Connect with us

Društvo

„RADIĆEMO DO 70. GODINE“ Ugledni ekonomisti tvrde da će mnogo duži rad postati norma

Objavljeno

-

FOTO: OLIVER BUNIĆ / RAS SRBIJA

Nije novost da se starosna granica za odlazak u penziju svake godine lagano pomera, ali jeste da je sve duža lista zemalja u kojima će se raditi do 70. godine.


Govoreći o novim demografskim uslovima i kretanjima na tržištu rada, ekonomisti u Poljskoj pokrenuli su priču o drastičnom pomeranju granice za penzionisanje. Slično mišljenje istovremeno imaju i poznavaoci u Srbiji.

Ugledni poljski ekonomista Pavel Dobrovolski, nedavno je istakao da je uveren da će u sledećoj deceniji, ili možda za dve, zvanična starosna granica za odlazak u penziju nestati.

– Zaboravimo na 60. ili 65. godinu kao trenutak napuštanja tržišta rada. Ova prekretnica dolazi iz demografske realnosti sredinom dvadesetog veka. Imamo dobre šanse da navršimo 80 godina, što bi značilo da bismo, uključujući i period studija, potrošili pola svog života neproduktivno za ekonomiju, a neko bi morao da nas finansira. To je neodrživo. Mnogo duži rad biće norma – ocenio je Dobrovolski koji je glavni ekonomista Poljskog fonda za razvoj, u intervjuu za 300 Economi.

Dodao je da istraživanja pokazuju da će „današnja deca od 30, 40, pa čak i 50 godina živeti duže i u boljem zdravlju, pa nema razloga da se misli da neće biti u mogućnosti da rade“.

Granica za penzionisanje pomera se i u Srbiji i već sada se zna kojim tempom će ići narednih deset godina.

Dame od januara ove godine penzionišu se dva meseca nego 2020, tako da će žene u 2021. godini u starosnu penziju moći da idu sa 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Granica će se pomerati u rasponu od dva do šest meseci godišnje sve do 2032. i tada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti.

Za muškarce u našoj zemlji važe isti uslovi kao i prethodne godine, dakle 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Poznavaoci u Srbiji kažu da je za normalno funkcionisanje penzionog sistema potrebno da na „jednog penzionera postoji 3,5 radnika“, a da je u Srbiji taj odnos trenutno jedan naprema jedan.

„Produženjem radnog veka se pravi značajna promena, jer se time povećava raspoloživa radna snaga. Neke države su već znatno pomerile te granice, a i Srbija se kreće u tom smeru“, ističe Ekonomista Vladimir Grečić, ali dodaje da se takvi problemi ipak ne rešavaju brzo.

On navodi i da posmatrajući potrebe, trendove i izmene zakona koji regulišu penzijske sisteme, čak i u najrazvijenijim zemljama, dolazi do sve većeg pomeranja broja godina potrebnih za penzionisanje.

Nikola Altiparmakov iz Fisklanog saveta, kaže da se produžava životni vek, ali i gornja granica za odlazak u penziju. Kako je istakao, u penzijskom sistemu ovi trendovi su posledica demografskih trendova, gde u Srbiji i Evropi zadnjih 50 godina postoji takozvano demografsko starenje, što nije toliko loš pojam koliko zvuči na prvi pogled – znači da ljudi žive duže.

„Ono što to mora da prati kako bi penzijski sistemi ostali održivi je da se sa povećanjem životnog veka povećava i radi vek i da radimo što duže“, rekao je Atiparmakov.

Predviđa se, kako je dodao, da će do 2050. očekivani životni vek da poraste za četiri godine.


SA 15 GODINA JE NAPRAVIO SOFTVER KOJI I DANAS KORISTE MNOGE KOMPANIJE


Izvor: Blic

Advertisement

———-
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Društvo

Danas je praznik na koji se ne osvrćemo na običaje, već se iskreno pomolimo!

Objavljeno

-


Drevni hrišćanski praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice ustanovljen je u petom veku

Srpska pravoslavna crkva danas slavi polaganje rize Presvete Bogorodice.

Govoreći o o ovom prazniku, kao jednom od praznika koji su posvećeni Presvetoj Devi Bogorodici, Njegovo Preosveštenstvo mitropolit Joanikije je svojevremeno rekao da se svi oni događaji iz života Gospodnjeg – Njegovo ovaploćenje, rođenje, raspeće, trodnevno pogrebenje, vaznesenje na Nebo, koje slavi Crkva Božija odnose, istovremeno, i na Presvetu Djevu Bogorodicu, jer je ona začela Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.

– Mnoge muke zadesiće sve nas, to je jednostavno život. Zamislite kako je bilo Presvetoj kada je gledala muke svog sina koji nije greha imao, ona je gledala ljudsko zlo direktno sa najvećim bolom! Majka Božija zna šta je nepravda, ona zna kako to boli, ona je uvek tu da pravednika zaštiti i umoli Sina svog da podari platu svakome ko strada po pravdi.

Ne zaboravite nikada da pred spavanje pomenete ime Presvete Bogorodice! Ne zaboravite da pročitajte čuvenu molitvu “Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom! Blagoslovena si ti žena i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!

– Isto tako, kada slavimo Presvetu Bogorodicu onako kako je to Crkva ustrojila, kao što je upravo ovaj dan, to proslavljanje prenosi se i na Hrista jer, sigurno, da će Sin Božiji, sin Djeve primiti proslavljanje svoje majke kao da je samom Njemu upućeno.

Praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice možemo smatrati produžetkom slave ovog svetog hrama, produžetkom slavljenja Božića u toku godine, bez obzira što ih deli veliko vremensko rastojanje.

Zašto se slavi položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu u Carigradu?

Za vreme cara Lava Velikog i carice Verine u Carigradu su živela dva ugledna senatora, Galvije i Kandid, rođena braća. Zamolili su cara da ih pusti u Jerusalim da se poklone svetim mestima i on ih je pustio. U Nazaretu odseli su u kući neke device Jevrejke, koja je držala u tajnoj odaji rizu (mantija) Presvete Bogorodice.

Ispred odaje stajali su mnogi bolesnici i nevoljnici koji su dobijali isceljenje od svojih muka: pričalo se da slepi progledaju, hromi se ispravljaju, đavoli se izgone iz ljudi, gluvi dobijaju sluh, nemima se jezici razrešuju i sve neizlečive bolesti ovde se lako isceljuju – molitvom i dodirom te rize.

Žena nije htela da im otkrije šta se nalazi u odajama i šta se dešava, pa bolesnici izlaze isceljeni odatle. Tek kada se uverila da sme i da im kaže i rekla je: „Izvrsni ljudi! Ta božanstvena tajna, za koju vi nastojite da vam je kažem, nikome do današnjega dana nije bila otkrivena. Ali pošto vidim da ste blagočestivi i bogoljubivi ljudi, to ću vam kazati sakrivenu tajnu, nadajući se da ćete ono što čujete od mene sačuvati u sebi, ne pričajući nikome. Ovde ja čuvam sakrivenu rizu Prečiste Djeve Marije koja je Hrista Boga rodila“.

Proveli su noć u tim odajama i bili zaprepašćeni divnim, jakim mirisom.

Kasnije su Galvije i Kandid uzeli tu svetinju, preneli je u Carigrad i o tome obavestili cara i patrijarha. To je izazvalo veliku radost u carskom gradu.

Riza je svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne.

Za uspomenu na položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu, ustanovljen je ovaj praznik.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h