U narednih nedelju dana očekuje nas izuzetno hladan period u kojem temperatura ni u najtoplijim dnevnim intervalima neće prelaziti u plus.

Prema poslednjim prognozama meteorologa to bi mogao biti najhladniji talas ove zime, u kojoj nismo imali duži vremenski period sa temperaturama ispod nule.

Veće zahlađenje već je počelo juče, a od danas kreće period haldnog talasa koji će trajti sedam dana.

– Sve do 18. februara nas očekuju ledeni dani. Biće mnogo mraza, ali relativno malo snega, više samo na planinama. Zabeleće se i u gradovima, biće barem nekoliko centimetara belog pokrivača. Najtoplije će biti jutro, a onda nas oko podneva ili u popodnevnim satima, zavisno od dela zemlje, očekuje naglo zahlađenje, počeće prvo kiša koja će preći u sneg – rekao je Nedeljko Todorović, meteorolog iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) za TV K1.

Temperature će biti niže od uobičajenih za ovo doba godine.

I u martu moguć hladni talas

– Narednih nedelju dana će najniže temperature da budu od -10 do -4, a preko dana od -4 do nule, lokalno i niže. Od 18. februara se očekuje otopljavanje i temperature oko 10 stepeni. Ipak, u martu bi trebalo očekivati još jedan hladan talas, ali se sada ne može precizno reći da li će tada biti snega ili ne. U svakom slučaju ove godine ćemo imati više snega nego prošle zime – zaključio je Todorović.

Ovu prognozu potvrđuje i Marko Čubrilo, profesor geografije iz Novog Sada i ljubitelj meteorologije, čije prognoze prate svi sa prostora bivše Jugoslavije. Po njegovim rečima, “sledi strahovito zahlađenje i formiranje snežnog pokrivača širom Srbije”.

– Ne može se utvrditi tačan scenario padavina, pošto će na to uticati mnogo faktora. Očekuje nas formiranje tankog snežnog pokrivača, dok bi na istoku zemlje i jugu Vojvodine debljina snega mogla biti veća od tri centimetra – napisao je Čubrilo na svom Fejsbuk profilu.

Dakle, nema dileme da nam sledi sedam ledenih dana, sa temperaturama koje neće prelaziti nulu.

– Uzimajući u obzir zahlađenje koje je pred nama, sneg se neće topiti, očekuje nas dubok minus. U ravnicama bi temperatura mogla ići do minus osam, dok bi na planinama najniža bila 12 stepeni ispod nule. U noćnim časovima na planinama moguće je očekivati da se temperatura spusti i do minus 18 – zaključio je Čubrilo.

Sava ponovo preti Šapcu

Prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, narednih dana se očekuje porast nivoa reka, pa bi Sava u nedelju mogla na nekim mestima da dođe do granice na kojoj se proglašava redovna, pa čak i vanredna odbrana od poplava.

Najdramatičnije bi moglo da bude u Šapcu gde se prognozira vodostaj od 500 cm koliko iznosi granica vanredne odbrane od poplava, dok će u Beogradu dostići 509 cm, nešto iznad nivoa redovne odbrane od poplava. Preko granice bi mogao da ode i Dunav kod Pančeva, kao i Sava u Sremskoj Mitorovici.

Nervoza, nesanica, vrtoglavica

Velike temperaturne oscilacije, i naglo zahlađenje, neće prijati ni zdravima, a kamoli hroničnim bolesnicima.

– Promene vremena utiču na naš organizam i naše zdravlje, posebno kod hroničnih bolesnika, astmatičara, srčanih bolesnika, dijabetičara. Zbog hladnog vremena, još ako bude snega i kiše, prvi astmatičari osete bolove. Nagli preokret smeta hroničnim bolesnicima, posebno srčanim – više puta je istakla dr Nada Macura.

Kod zdravih osoba može doći do pojave nervoze, nesanice, vrtoglavice, razdražljivosti, reumatičnih bolova, oscilacija pritiska od niskog ka visokom i obrnuto.

Rekord -39,5 stepeni

Najniža temperatura ikada izmerena na području Srbije bila je na Pešterskoj visoravni, u Karajukića Bunarima kada se skala 13. januara 1985. godine spustila do minus 39,5 stepeni, dok je u Beogradu najhladnije bilo oko Božiča 1893. i 1947. godine. Tada su zabeležene temperature od po -26,2 stepena.

Najveća visina snežnog pokrivača, 213 centimetara, zabeležena je 1984. godine u Mitrovcu na Tari, dok je u prestonici rekord postavljen 3. febrauara 1962. godine – 80 centimetara.

Izvor: Blic