Connect with us

Društvo

TITO JE 1961. GODINE ODRŽAO ŽESTOK GOVOR U KOJEM JE POMENUO JASENOVAC: Morate sami da ČUJETE njegove reči!

Objavljeno

-

Foto: Printscreen

Mnogi rekacionari na Zapadu otvoreno govore da ne vole našu zemlju, štaviše mnogi je i mrze, ali mi to razumemo.


Govor Josipa Broza Tita nakon Drugog svetskog rata, tačnije iz 1961. godine šeruje se ovih dana, povodom navoda da je „genocid u Jasenovcu skrivan decenijama“.

Tito se u ovom govoru osvrće na dešavanja u Sjedinjenim Američkim Državama u to vreme, kada su neki konzervativni političari odlučili da zajedno sa danom pomena na američke heroje u Drugom svetskom ratu slave i dan koji slavi ustašku tvorevinu NDH.

Titov govor je pre svega usmeren prema Amerikancima i njihovim diplomatama.

Deo Titovog govora vam prenosimo u celini, a održao ga je prilikom proslave 20-godišnjice ustanka naroda Jugoslavije u Užicu.

– Mi znamo da ima dosta ljudi u svetu koji ne vole našu zemlju. Mnogi rekacionari na Zapadu otvoreno govore da ne vole našu zemlju, štaviše mnogi je i mrze, ali mi to razumemo. Oni gledajući na našu zemlju polaze iz svojih ličnih, klasnih interesa, a kada se radi o takvom jednom drastičnom slučaju kao što je priprema održavanja neke ustaške svečanosti u Americi i njeno povezivanje sa danom uspomene na američke žrtve u Drugom svetskom ratu onda se tu ne radi samo o interesima pojedinaca koji iza toga stoje. Ima li veće ironije od izjednačavanja ustaša sa palim američkim vojnicima protiv kojih su se Pavelićevi borili u prošlom ratu? Zar se mogu onih 150.000 ustaša koji su poginuli u borbi protiv naše narodnooslobodilačke vojske, koja je u Drugom svetskom ratu bila saveznik Amerikanaca izjednačiti sa palim američkim vojnicima, sa onim istim avijatičarima koje su ustaše hvatale i ubijale, kada su bili prisiljeni da se spuste na teritoriju koju su ustaše kontrolisale? Zar američki narod može da dozvoli da na dan kada on proslavlja uspomenu na svoje pale sinove, tu uspomenu skrnave ustaške izbeglice istovremenim pomenom svojoj paloj ustaškoj sabraći? Mi ne možemo verovati da su američki građani, narod koji je izgubio svoje sinove u borbi protiv fašističkih viteških armija u čije redove spadaju i Pavelićevi koljači mogu složiti da se na taj način i uopšte u njihovoj sredini odaje počast ustaškim krvnicima koji su pobili na stotine hiljada srba i hrvatskih rodoljuba. Gospodin, član Kongresa koji se zalaže za tu ustašku proslavu, bolje bi bilo da dođe ovde kod nas i da obiđe samo jedno mesto na kome je bio ustaški logor smrti, recimo Jasenovac i da neposredno od tamošnjeg naroda vidi i čuje šta su ustaše radile u vreme rata u ovoj našoj zemlji – završio je Tito.

IVor: Espreso

Advertisement

———-
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Društvo

Danas je praznik na koji se ne osvrćemo na običaje, već se iskreno pomolimo!

Objavljeno

-


Drevni hrišćanski praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice ustanovljen je u petom veku

Srpska pravoslavna crkva danas slavi polaganje rize Presvete Bogorodice.

Govoreći o o ovom prazniku, kao jednom od praznika koji su posvećeni Presvetoj Devi Bogorodici, Njegovo Preosveštenstvo mitropolit Joanikije je svojevremeno rekao da se svi oni događaji iz života Gospodnjeg – Njegovo ovaploćenje, rođenje, raspeće, trodnevno pogrebenje, vaznesenje na Nebo, koje slavi Crkva Božija odnose, istovremeno, i na Presvetu Djevu Bogorodicu, jer je ona začela Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.

– Mnoge muke zadesiće sve nas, to je jednostavno život. Zamislite kako je bilo Presvetoj kada je gledala muke svog sina koji nije greha imao, ona je gledala ljudsko zlo direktno sa najvećim bolom! Majka Božija zna šta je nepravda, ona zna kako to boli, ona je uvek tu da pravednika zaštiti i umoli Sina svog da podari platu svakome ko strada po pravdi.

Ne zaboravite nikada da pred spavanje pomenete ime Presvete Bogorodice! Ne zaboravite da pročitajte čuvenu molitvu “Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom! Blagoslovena si ti žena i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!

– Isto tako, kada slavimo Presvetu Bogorodicu onako kako je to Crkva ustrojila, kao što je upravo ovaj dan, to proslavljanje prenosi se i na Hrista jer, sigurno, da će Sin Božiji, sin Djeve primiti proslavljanje svoje majke kao da je samom Njemu upućeno.

Praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice možemo smatrati produžetkom slave ovog svetog hrama, produžetkom slavljenja Božića u toku godine, bez obzira što ih deli veliko vremensko rastojanje.

Zašto se slavi položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu u Carigradu?

Za vreme cara Lava Velikog i carice Verine u Carigradu su živela dva ugledna senatora, Galvije i Kandid, rođena braća. Zamolili su cara da ih pusti u Jerusalim da se poklone svetim mestima i on ih je pustio. U Nazaretu odseli su u kući neke device Jevrejke, koja je držala u tajnoj odaji rizu (mantija) Presvete Bogorodice.

Ispred odaje stajali su mnogi bolesnici i nevoljnici koji su dobijali isceljenje od svojih muka: pričalo se da slepi progledaju, hromi se ispravljaju, đavoli se izgone iz ljudi, gluvi dobijaju sluh, nemima se jezici razrešuju i sve neizlečive bolesti ovde se lako isceljuju – molitvom i dodirom te rize.

Žena nije htela da im otkrije šta se nalazi u odajama i šta se dešava, pa bolesnici izlaze isceljeni odatle. Tek kada se uverila da sme i da im kaže i rekla je: „Izvrsni ljudi! Ta božanstvena tajna, za koju vi nastojite da vam je kažem, nikome do današnjega dana nije bila otkrivena. Ali pošto vidim da ste blagočestivi i bogoljubivi ljudi, to ću vam kazati sakrivenu tajnu, nadajući se da ćete ono što čujete od mene sačuvati u sebi, ne pričajući nikome. Ovde ja čuvam sakrivenu rizu Prečiste Djeve Marije koja je Hrista Boga rodila“.

Proveli su noć u tim odajama i bili zaprepašćeni divnim, jakim mirisom.

Kasnije su Galvije i Kandid uzeli tu svetinju, preneli je u Carigrad i o tome obavestili cara i patrijarha. To je izazvalo veliku radost u carskom gradu.

Riza je svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne.

Za uspomenu na položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu, ustanovljen je ovaj praznik.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h