Connect with us

Društvo

OVO SRPSKO IME JE NAJPOPULARNIJE JOŠ OD DEVEDESETIH: Tek da vidite najčešće kombinacije IMENA I PREZIMENA

Objavljeno

-

Ilustracija, Foto: Profimedia

Kad je reč o najčešćim prezimenima u Srbiji, tu naravno nije bilo odstupanja, a sasvim očekivano sva se završavaju na -ić


Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), već decenijama je najčešće žensko ime Milica, dok je kod muškaraca to Dragan – međutim, to ime već dugo nije popularno, već su to ostaci stare slave.

Naime, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka je Dragan preuzeo primat od Slobodana, koji je obeležio period od 1942. do 1947. godine. Ime Dragan toliko je bilo popularno da i danas značajan broj muškaraca nosi to ime, iako ga savremeni roditelji više ne biraju toliko često.

Ime Milica je u drugoj polovini dvadesetog veka izgubila popularnost stečenu pre Drugog svetskog rata. Ipak, devedesete su donele novi-stari trend, pa je Milica ponovo “zagospodarila“ matičnim knjigama rođenih, u koje se to žensko ime i dalje upisuje više nego sva ostala.

Popularnost imena Milica bila je nakratko poljuljana samo 1997. godine, kada je pijedestal preuzela Jovana, ali se već naredne godine sve vratilo na staro.

Radmila, Ljubica, Vera, Olga, Desanka… imena su koja su obeležila period između dva svetska rata, da bi nastankom „druge Jugoslavije“ u modu ušla imena kao što su Slobodanka, Ljiljana, Snežana i Zorica.

Sam kraj dvadesetog veka i prve godine novog milenijuma doneli su popularizaciju ženskih imena poput Anđela, Sara, Teodora i Anastasija.

Na listi najčešćih muških imena od 1992. godine vodi Nikola, koji se pre toga bezmalo pola veka nije nalazio ni među deset najpopularnijih. Iz tog razloga, Nikola zauzima tek peto mesto na listi imena koja, prema podacima sa poslednjeg popisa stanovništva, nosi muška populacija u Srbiji.

U top 10 muških imena zadržala su se nekad veoma popularna imena kao što su Zoran i Goran, a mesto na listi rezervisano je i za tri “predratna“ imena – Milan, Aleksandar i Dušan.

S druge strane, sve je manje roditelja koji svojoj deci daju ime Miodrag ili Milorad, dok su imena poput Luka, Stefan i Lazar u poslednjih četvrt veka doživela pravi “bum“.

Kad je reč o najčešćim prezimenima u Srbiji, tu naravno nije bilo odstupanja, a sasvim očekivano sva se završavaju na -ić. Na prvom mestu je Jovanović, za kojim slede Petrović i Nikolić, a top 5 čine još prezimena Marković i Đorđević.

Najčešće kombinacije imena i prezimena kod žena su Milica Jovanović, Milica Petrović i Jelena Jovanović, a kod muškaraca Dragan Jovanović, Zoran Jovanović i Dragan Petrović.

Izvor: Espreso

Društvo

Danas je praznik na koji se ne osvrćemo na običaje, već se iskreno pomolimo!

Objavljeno

-


Drevni hrišćanski praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice ustanovljen je u petom veku

Srpska pravoslavna crkva danas slavi polaganje rize Presvete Bogorodice.

Govoreći o o ovom prazniku, kao jednom od praznika koji su posvećeni Presvetoj Devi Bogorodici, Njegovo Preosveštenstvo mitropolit Joanikije je svojevremeno rekao da se svi oni događaji iz života Gospodnjeg – Njegovo ovaploćenje, rođenje, raspeće, trodnevno pogrebenje, vaznesenje na Nebo, koje slavi Crkva Božija odnose, istovremeno, i na Presvetu Djevu Bogorodicu, jer je ona začela Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.

– Mnoge muke zadesiće sve nas, to je jednostavno život. Zamislite kako je bilo Presvetoj kada je gledala muke svog sina koji nije greha imao, ona je gledala ljudsko zlo direktno sa najvećim bolom! Majka Božija zna šta je nepravda, ona zna kako to boli, ona je uvek tu da pravednika zaštiti i umoli Sina svog da podari platu svakome ko strada po pravdi.

Ne zaboravite nikada da pred spavanje pomenete ime Presvete Bogorodice! Ne zaboravite da pročitajte čuvenu molitvu “Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom! Blagoslovena si ti žena i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!

– Isto tako, kada slavimo Presvetu Bogorodicu onako kako je to Crkva ustrojila, kao što je upravo ovaj dan, to proslavljanje prenosi se i na Hrista jer, sigurno, da će Sin Božiji, sin Djeve primiti proslavljanje svoje majke kao da je samom Njemu upućeno.

Praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice možemo smatrati produžetkom slave ovog svetog hrama, produžetkom slavljenja Božića u toku godine, bez obzira što ih deli veliko vremensko rastojanje.

Zašto se slavi položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu u Carigradu?

Za vreme cara Lava Velikog i carice Verine u Carigradu su živela dva ugledna senatora, Galvije i Kandid, rođena braća. Zamolili su cara da ih pusti u Jerusalim da se poklone svetim mestima i on ih je pustio. U Nazaretu odseli su u kući neke device Jevrejke, koja je držala u tajnoj odaji rizu (mantija) Presvete Bogorodice.

Ispred odaje stajali su mnogi bolesnici i nevoljnici koji su dobijali isceljenje od svojih muka: pričalo se da slepi progledaju, hromi se ispravljaju, đavoli se izgone iz ljudi, gluvi dobijaju sluh, nemima se jezici razrešuju i sve neizlečive bolesti ovde se lako isceljuju – molitvom i dodirom te rize.

Žena nije htela da im otkrije šta se nalazi u odajama i šta se dešava, pa bolesnici izlaze isceljeni odatle. Tek kada se uverila da sme i da im kaže i rekla je: „Izvrsni ljudi! Ta božanstvena tajna, za koju vi nastojite da vam je kažem, nikome do današnjega dana nije bila otkrivena. Ali pošto vidim da ste blagočestivi i bogoljubivi ljudi, to ću vam kazati sakrivenu tajnu, nadajući se da ćete ono što čujete od mene sačuvati u sebi, ne pričajući nikome. Ovde ja čuvam sakrivenu rizu Prečiste Djeve Marije koja je Hrista Boga rodila“.

Proveli su noć u tim odajama i bili zaprepašćeni divnim, jakim mirisom.

Kasnije su Galvije i Kandid uzeli tu svetinju, preneli je u Carigrad i o tome obavestili cara i patrijarha. To je izazvalo veliku radost u carskom gradu.

Riza je svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne.

Za uspomenu na položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu, ustanovljen je ovaj praznik.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h