Ističe da čak i kada bi uspeli da je dobiju nekoga na KCUS-u, najčešće ne bi dobili informacije gde je i u kakvom je stanju njena majka, a čak su bili izloženi i otvorenom ismevanju i provokacijama

Emina Šalaka umrla je u čevrtak, 1. aprila 2021. godine na Kliničkom centru Sarajevo u večernjim satima zbog posledica koronavirusa. Njena ćerka, Almira Šalaka – Avdić, u ispovijesti za „Avaz“ otkriva da je njenoj smrti prethodilo sedam dana agonije, ponižavanja, ismevanja i ignorisanja od strane osoblja KCUS-a.

– U četvrtak, 25. marta majka mi je primljena na KCUS. Trebalo mi je dobrih nekoliko sati da saznam na kojem odeljenju je hospitalizovana.

Zvala sam čak i ured direktorice KCUS-a Sebije Izetbegović da pokušam da dođem do majke, da znamo gde je smeštena i šta se dešava s njom, pa su oni nazvali, ali ne da kažu na kojem odeljenju mi je majka smeštena, nego da mi kažu na koji broj je mogu dobiti. I tu nastaje naša agonija zvanja. U jednom danu, od 11:30 do 13 sati zvala sam 260 puta na taj broj. Niko se nije javljao – započinje svoju ispovest Šalaka-Avdić.

Ističe da čak i kada bi uspeli da je dobiju nekoga na KCUS-u, najčešće ne bi dobili informacije gde je i u kakvom je stanju njena majka, a čak su bili izloženi i otvorenom ismevanju i provokacijama.

– Moj sin Dino radi u Opštoj bolnici u Dubrovniku a snajka vodi kompletan Covid odeljenje u dubrovačkoj bolnici, dakle, medicinski je obrazovana osoba. Moja majka je umrla u četvrtak, u 20:45 sati naveče. U 19:10 sati taj dan je moj sin zvao iz bolnice, bio je dežurni, javila mu se doktorka koja se nije predstavila, jako je ružno sa njim razgovarala. Rekla je da ako hoće informacije o mojoj majci da mora mail poslati da mu se odobre informacije o njenim nalazima. Upitao koliko je CO2 visok, jer ako je visok, znači da je njegova nena jako loše. Ona mu je na to rekla „šta to tebi znači“, ne mogu ti telefonom reći. Na to je moj sin rekao „doći će moj dundo gore, pa recite to njemu lično“. Ona je počela da ga ismeva rečima „šta ti je dundo (stric, op. a.), šta ti je lično, nauči se da pričaš“ i spustila mu je slušalicu – opisuje naša sagovornica razgovore sina sa doktorkom.

Šalaka-Avdić navodi da su morali više od dana čekati da se njenoj majici odobri lek koji joj je bio neophodan.

– Mi smo čekali 30 sati sati da se majci odobri lek koji košta 1.350 maraka. Mi bismo ih kupili dvadeset, mi smo im naglašavali da imamo novaca, ali i kad smo dobili odobrenje, doktorka je čekala mog brata da dođe i potpiše da se odriče naknade. Naravno da se odrekao, ali možete li zamisliti čime se oni bave i šta im je prioritet, dok žena umire – kaže kroz suze Šalaka-Avdić.

Zbog svega je kaže odlučila obratiti se i Sebiji Izetbegović kako bi joj se požalila na svoje iskustvo, a nakon što joj se nije javila, protiv direktorke KCUS-a podnela je i prijavu.

– Posle smrti majke sam trideset puta zvala Sebiju Izetbegović, nikada se nije javila. Moj advokat je u četvrtak u 8:30 sati poslao tužbu gospođi Izetbegović na njen mail i mi ćemo ići s tužbom. Ne za naknadu, ne za smrt majke ili slično, nego samo da neke druge obitelji ne prolaze ovo što smo mi sedam dana prolazili – navodi u svojoj ispovesti potresena Almira Šalaka-Avdić.

Izvor: Espreso