Connect with us

Kosovo

NOĆ NA KOSOVU PROŠLA BEZ VEĆIH TRZAVICA! Pod blokadama i dalje Brnjak i Jarinje

Objavljeno

-

NOĆ NA KOSOVU PROŠLA BEZ VEĆIH TRZAVICA! Pod blokadama i dalje Brnjak i Jarinje

Nema informacija ni iz kosovske policije kada će Jarinje i Brnjak biti otvoreni za saobraćaj

Na administrativnom prelazu Jarinje nema promena u odnosu na jučerašnji dan, tu su barikade, i dalje se na sever Kosmeta ne može ni pešice, dok jedino na administrativnom prelazu Merdare saobraćaj normalno funkcioniše.

Policija u Rudnici jutros obaveštava vozače da pokušaju prelazak na alternativne prelaze, a prema nekim informacijama na Brnjaku i Merdaru nisu raspoređena dokumenta koji su deo mera Prištine, a tiču se srpskih ličnih karti.

Nema informacija ni iz kosovske policije kada će Jarinje i Brnjak biti otvoreni za saobraćaj.

Noć je, kako se saznaje, protekla mirno i manje su tenzije.

Za sada je u funkciji samo prelaz Merdare, gde je sinoć bila kolona od pet do šest kilometra, i gde se na prelaz čekalo sat i po vremena. Od jutros, ipak, nema gužvi i čeka se 10 minuta.

Advertisement

Na prelaz čekaju Albanci koji se na odmor vraćaju iz zapadnih zemalja.

Policajci su rekli da sve funkcioniše kao i ranije, javlja RTS.

Podsetimo, građani su juče postavili barikade na severu Kosova i Metohije, nakon najave Prištine da od 1. avgusta počinje primene odluke o preregistraciji vozila i ličnim kartama. Bili su blokirani magistralni putevi, i administrativni prelazi Jarinje i Brnjak.

Međutim, po nalogu SAD, vlada privremenih prištinskih institucija odlučila je da za 30 dana odloži primenu odluke.

„Dobro došli u ZSO“

Advertisement

Sve četiri opštine na severu Kosova i Metohije jutros su osvanule sa porukama „Dobro došli u Zajednicu srpskih opština“.

Na bilbordima i plakatima širom Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zubinog Potoka i Zvečana su parole „Ovo je ZSO“, simboli, ali i poruke na engleskom jeziku koje promovišu ZSO.

Te poruke istaknute su na glavnom šetalištu u severnom delu Kosovske Mitrovice, kao i na bilbordima na ulazima i izlazima u četiri opštine.

„Akcija Prištine dugo pripremana“

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da se nada skoroj deeskalaciji situacije na Kosovu i Metohiji.

Advertisement

– Mi smo sada završili sastanak u Generalštabu, general Mojsilović je, pre toga, razgovarao sa komandantom KFOR-a. Važno je da je taj razgovor protekao u korektnoj atmtsferi, na profesionalan način, prihvaćen obaveze obeju strana, pre svega, u razmeni informacija, jer je bilo mnogo neistina i dezinformacija. U ponoć očekujemo razgovor sa komandantom KFOR-a sa Goranom Rakićem i predstavnicima Srba. Molili smo međunarodne institucije da utiču na albansku stranu da odlože odluke pre nego sto se nađemo ponovo u Briselu i da sve rešavamo mirnim putem. Nadam se da će noćas ili sutra doći do deeskalacije situacije – rekao je on.

On je konstatovao da je akcija Prištine na Kosovu dugo pripemana, ali i da Beograd radi sve na smirivanju situacije.

– Od regionalnih do drugih bezbednosnih sluzbi do medija tih zemlja koje su unapred optužile Srbiju kako je jasno da cemo po ruskom nalogu da izvrsimo invazija na toboz suverenu zemlju iako je to po međunarodnim aktima naša zemlja – rekao je Vučić.

Kurti: Odlažemo odluku o reciprocitetu ako se uklone barikade

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio je da će vlada u Prištini odložiti primenu odluke o automobilskim tablicama i ulazno-izlaznim dokumentima na prelazima sa centralnom Srbijom za 30 dana, pod uslovom da se uklone sve barikade i vrati potpuna sloboda kretanja.

Advertisement

Kurti je na Tviteru napisao da se Priština, u saradnji sa, kako je naveo, „međunarodnim saveznicima“, obavezuje da će odložiti primenu odluka o automobilskim tablicama i ulazno-izlaznim dokumentima na prelazima sa Srbijom za 30 dana, pod uslovom da budu uklonjene sve barikade i vraćena potpuna sloboda kretanja.

Advertisement
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Kosovo

DA SE VIŠE NIKAD NE PONOVI: Danas je godišnjica POGROMA na Kosovu koji ne sme da se ZABORAVI!

