Connect with us

Društvo

Kako je korona stigla u Srbiju MNOGO RANIJE nego što smo mislili

Objavljeno

-

FOTO: ĐORĐE KOJADINOVIĆ, MILAN ILIC, MITAR MITROVIĆ, NENAD MIHAJLOVIĆ / RAS SRBIJA

Rad srpskih naučnika s Medicinskog fakulteta objavljen 19. januara ove godine pokazuje da su naši eksperti posle višemesečnih analiza utvrdili da je 56-godišnji muškarac koji je umro u Srbiji 5. februara prošle godine posle teške, obostrane upale pluća zapravo bio preminuo od novog koronavirusa. Prof. dr Slobodan Savić s Medicinskog fakulteta, koji je učestvovao u istraživanju zajedno sa dr Oliverom Stojkovićem sa Instituta za sudsku medicinu i Milenkom Bogdanovićem, asistentom na Medicinskom fakultetu, kaže da je takvih slučajeva verovatno bilo i ranije, ali da oni za sada nisu potvrđeni.


Podsećanja radi, prvi zvanično potvrđeni slučaj zaraze koronavirusom u Srbiji potvrđen je 6. marta, a u vreme smrti 56-godišnjeg muškarca nije se ni znalo, niti se moglo utvrditi da se radi o smrti izazvanoj korona virusom.

Istraživanje svojih kolega je za „Blic“ prokomentarisao i dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba, koji je, između ostalog, rekao da ovo važno otkriće potvrđuje da je virus bio u cirkulaciji i mnogo pre prvog potvrđenog slučaja u Srbiji 6. marta.

Kako je to korona stigla u Srbiju mnogo pre nego što smo mislili? Evo hronologije.

31. decembar 2019: Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Kini registruje saopštenje opštinske zdravstvene komisije u gradu Vuhanu na njihovom sajtu o slučajevima „viralne upale pluća“ u tom gradu.

4. januar 2020: SZO tvituje da postoji klaster slučajeva upale pluća, bez smrtnih slučajeva, u Vuhanu.

9. januar 2020: SZO objaviljuje da su kineske vlasti utvrdile da je epidemija uzrokovana novim koronavirusom.

11. januar 2020: Kineski mediji izveštavaju o prvom slučaju smrti od novog koronavirusa.

23. januar 2020: SZO dokazuje mogućnost prenosa virusa Sars-Cov2 sa čoveka na čoveka.

24. januar 2020: U Evropi potvrđen prvi slučaj u Francuskoj.

Kraj januara 2020: Srpski lekari primećuju čudne slučajeve pneumonije, ali niko još ne sumnja na koronavirus.

1. februar 2020: U Srbiji 56-godišnji muškarac dobija veoma visoku temperaturu, ima otežano disanje, kašalj, krvavi ispljuvak.

5. februar 2020: Muškarac je primljen u jutarnjim satima u bolničku ustanovu u Srbiji. Lekari konstatuju sve ove simptome, a rentgenskim snimkom utvrđuju obostranu upalu pluća i akutni respiratorni sindrom. Bolest je bila uzela toliko maha da ništa nije moglo da se učini i pacijent umire.

7. februar 2020: Na Institutu za sudsku medicinu profesor Slobodan Savić sa Medicinskog fakulteta radi obdukciju 56-godišnjeg pacijenta koja je pokazala ono što su lekari već utvrdili: da je imao tešku obostranu upalu pluća, sa akutnim resporatornim sindromom, i utvrđeno je da se radi o prirodnoj smrti. Sačuvani su uzorci krvi, mokraće i tečnosti staklastog tela iz oka.

6. mart 2020: Muškarac (43) iz Bačke Topole je prvi pacijent u Srbiji kod koga je dokazano prisustvo virusa korona, potvrdio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar

11.mart 2020: Održan medicinski skup na kome se prvi put počelo razmišljati o tome da postoje slučajevi smrti uzrokovanih korona virusom koje su se u Srbiji desile pre nego što je prvi slučaj u našoj zemlji potvrđen, rekao je za Blic prof. dr Savić.

