Ovaj domaćin vinovu lozu gaji iz hobija

Da je narodna poslovica „dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“ tačna i kad je u pitanju poljoprivredna proizvodnja pokazalo se na primeru iz sela u okolini Topole.

Nezapamćena suša koja je ovog leta pogodila povrtare i voćare pprilično je desetkovala rod malina i šljiva, međutim pdugačak period bez padavina pogodovao je vinovoj lozi, pa su grozdovi pristigli na berbu u srpskoj Toskani dostigli zavidnu težinu, krupnoću i kvalitet. U vinogradima se mogu pronaći primerci koji svojom veličinom nadmašuju prosek.

„Ova godina je bila teška za poljoprivrednike, suša, manjak padavina, bilo je i grada u par navrata. Ipak grožđe je dobro iznelo za ovu sezonu, kvalitet bobica je dobar, imaju dovoljno šećera a bogami i krupne su. Počeli smo sa berbom i do sada sam našao nekoliko grozdova koji su dosta teži od proseka. Jedan grozd ‘Viktorije’ – bele sorte grožđa težak je 1.800 grama i to je trenutni rekorder, dok sam ubrao i nekoliko grozdova hamburga koji su prešli 1.500 grama, a prosečna težina grozda je oko 700 grama“, kaže za RINU Bojan Ristić iz Donje Trnave.

Ovaj domaćin vinovu lozu gaji iz hobija, ali kako kaže planira da proširi svoj zasad koji se sada prostire na površini od 10 ari.

„Pored Viktorije i hamburga gajim još i sorte prokupac, Italiju, afus – ali i tamjaniku. Značajne količine preradimo u vino koje uglavnom poklonim rođacima i prijateljima. Ovaj zasad sam podigao na nagovor mog pobratima Ace, ali u budućnosti planiram da posadim još čokota uz nadu da će situacija u vinogradarstvu biti bolja“, ističe Ristić.

Pobrđa Oplenca izuzetno su pogodna za vinogradstvo, stoga je primetan sve veći broj mladih koji se odlučuju da posade vinovu lozu i oforme domaće vinarije, gde rade po recepturama svojih predaka.