Objavljeno

-

Objavio

Pogrom na Kosovu, Foto: Kurir

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da je ono što se dogodilo 2004. ozbiljno poremetilo odnose između Srba i Albanaca, pre svega na Kosovu i Metohiji


Danas je godišnjica strašnog terora nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Pre 19 godina više hiljada Srba proterano je iz svojih kuća, njihova imovina je divljački uništavana, a na meti albanskih ekstremista našle su se i svetinje Srpske pravoslavne crkve, od kojih su neke nepovratno uništene.

Pogrom kakav je zabeležen na Kosovu i Metohiji 17. i 18. marta 2004. ne sme nikada da se ponovi, saglasni su sagovornici Kurira.

Užasni događaji

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil kaže da su događaji od pre 19 godina bili užasni.

Advertisement

– Slažem se sa izjavom uvaženog kolege Miroslava Lajčaka: kao diplomata, nisam tu da menjam istoriju, tu sam da menjam budućnost. Ono što se dogodilo 2004. godine bilo je užasno. Nasilje uništava mir i stabilnost, ne doprinosi nečemu boljem. Ti strašni događaji mogu poslužiti kao podsetnik na rizike sa kojima se suočavamo baveći se istim problemima danas. Zato je veoma važno da iskoristimo mogućnosti koje nam pruža dijalog pod pokroviteljstvom EU, da se svima u ovom regionu pruži mirna i prosperitetna budućnost, koju zaslužuju – izjavio je Hil za Kurir.

HilHilfoto: Printscreen/youtube/Oko Magazin

Nepoverenje

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da je ono što se dogodilo 2004. ozbiljno poremetilo odnose između Srba i Albanaca, pre svega na Kosovu i Metohiji.

– To je nesumnjivo i udaljilo sve perspektive koje su postojale, što su političari kasnije upotrebljavali za svoje koristi. Ali nakon što se sve dogodilo 17. marta 2004, nije bio prvi put da vidimo impotentno ponašanje međunarodne zajednice, koja svoje vojnike šalje da obezbeđuju i čuvaju mir, a na njihove oči se događaju stvari poput onih u Srebrenici. Ne zaboravimo, pred holandskim snagama se dogodila Srebrenica. Tako nešto se dogodilo i Srbima, gde su međunarodne snage, odnosno Kfor, posmatrale sve, Kfor nije reagovao i nije ispunio osnovnu funkciju zbog koje je i poslat na KiM. Ta situacija ima dvostruki efekat. Jedan je na odnose Srba i Albanaca, jer je nastupila neka vrsta cementiranja njihovog nepoverenja, koje je i danas ogromno. A s druge strane, efekat je bilo i nepoverenje u međunarodne snage, bez obzira na to što Beograd često kaže da je Kfor jedini garant bezbednosti Srba. Nadajmo se da neće biti neke praktične situacije da Kfor potvrdi da nije onaj stari Kfor. I na toj relaciji postoji nepoverenje – naglašava naš sagovornik.

Jakšić ocenjuje da je 17. mart 2004. bila prva faza pokušaja etničkog čišćenja Srba.

Advertisement

– To nije bio onaj masovni egzodus Srba, kakav je bio u vreme „Oluje“ iz Hrvatske. Ali, kada unesete visok stepen straha među srpsko stanovništvo, onda mnogi razmišljaju o tome da odu. I vidimo da je tada otvoren proces koji i dan-danas traje. I danas veliki broj Srba razmišlja o tome da napusti KiM upravo zbog tog straha koji nije obuzdan ni na jednoj, ni na drugoj, ni na trećoj strani – smatra Boško Jakšić.

Ostavili veliki trag

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije naglašava činjenicu da srpska zajednica na KiM nije bila zaštićena ni 1999. ni 2004. godine.

– Delimično jeste, ali su ovi događaji ostavili velikog traga. Pritom, ne treba zaboraviti da se sve odigralo pred očima međunarodne zajednice, a ona nikada nije osudila te događaje. To je sigurno bilo organizovano od strane Albanaca i unelo je veliku nesigurnost kod Srba. Reč je o sledu događaja: 1999. godine, kada Srbima više nije garantovana bezbednost na KiM, a zatim 2004. se dogodilo to nasilje nad Srbima, njihovom imovinom i SPC. Naravno da je sve to doprinelo nesigurnosti srpskog stanovništva. Posle 19 godina nije se mnogo promenilo, jer nema Zajednice srpskih opština. Nema ni minimuma institucionalnog okvira koji bi Srbima garantovao nekakvu samoupravu i organizaciju privrednog života, prosvete, zdravstva, kulture… Priština odbija to zato što pretpostavlja da bi to stvorilo ohrabrenje da ostanu. Dugoročno gledano, bez ZSO teško da će Srbi moći da ostanu – upozorava Zečević za Kurir.

Izvor: Espreso

Advertisement
Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h