Kraj marta 2020: Formira se tim koji bi bio zadužen za istraživanje slučajeva smrti uzrokovanih korona virusom koje su se u Srbiji desile pre nego što je prvi slučaj u Srbiji potvrđen. „Kada je počelo da se govori o koroni, kad sam pročitao više o tome, ja sam s kolegama razgovarao i rekao da mi je jako sumnjiv (stari) slučaj na kovid, ali nismo mogli da to potvrdimo. Mi smo imali zamrznut uzorak staklastog tela i kada smo (naknadno) posumnjali na kovid, bila je ideja da pokušamo da iz te tečnosti izolujemo virus“, kaže profesor Savić.

Kraj aprila, početak maja 2020: „Uradili smo PCR prajemere koji su pokazali da je u pitanju korona virus kod čoveka kod kog je rađena obdukcija 7. februara“, navodi za „Blic“ prof. dr Oliver Stojković profesor sa Medicinskog fakulteta. Srpski naučnici sa dve metode dokazuju prisustvo novog koronavirusa u uzorcima staklastog tela iz oka 56-godišnjeg muškarca koji je preminuo 5. februara i pišu rad.

Leto 2020: U junu, julu i avgustu u svetu počinju da izlaze radovi koji su isključivali mogućnost prisustva virusa u staklastom telu. Ipak, kada su počeli da se pojavljuju rezultati, pokazalo se da kod 16 do 20 odsto pacijenata postoji i zahvaćenost staklastog tela virusom. „Mi smo rad napisali veoma brzo i već u junu, julu počeli da ga šaljemo svim priznatim svetskim časopisima. Međutim, on nije objavljen iz dva razloga. Pod jedan, niko ranije nije objavio da se virus nalazi u tečnosti staklastog tela. Raniji radovi nisu to dokazivali. Drugo, krajem septembra su se pojavile dva nova rada koja su pokazala da je u oko 16 do 20 odsto slučajeva prisutan virus u staklastom telu“, kaže dr Stojković.

19. januar 2021: Grupa od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu objavljuje naučni rad kojim se potvrđuje da se prva dokazana smrt povezana sa korona virusom u Evropi dogodila u Srbiji, i to 5. februara prošle godine.

Ipak, sve ovo nipošto ne znači da je korona virus u Evropi „potekao“ iz Srbije, već samo da se radi o najstarijem dokazanom smrtnom slučaju zahvaljujući tome što su srpski naučnici sačuvali uzorke tkiva preminulog pacijenta čija im je klinička slika u to vreme bila sumnjiva. Podsetimo, pre ovog istraživanja zvanično je prvi smrtni slučaj u Evropi potvrđen u Francuskoj 15. februara prošle godine.

Takođe ne znači ni da je preminuli 56-godišnji muškarac zaista bio nulti pacijent, bez navodnika, jer srpski lekari sada veruju da se koronavirus od tog 5. februara, pa sve do prvog zvanično potvrđenog slučaja u Srbiji, 6. marta, „švercovao“ neprimećen u populaciji i među lekarima kao virus običnog gripa.

„Šta je virus čekao mesec dana? Moguće je da je po neki od prvih bolesnika promakao sa dijagnozom gripa. Ima osnova da se veruje i u sklonost virusa da potiskuju jedni druge, poznatu pod nazivom interferencija. To je fenomen koji postoji na pojedinačnom nivou, pa je malo verovatno da će dete istovremeno oboleti od malih i ovčijih boginja, ali se odnosi i na populaciju. Otuda se, recimo, smenjuju epidemijski talasi infekcija disajnih organa izazvanih rinovirusima, respiratornim sincicijalnim virusima i uzročnicima gripa“, objasnio je epidemilog prof. dr Zoran Radovanović pre nekoliko dana u autorskom tekstu za list „Danas“.

