Connect with us

Društvo

JOŠ NIJE GOTOV TREĆI TALAS, OVO JE GRBA! Doktor Petar Kočović uputio ozbiljne reči svima

Objavljeno

-

Petar Kočović, Foto: Printscreen

Ova grba u trećem talasu neće biti snažna kao prva grba u periodu novembar – decembar


Povodom povećanja broja zaraženih korona virusom u Srbiji obratili smo se prof. dr Petru Kočoviću koji je uspešno prognozirao pik trećeg talasa sa 7.999 slučajeva zaraze 1. decembra prošle godine. On je u razgovoru za Telegraf.rs rekao da smo još uvek u trećem talasu, te da bismo ove dane mogli nazvati drugom grbom. Prva grba je, kaže, bila pik, upravo krajem prošlogodišnjih novembarskih dana i prvih decembarskih, a u ovom novom porastu broja zaraženih, skok neće biti tako izražen.

– Ova grba u trećem talasu neće biti snažna kao prva grba u periodu novembar – decembar, kada smo imali 7.999 u jednom danu. Ovo neće biti tako strašno, već je počelo da jenjava. Nazovimo ovo drugom grbom trećeg talasa, jer nije pik. Pik je bio sa tih 7.999 – kazao nam je dodajući da se porast broja zaraženih beleži već od 29. januara ove godine, te da navedenom jenjavanju „treba dati nekoliko dana“.

Prema njegovim prognozama, pad broja zaraženih mogao bi se očekivati već od petka ili ponedeljka naredne nedelje.

Kada će kraj trećeg talasa?

Kočović kaže i da trenutno ne može predvideti kraj trećeg talasa. Prilikom prethodnog razgovora 5. februara činilo se da bi broj zaraženih mogao pasti na dvocifren već krajem marta.

– Imao sam 22. februar, pa 15. mart, sada nemam datum, ali će treći talas da traje možda i do kraja aprila. Trebalo je da bude gotov ili da za neki dan bude gotov, ali produžiće se – kazao nam je.

https://www.facebook.com/petar.kocovic/posts/10159168869955912

Kako je objasnio ovo povećanje broja zaraženih ne može se nazvati ulaskom u četvrti talas, jer iz prethodnog nismo izašli. Trebalo bi da se broj obolelih spusti na sedamdeset da bismo mogli da proglasimo kraj trećeg talasa, što se u Srbiji nije dogodilo.

– Prvo bismo morali da spadnemo nekoliko dana na jednog zaraženog na 100.000 stanovnika, odnosno na oko 70 zaraženih, prema broju stanovnika od sedam miliona. U četvrti talas ući će Kina – rekao nam je navodeći da će se to desti oko 4, 5. marta.

Kazao nam je da se prema definiciji, epidemija kod njih nije završila – iako se već u martu prošle godine pisalo o tome kako nemaju lokalno prenesenih slučajeva zaraze, samo uvezene – jer nisu imali uzastopnih 28 dana bez ijednog zaraženog. Tome je najbliži bio Novi Zeland sa 14, 15 dana sa po 0 zaraženih, ali je niz povremeno prekidan novim obolelima. Kočović navodi i da u svetu postoji 30-ak ostrvskih država između Azije i Australije, poput Polinezije, Mikronezije, koje sve ovo vreme nemaju nijednog zaraženog.

Kada će kraj epidemije?

U vezi sa vraćanjem života u tipičnije, uobičajenije tokove već se izjašnjavao. I dalje stoji pri oceni da će olakšanje doneti kraj avgusta ili početak septembra.

– I nama treba da bude 28 dana po 0 zaraženih za kraj epidemije. Neće to biti skoro, ali će biti malo zaraženih da možemo da se vratimo u normalu, to je taj kraj avgusta, početak septembra – kazao je.

Do tog datuma došli su kombinovanjem uticaja vakcine i broja onih koji su preležali koronu. Služili su se primerom Gibraltara i Izraela koji su nedavno vakcinisali svoje stanovništvo, sa oko 40 odsto revakcinisanih.

https://www.facebook.com/petar.kocovic/posts/10159168972425912

– Mi smo to računali jednom drugom metodom, i dalje nam se taj datum ne pomera – kraj avgusta, početak septembra. Gibraltar je završio vakcinaciju 100 odsto, a Izrael je došao na 92 odsto vakcinacije plus ovi zaraženi, kojih ima blizu osam odsto. Vidi se kod obe države, a imali su veoma mnogo zaraženih, da uticaj vakcine postoji. Međutim, oni su obavili misiju pre par dana, Gibraltar prošle nedelje u ponedeljak, a Izrael u četvrtak, i polako im pada broj zaraženih. Treba sačekati još malo – rekao je navodeći na ova dva primera da su bile korišćene Fajzerove vakcine kod kojih je revakcinacija predviđena na 21 dan, te da je za Astra Zeneku potrebno da prođe 12 nedelja do revakcinacije, zbog čega Velika Britanija nema ni jedan odsto revakcinisanih.

Kako kaže, Britanija je vakcinisala trećinu stanovnika, ali prevashodno Astra Zenekinom vakcinom, a malim delom Fajzerovom.

Statističari: U Srbiji je 20 odsto imunizovanih

U Srbiji je situacija nešto drugačija. Kombinovani uticaj vakcinacije i onih koji su preležali kovid je 20 odsto.

