Gavrilo i neki od pripadnika Mlade Bosne vozom su prebačeni u češku tamnicu u Terezinu

Na današnji dan 1918. u zatvoru u Terezinu (Češka) umro je Gavrilo Princip. Na dvadesetogodišnji zatvor osudile su ga austrougarske vlasti nakon atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914, koji se smatra povodom za izbijanje Prvog svetskog rata.

Princip se pred policijom i sudom držao herojski, a kao maloletnik osuđen je na 20 godina teške tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova, oboleo je od tuberkuloze i umro u tamnici u Terezinu, šest meseci pre sloma Austrougarske.

Gavrilo i neki od pripadnika Mlade Bosne vozom su prebačeni u češku tamnicu u Terezinu.

Svedoci su preneli da su im u pratnji bila četiri žandara, a Princip i njegovi prijatelji bili su lancima vezani za sedišta u specijalnom vagonu sa navučenim zavesama. Glavni stražar bio je nemački narednik po imenu Hutner.

On je tada saopštio Principu da je austrijska vojska 5. armija ušla u Beograd. Prema rečima preživelih članova Mlade Bosne, Princip je na to odgovorio da „Srbija može biti okupirana, ali ne i pobeđena“.

Hutner je pitao Principa da li mu je žao što će „svoje kosti ostaviti u tamnici?“ A Princip mu je rekao da je „sa tim računao“ kada su planirali atentat.

Takođe je rekao da nikada ne bi planirao da ubije nečiju majku, odnosno da je Ferdinandova supruga Sofija stradala spletom okolnosti.

Kaznu je služio u samici, gde je polagano umirao od gladi i bolesti, a prebijan je sistematski, bukvalno svakodnevno.

U vlažnim ćelijama, punim pacova, na golim daskama robijali su i ostali robijaši u zloglasnom Terezinu.

foto: Printscreen

Kako su nakon okonačanja rata svedočili neki čuvari i zatvorenici, Gavrilo Princip je dobijao hranu tek svaki peti dan. Mučen je zverski na raznorazne načine.

Nema očevica poslednjih dana Principovog života. Ali, sačuvana je njegova smrtovnica u kojoj piše da je Princip umro 28. aprila 1918. godine u 18.30 časova u sobi 33 zatvorenog dela terezinske bolnice. Kao uzrok smrti navedena je tuberkuloza kostiju.

Princip je sahranjen tajno, u noći između 28. i 29. aprila. Do kraja rata niko nije znao gde mu je grob.

Ali, jedan austrijski vojnik, Čeh František Lebl, otkrio je nakon okončanja rata mesto na kome počiva Princip.

On je dobio naređenje da sahrani Principa na mesnom katoličkom groblju, sa instrukcijama da ne sme da otkrije gde se grob nalazi.

Ipak, Lebl je iste te noći načinio skicu groblja i Principovog groba i poslao je svome ocu da je sačuva u slučaju da bude poslat na front i pogine.

František Lebl je preživeo rat i po povratku odmah otišao u Terezin i na Principov grob stavio češku zastavu.

Foto: preentscreen

Na dan 9. juna 1920. izvršena je ekshumacija Principovih ostataka. Među prisutnima bio je doktor koji je amputirao Principovu ruku usled tuberkuloze kostiju.

Principovi posmrtni ostaci su, zajedno sa Čabrinovićevim, Grabežovim i ostacima drugih zaverenika umrlih u Terezinu, preneti u Sarajevo i tu sahranjeni u zajedničku grobnicu.

Oni koji su izvršili prebacivanje Principovih posmrtnih ostataka u Sarajevo otkrili su na zidu ćelije stihove napisane Principovom rukom:

„Naše će sjene hodati po Beču,

Lutati po dvoru, plašeći gospodu“.

Izvor: Espreso