Izvor: Blic

Advertisement

———-
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Društvo

Danas je praznik na koji se ne osvrćemo na običaje, već se iskreno pomolimo!

Objavljeno

-


Drevni hrišćanski praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice ustanovljen je u petom veku

Srpska pravoslavna crkva danas slavi polaganje rize Presvete Bogorodice.

Govoreći o o ovom prazniku, kao jednom od praznika koji su posvećeni Presvetoj Devi Bogorodici, Njegovo Preosveštenstvo mitropolit Joanikije je svojevremeno rekao da se svi oni događaji iz života Gospodnjeg – Njegovo ovaploćenje, rođenje, raspeće, trodnevno pogrebenje, vaznesenje na Nebo, koje slavi Crkva Božija odnose, istovremeno, i na Presvetu Djevu Bogorodicu, jer je ona začela Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.

– Mnoge muke zadesiće sve nas, to je jednostavno život. Zamislite kako je bilo Presvetoj kada je gledala muke svog sina koji nije greha imao, ona je gledala ljudsko zlo direktno sa najvećim bolom! Majka Božija zna šta je nepravda, ona zna kako to boli, ona je uvek tu da pravednika zaštiti i umoli Sina svog da podari platu svakome ko strada po pravdi.

Ne zaboravite nikada da pred spavanje pomenete ime Presvete Bogorodice! Ne zaboravite da pročitajte čuvenu molitvu “Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom! Blagoslovena si ti žena i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!

– Isto tako, kada slavimo Presvetu Bogorodicu onako kako je to Crkva ustrojila, kao što je upravo ovaj dan, to proslavljanje prenosi se i na Hrista jer, sigurno, da će Sin Božiji, sin Djeve primiti proslavljanje svoje majke kao da je samom Njemu upućeno.

Praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice možemo smatrati produžetkom slave ovog svetog hrama, produžetkom slavljenja Božića u toku godine, bez obzira što ih deli veliko vremensko rastojanje.

Zašto se slavi položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu u Carigradu?

Za vreme cara Lava Velikog i carice Verine u Carigradu su živela dva ugledna senatora, Galvije i Kandid, rođena braća. Zamolili su cara da ih pusti u Jerusalim da se poklone svetim mestima i on ih je pustio. U Nazaretu odseli su u kući neke device Jevrejke, koja je držala u tajnoj odaji rizu (mantija) Presvete Bogorodice.

Ispred odaje stajali su mnogi bolesnici i nevoljnici koji su dobijali isceljenje od svojih muka: pričalo se da slepi progledaju, hromi se ispravljaju, đavoli se izgone iz ljudi, gluvi dobijaju sluh, nemima se jezici razrešuju i sve neizlečive bolesti ovde se lako isceljuju – molitvom i dodirom te rize.

Žena nije htela da im otkrije šta se nalazi u odajama i šta se dešava, pa bolesnici izlaze isceljeni odatle. Tek kada se uverila da sme i da im kaže i rekla je: „Izvrsni ljudi! Ta božanstvena tajna, za koju vi nastojite da vam je kažem, nikome do današnjega dana nije bila otkrivena. Ali pošto vidim da ste blagočestivi i bogoljubivi ljudi, to ću vam kazati sakrivenu tajnu, nadajući se da ćete ono što čujete od mene sačuvati u sebi, ne pričajući nikome. Ovde ja čuvam sakrivenu rizu Prečiste Djeve Marije koja je Hrista Boga rodila“.

Proveli su noć u tim odajama i bili zaprepašćeni divnim, jakim mirisom.

Kasnije su Galvije i Kandid uzeli tu svetinju, preneli je u Carigrad i o tome obavestili cara i patrijarha. To je izazvalo veliku radost u carskom gradu.

Riza je svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne.

Za uspomenu na položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu, ustanovljen je ovaj praznik.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h