U svom izveštaju o falsifikatima, NBS navodi da dominantno učešće imaju lažne novčanice od 1.000, 2.000, ali i od 500 dinara

Falsifikatorima domaćeg i stranog novca policija uvek stane na kraj, ali oni ipak ne staju sa svojim „biznisom”. Tako je samo u poslednja dva meseca prošle godine otkrivena štamparija u Pančevu, gde je „napravljeno” 40.000 evra u raznim apoenima , a najviše od 50 i 100 evra. Takođe, u Srbiji je, tokom proleća prošle godine, iako je bio lokdaun, policija zaplenila 20.564 komada falsifikata apoena od 100 dolara.

VOLE DA ŠTAMPAJU I 500 DINARA

U svom izveštaju o falsifikatima, NBS navodi da dominantno učešće imaju lažne novčanice od 1.000, 2.000, ali i od 500 dinara. Od ukupnog broja falsifikata, ova tri apoena zajedno čine 97,3 odsto lažnjaka. Kada je u pitanju strani novac, na prvom mestu je falsifikovanje evra, a zatim dolara. Falsifikatori najviše vole da štampaju 100 evra, a na drugom mestu su novčanice od 50 evra. Teško je poverovati, ali provuče se i poneka britanska funta, ruska rublja i švedska kruna. Novčanice se nekada nađu u prometu, ali vrlo često se i pre puštanja na tržište otkriju njihove štamparije.

SA LAŽNJACIMA DOLAZE I U MENJAČNICE

Dešava se da građani, ne znajući, dođu u menjačnicu sa nekim apoenom, najčešće evra i dolara, i tu saznaju da su prevareni. Menjači su verzirani i da već golim okom vide da novac nije pravi, a naravno, imaju i aparate za proveru ispravnosti.

– Svaki menjač je dužan da prođe obuku NBS i da dobije sertifikat za rad – kaže Branislav Brujić iz Udruženja menjača.

– Običan građanin najčešće ne može da prepozna lažnu novčanicu. Ipak, za njih je najvažnije kada od nekoga uzimaju novac, jer u banci ili na bankomatu ne mogu da dobiju falsifikovanu novčanicu, da pogledaju i opipaju papir. Lažna novčanica je tanja i ima svetlije boje od prave. To je prva provera.

FALSIFIKATORI SE UDRUŽUJU

Vrlo često se dešava da se, na primer, kod nas i u Nemačkoj pojave lažne novčanice evra. Jedna grupa falsifikuje, a druga rastura lažni novac. Stručnjaci savetuju da uvek treba opipati novčanicu, pogledati vodeni žig, serijski broj… Najbolje bi bilo da uporede apoen koji već imaju sa onim koji uzimaju od nepoznate osobe.

– Kad dođe građanin sa falsifikovanom novčanicom, mi mu to kažemo i izdvojimo je, jer mora da se prijavi policiji i Centralnoj banci – kaže Brujić.

– Isto važi i kada su veće količine takvog novca u pitanju. Nekada i sami falsifikatori pokušaju da ih zamene u nekim menjačnicma koje im se čine da bi to mogle da „progutaju”, ali menjači su verzirani da otkriju takve stvari i uglavnom se to završava prijavom policiji.

DOLARI NA UDARU

Najčešći apoen američkog dolara koji se nezakonski štampa je onaj od 100 dolara. Zbog toga menjačnice uvek proveravaju ove novčanice, i od građanina koji je donese traže ličnu kartu i upisuju podatke u registar. Nadležni sve čine da suzbiju lažno štampanje i domaćeg i stranog novca, ali se falsifikatori uvek nekuda provuku i dođu do tržišta. Zbog toga građani nikada ne bi trebalo, pogotovo strani novac, da kupuju od nepoznatih ljudi i na ulici, pijaci, jer neretko ostanu bez para i policiji moraju da objašnjavaju odakle im lažnjaci.

Kako da prepoznate falsifikat?

Nema reljefa iza reči “Srbije”, nema duboke štampe, papir je tanji, ima jače boje, nedefinisan je serijski broj, ne oseća se reljef pod prstima na oznaci NBS, nema znaka NBS, vodeni žig se ne vidi na belini i nit iz papira je isprekidana na svetlosti.

Izvor: Espreso