Connect with us

Društvo

KORONA UDARA NA MOZAK I STVARA VELIKE PSIHIČKE MUKE: Direktorka Laze dala je svima veliki savet

Objavljeno

-

Foto: Printcreen

U vreme ovakve epidemije koronavirusa, na pojavu mentalnih smetnji utiču neizvesnost i delovanje samog virusa na sve vitalne strukture našeg organizma


Dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, progovorila je o tome kako je Klinika prvi put u kovid sistemu, koliko je koronavirus uticao na mentalno zdravlje nacije, uz savete kako dalje.

Posle celogodišnje borbe, Klinika za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” ušla je prvi put u kovid sistem. I to nekoliko dana pred Novu godinu. Strogo se vodi računa o tome da pacijenti koji imaju koronavirus nisu u kontaktu sa onima koji ga nemaju.

Ivana Stašević Karličić, direktorka te klinike, u novogodišnjem intervjuu za “24sedam” kaže da će se tamo zbrinjavati pacijenti koji imaju lakšu kliničku sliku kovida, a koja je udružena s mentalnim smetnjama.

“Ovo je odraz volje države da pruži sveobuhvatnu, pravičnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu svim kategorijama stanovništva. U vreme ovakve epidemije koronavirusa, na pojavu mentalnih smetnji utiču neizvesnost i delovanje samog virusa na sve vitalne strukture našeg organizma. Kada imamo pacijente čija je saturacija, odnosno zasićenost organizma kiseonikom, niska, možemo da vidimo uticaj svega toga na mozak. Moguće manifestacije su najteže forme i složeni neuropsihijatrijski sindromi, kao što je delirijum, praćen halucinacijama, uznemirenošću, heteragresivnošću i autoagresivnim ponašanjem.”

Sad već možemo da procenimo kako je celokupna situacija uticala na psihičko zdravlje ljudi. Koliko je povećan broj pacijenata koji se zbog kovida i u vezi sa kovidom javljaju za pomoć?

“Očekivano je povećano obraćanje osoba sa mentalnim poremećajima, ali i dela, da tako kažemo, zdrave populacije, zbog kovida. Prepoznajući važnost prevencije i očuvanja mentalnog zdravlja, još od 16. marta u klinici 24 časa dnevno radi besplatna Nacionalna linija za pružanje psihosocijalne pomoći u okolnostima epidemije kovida, a broj telefona je 0800 309 309. Do sada smo imali 10.000 poziva građana sa čitave teritorije Srbije, što, svakako, ukazuje na to da je ovaj projekat Ministarstva zdravlja i naše klinike bio više nego potreban i značajan.”

Koje su patologije u pitanju?

“Obraćaju nam se građani svih uzrasnih kategorija, u većem broju žene nego muškarci. Mahom traže savete u vezi sa prevazilaženjem straha od zaražavanja virusom korona. Najčešće su u pitanju anksiozni, sa stresom povezani i depresivni poremećaji.”

Da li se ove godine povećao broj pregleda?

“Jeste. Urgentna služba klinike ima povećan broj pregleda od marta prošle godine, u poređenju sa istim periodom pretprošle godine. Takođe, registrujemo i povećan broj prvih psihotičnih epizoda.”

Evidentno je da su građani u specifičnom psihičkom stanju, jer ne prođe ni dan a da ne saznamo ko je pokušao da ubije nekoga ili čak da izvrši samoubistvo?

“Celokupna planeta se nalazi u specifičnom, do sada nepoznatom kriznom periodu, što se odrazilo na sve aspekte života – ekonomiju, sport, umetnost, organizaciju svakodnevnih aktivnosti, pa samim tim i na mentalno zdravlje. Prema podacima koje imamo, nema porasta broja suicida ili homicida u našoj zemlji od početka marta prošle godine, te ne možemo govoriti o korelaciji tog tipa. Ono što je izvesno jeste da će kod nekih osoba aktuelna krizna situacija dovesti do porasta besa, agresije, pa čak i nasilničkih oblika ponašanja.”

Klinika “Dr Laza Lazarević” nikad dosad nije prekinula svoj primarni rad, odnosno pružanje neophodne pomoći ljudima koji imaju mentalne bolesti. Kako ste uspeli da se organizujete od početka pandemije koronavirusa?

“Klinika je, kao i unazad 160 godina, radila 24 časa, sedam dana u nedelji, naravno, i tokom trajanja epidemije. Važno je napomenuti da je Klinika jedina urgentna psihijatrija na teritoriji grada, te da sva hitna stanja zbrinjava u svim okolnostima. Od početka marta ove godine, još pre zvaničnog proglašenja epidemije, uz podršku i saradnju sa Ministarstvom zdravlja, izvršili smo opsežnu reorganizaciju celokupnog rada Klinike, svih organizacionih jedinica, a u skladu sa nastupajućim epidemiološkim okolnostima, i, naravno, uz poštovanje svih zakonskih procedura, kao i u skladu sa akreditacionim standardom. Svi korisnici naših usluga dobijaju profesionalu i najbolju uslugu. Postojeća reorganizacija podrazumeva omogućavanje sprovođenja epidemioloških mera, u punom obimu – redovna dezinfekcija celokupne klinike, korišćenje zaštitne opreme, organizacija rada zaposlenih u timovima i slično. Svi naši zaposleni su pokazali dobru volju, spremnost, motivaciju i razumevanje važnosti toga da uvedenim merama čuvamo zdravlje pacijenata, kojima pružamo medicinske usluge, ali i nas koji u Klinici radimo.”