– To je vrlo malo da bismo mogli da tvrdimo da taj spoj utiče na smanjenje zaraze. Znači 80 odsto je onih koji se nisu vakcinisali i koji mogu da se zaraze – kazao je dodajući da je reč o javno dostupnim brojkama: oko 460 hiljada registrovanih slučajeva uz broj preminulih od 4.459 osoba i oko 1,46 miliona vakcinisanih.

Navodi da je zbog pouzdanosti PCR testa od 56 odsto među statističarima napravljen dogovor da se za proračune koristi evidentirani broj zaraženih.

– Pitanje je da treba da dodamo 60 odsto ili da oduzmemo 60 odsto zaraženih i onda su se svi koji rade statistiku složili da se vodi računa samo o evidentiranom broju zaraženih. Druga stvar, kada govorimo o broju testiranih, postoje recimo sportisti, fudbaleri, košarkaši, koji su se testirali 35 do 40 puta do sada, oni svi ulaze u broj testiranih – komentarisao je.

Kazao je i da se u Srbiji vakciniše tempom od 0,2 odsto populacije po danu.

– Očekujemo kad pređe 50 odsto da će uticaj početi da pada, a to bi trebalo da bude po ovom tempu za od 70 do 90 dana, da kažemo za oko tri meseca. Počeće da raste broj vakcinisanih, a broj onih koji mogu da se zaraze će padati.

Izvor: Espreso

Advertisement

———-
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Društvo

Danas je praznik na koji se ne osvrćemo na običaje, već se iskreno pomolimo!

Objavljeno

-


Drevni hrišćanski praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice ustanovljen je u petom veku

Srpska pravoslavna crkva danas slavi polaganje rize Presvete Bogorodice.

Govoreći o o ovom prazniku, kao jednom od praznika koji su posvećeni Presvetoj Devi Bogorodici, Njegovo Preosveštenstvo mitropolit Joanikije je svojevremeno rekao da se svi oni događaji iz života Gospodnjeg – Njegovo ovaploćenje, rođenje, raspeće, trodnevno pogrebenje, vaznesenje na Nebo, koje slavi Crkva Božija odnose, istovremeno, i na Presvetu Djevu Bogorodicu, jer je ona začela Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.

– Mnoge muke zadesiće sve nas, to je jednostavno život. Zamislite kako je bilo Presvetoj kada je gledala muke svog sina koji nije greha imao, ona je gledala ljudsko zlo direktno sa najvećim bolom! Majka Božija zna šta je nepravda, ona zna kako to boli, ona je uvek tu da pravednika zaštiti i umoli Sina svog da podari platu svakome ko strada po pravdi.

Ne zaboravite nikada da pred spavanje pomenete ime Presvete Bogorodice! Ne zaboravite da pročitajte čuvenu molitvu “Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom! Blagoslovena si ti žena i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!

– Isto tako, kada slavimo Presvetu Bogorodicu onako kako je to Crkva ustrojila, kao što je upravo ovaj dan, to proslavljanje prenosi se i na Hrista jer, sigurno, da će Sin Božiji, sin Djeve primiti proslavljanje svoje majke kao da je samom Njemu upućeno.

Praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice možemo smatrati produžetkom slave ovog svetog hrama, produžetkom slavljenja Božića u toku godine, bez obzira što ih deli veliko vremensko rastojanje.

Zašto se slavi položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu u Carigradu?

Za vreme cara Lava Velikog i carice Verine u Carigradu su živela dva ugledna senatora, Galvije i Kandid, rođena braća. Zamolili su cara da ih pusti u Jerusalim da se poklone svetim mestima i on ih je pustio. U Nazaretu odseli su u kući neke device Jevrejke, koja je držala u tajnoj odaji rizu (mantija) Presvete Bogorodice.

Ispred odaje stajali su mnogi bolesnici i nevoljnici koji su dobijali isceljenje od svojih muka: pričalo se da slepi progledaju, hromi se ispravljaju, đavoli se izgone iz ljudi, gluvi dobijaju sluh, nemima se jezici razrešuju i sve neizlečive bolesti ovde se lako isceljuju – molitvom i dodirom te rize.

Žena nije htela da im otkrije šta se nalazi u odajama i šta se dešava, pa bolesnici izlaze isceljeni odatle. Tek kada se uverila da sme i da im kaže i rekla je: „Izvrsni ljudi! Ta božanstvena tajna, za koju vi nastojite da vam je kažem, nikome do današnjega dana nije bila otkrivena. Ali pošto vidim da ste blagočestivi i bogoljubivi ljudi, to ću vam kazati sakrivenu tajnu, nadajući se da ćete ono što čujete od mene sačuvati u sebi, ne pričajući nikome. Ovde ja čuvam sakrivenu rizu Prečiste Djeve Marije koja je Hrista Boga rodila“.

Proveli su noć u tim odajama i bili zaprepašćeni divnim, jakim mirisom.

Kasnije su Galvije i Kandid uzeli tu svetinju, preneli je u Carigrad i o tome obavestili cara i patrijarha. To je izazvalo veliku radost u carskom gradu.

Riza je svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne.

Za uspomenu na položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu, ustanovljen je ovaj praznik.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h