji danas učestvuju u protestima. Osam godina pre našeg dolaska na vlast, a devet sporazuma su sa njima potpisali. Tada im litijum nije smetao? – rekao je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da su organizatori protesta došli u kolima koja zagađuju vazduh.

– Koliko ste cigareta zapalili? Ne mogu da govorim o tom licemerju – rekao je Vučić.

Predsednik je rekao da se „ništa ne dešava oko Rio Tinta“.

Ako predlog Ria Tinta ne bude dobar i ozbiljan, Srbija neće ni razgovarati sa tom kompanijom, tvrdi predsednik.

Vučić je rekao da Aleksandra Jovanovića Ćutu i njegov pokret finansiraju iz Austrije.

– Danas se vodi veliki energetski rat na nivou sveta. Energija je postala sve. Vi morate da imate struju, morate da imate gas jer vam to znači industriju. Ne samo prljavu, već i modernu. Morate da obezbedite svoju zemlju, a najlakše je reći da ne koristimo ugalj i da nemamo struje. Jeste li to išli da kažete radnicima u Kolubari ili Kostocu? Jeste li išli da kažete građaninu u Srbiji da večeras neće moći detetu da podgreju mleko jer neće biti struje? Koga lažete, koga obmanjujete? – pitao je Vučić.

Prioritet je, kako je dodao, obezbediti dovoljne količine gasa i struje.

– Nemojte da mislite da Viola fon Kramon više voli Srbiju od nas samih – dodao je predsednik i rekao da je jako nervozan jer je veliki bezobrazluk da neko pomisli da druga strana ide protv Srbije, a direktno radi protiv nas i napomenuo da ga niko ne može ubeđivati u to da neko ko želi „nezavisno Kosovo“ želi dobro Srbiji.

Izvor: Espreso

Advertisement

———-

———-
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Politika

Kakve nas promene očekuju ukoliko odgovor na referendumu bude „DA“

Objavljeno

-

Skupština Srbije, Foto: Ana Paunković


Posle 16 godina, građani će 16. januara na birališta. Povod isti i tada i sada – iskazivanje mišljenja o promeni najvišeg pravnog akta.


Dan nakon što su poslanici usvojili Predlog Akta o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, a predsednik Skupštine raspisao referendum, mi smo proveravali šta znači pitanje „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“ i kakve promene bi moglo da donese ukoliko odgovor DA dobije neophodnu podršku.

Posle 16 godina, građani će 16. januara na birališta. Povod isti i tada i sada – iskazivanje mišljenja o promeni najvišeg pravnog akta.

Ipak, raspisivanju ovog referenduma prethodile su izmene Zakona o referendumu, kada je ukinut cenzus, pa je za odlučivanje o referendumskom pitanju dovoljna većina izašlih na glasanje.

Drugačije je i to što se aktuelne promene odnose isključivo na oblast pravosuđa, a najveći broj izmena na rad sudstva.

„Građani su do sada imali jedan utisak da su sudije pod jakim uticajem političke vlasti, izvršne i zakonodavne. Ove ustavne odredbe omogućavaju jedan stabilniji status sudija u kojem izvršna i zakonodavna vlast suštinski neće uticati na njihov položaj. To ne znači da će ovaj Ustav biti čarobni štapić i da će odmah kada bude usvojen obezbediti da sve bude savršeno u pravosuđu“, kaže Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.

Još jedan segment pravosuđa – tužilaštvo – naći će se na meti višestrukih izmena.

Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca Srbije je rekla da će građani po pitanju uređenja tužilaštva dobiti 12 amandmana koji će nakon 75 godina ukinuti monokratski sistem uređenja javnih tužilaštva, što znači uspostavljanje odgovornosti u radu sadašnjih javnih tužilaca.

„Uspostaviće nov tužilački savet tužilaštva, uspostaviće ukidanje probnog mandata. Generalno gledano, doneće situaciju koja bi na papiru teoretski trebalo da stvori mogućnost za bolju borbu protiv svih vidova kriminala“, rekla je Komlen Nikolić.

A da li će izmena Ustava i doneti pomake u jačanju vladavine prava, zavisiće od njene primene – podvukla je u hitnom mišljenju Venecijanska komisija. Predložene amandmane to telo analiziralo je dva puta i dalo pozitivnu ocenu. Ista ocena stiže i od struke.

„Kada promenite sam sistem kako se biraju sudije i tužioci znači da ćete imati kvalitetniji i depolitizovaniji kadar sudija i tužilaca, što znači njihovu veću stručnost i veću pravednost u odlukama i postupanjima. I zaista tu postoji čitav niz tema koje se ne nalaze u Ustavu, ali stvaraju ovi ustavni amandmani odličnu podlogu za zakonsku regulativu koja sada treba da usledi i da reguliše taj niz pitanja, što ranije ne bi bilo moguće zbog ograničenja Ustava iz 2006. godine“, kaže Miroslav Đorđević iz Instituta za uporedno pravo.

Promena Ustava iz 2006. u oblasti pravosuđa jedan je od ključnih uslova za napredovanje u evrointegracijama i članstvo Srbije u EU.

Izvor: Espreso

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h