Evidentno je da će koronavirus da nam bude tu i ove godine. Koji savet biste dali građanima?

“Solidarnost i empatija! Svi se, bez izuzetka, nalazimo u istoj situaciji. Čitava planeta i celokupno stanovništvo su u opasnosti, i to je činjenica koja je povod za razumevanje, solidarnost i empatiju. Epidemiološke mere nošenja maski i fizičkog distanciranja, kojima čuvamo svoje zdravlje i zdravlje drugih, lekovite su i za naše mentalno zdravlje, s obzirom na to da se pridržavanjem solidarišemo i empatišemo sa drugima. Važno je da se orijentišemo na stvari koje možemo da kontrolišemo u našem okruženju, da pravimo kratkoročne planove, dobro organizujemo svakodnevne aktivnosti i pronalazimo nove, sitne izvore zadovoljstava, koje možemo sebi da priuštimo svakoga dana. Takođe, čini se da sada imamo naznake svetla na kraju tunela – vakcine su tu i, što je mnogo važnije, delotvorne su.”


TEŽAK LANČANI SUDAR NA PUTU SUBOTICA-NOVI SAD: Automobili zgužvani – povređeno VIŠE OSOBA


Izvor: Espreso

Advertisement

———-
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Društvo

Danas je praznik na koji se ne osvrćemo na običaje, već se iskreno pomolimo!

Objavljeno

-


Drevni hrišćanski praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice ustanovljen je u petom veku

Srpska pravoslavna crkva danas slavi polaganje rize Presvete Bogorodice.

Govoreći o o ovom prazniku, kao jednom od praznika koji su posvećeni Presvetoj Devi Bogorodici, Njegovo Preosveštenstvo mitropolit Joanikije je svojevremeno rekao da se svi oni događaji iz života Gospodnjeg – Njegovo ovaploćenje, rođenje, raspeće, trodnevno pogrebenje, vaznesenje na Nebo, koje slavi Crkva Božija odnose, istovremeno, i na Presvetu Djevu Bogorodicu, jer je ona začela Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.

– Mnoge muke zadesiće sve nas, to je jednostavno život. Zamislite kako je bilo Presvetoj kada je gledala muke svog sina koji nije greha imao, ona je gledala ljudsko zlo direktno sa najvećim bolom! Majka Božija zna šta je nepravda, ona zna kako to boli, ona je uvek tu da pravednika zaštiti i umoli Sina svog da podari platu svakome ko strada po pravdi.

Ne zaboravite nikada da pred spavanje pomenete ime Presvete Bogorodice! Ne zaboravite da pročitajte čuvenu molitvu “Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom! Blagoslovena si ti žena i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!

– Isto tako, kada slavimo Presvetu Bogorodicu onako kako je to Crkva ustrojila, kao što je upravo ovaj dan, to proslavljanje prenosi se i na Hrista jer, sigurno, da će Sin Božiji, sin Djeve primiti proslavljanje svoje majke kao da je samom Njemu upućeno.

Praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice možemo smatrati produžetkom slave ovog svetog hrama, produžetkom slavljenja Božića u toku godine, bez obzira što ih deli veliko vremensko rastojanje.

Zašto se slavi položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu u Carigradu?

Za vreme cara Lava Velikog i carice Verine u Carigradu su živela dva ugledna senatora, Galvije i Kandid, rođena braća. Zamolili su cara da ih pusti u Jerusalim da se poklone svetim mestima i on ih je pustio. U Nazaretu odseli su u kući neke device Jevrejke, koja je držala u tajnoj odaji rizu (mantija) Presvete Bogorodice.

Ispred odaje stajali su mnogi bolesnici i nevoljnici koji su dobijali isceljenje od svojih muka: pričalo se da slepi progledaju, hromi se ispravljaju, đavoli se izgone iz ljudi, gluvi dobijaju sluh, nemima se jezici razrešuju i sve neizlečive bolesti ovde se lako isceljuju – molitvom i dodirom te rize.

Žena nije htela da im otkrije šta se nalazi u odajama i šta se dešava, pa bolesnici izlaze isceljeni odatle. Tek kada se uverila da sme i da im kaže i rekla je: „Izvrsni ljudi! Ta božanstvena tajna, za koju vi nastojite da vam je kažem, nikome do današnjega dana nije bila otkrivena. Ali pošto vidim da ste blagočestivi i bogoljubivi ljudi, to ću vam kazati sakrivenu tajnu, nadajući se da ćete ono što čujete od mene sačuvati u sebi, ne pričajući nikome. Ovde ja čuvam sakrivenu rizu Prečiste Djeve Marije koja je Hrista Boga rodila“.

Proveli su noć u tim odajama i bili zaprepašćeni divnim, jakim mirisom.

Kasnije su Galvije i Kandid uzeli tu svetinju, preneli je u Carigrad i o tome obavestili cara i patrijarha. To je izazvalo veliku radost u carskom gradu.

Riza je svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne.

Za uspomenu na položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu, ustanovljen je ovaj praznik.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h