Connect with us

Društvo

DOKTOR TIODOROVIĆ OBJAŠNJAVA: Antitela traju od 6 meseci do 2 godine, a kakve to veze ima sa REVAKCINACIJOM?

Objavljeno

-

Foto: Profimedia, Printscreen/ Kurir TV

Više od pola miliona građana Srbije primilo je prvu dozu vakicine i od ponedeljka, 9. februara, kreće davanja druge doze


Na revakcinaciju ćemo možda tek za šest meseci, možda i tek za dve godine! Zvuči li vam ovde nešto čudno, zabrinuti ste da novih doza ipak nema, pogotovo ako ste pročitali da „revakcinacija“ onih koji su se od početka masovne vakcinacije kod nas prvi vakcinisali najavljena od ponedeljka, 9. februara?

Mesta za paniku nema, a evo o čemu se zapravo radi.

Više od pola miliona građana Srbije primilo je prvu dozu vakicine i od ponedeljka, 9. februara, kreće davanja druge doze, a iako gotovo svi, pa i veliki broj lekara, za to upotrebljava termin „revakcinacija“ to zapravo uopšte nije to!

Naime, na revakcinaciju ćemo, ako budemo želeli, ići tek za najmanje šest meseci, a možda i tek za dve godine. Osim toga, revakcinaciju ćemo kasnije moći da ponavaljamo koliko god budemo želeli.

– Vakcinacija obuhvata davanje prve i druge doze, a dve doze dajemo zato što od jedne doze ne može da se dostigne adekvatan nivo zaštite, odnosno ne može organizam da razvije dovoljan broj antitela. Dakle, ispravno je reći prva i druga doza, a revakcinacija će uslediti onda kada prođe određeni period, odnosno kao kod gripa kada se svake godine revakcinišemo – objašnjava profesor Tiodorović.

Vakcinacija u Srbiji je u punom jeku i trenutno raspolažemo vacinama različitih proizvođača „Fajzer-Biontek“, „Sputnjik V“ i „Sinofarm“.

Koliko nas vakcina štiti, odnosno koliko dugo ćemo imati antitela, trenutno ne možemo sa preciznošću da tvrdimo, ali ono što proizvođači navode jeste da se nivo zaštite kreće od šest meseci pa čak i do dve godine.

Kada ćemo ići na revakcinaciju?

Dakle sada se ne revakcinišemo, već primamo prvu i drugu dozu, a revakcinacija će se desiti tek onda kada budemo ostali bez antitela – dakle najranije za šest meseci.

– Proizvođači tvrde različito, za kinesku recimo kažu da štiti i do dve godine, za Fajzer šest meseci, a za Spunjik osam. Svakako vremenom ćemo dobijati sve više podataka o tome. Ono što mi radimo sa gripom je da svake godine vršimo revakcinaciju i to jednom dozom, tako da verujem da će i za kovid biti tako, da će nam posle primeljene dve doze, posle određeni broj meseci ili godinu dana trebati samo jedna doza. Ali opet, kažem, vremenom ćemo imato jasniju sliku – kaže epidemiolog.

Da li ćemo se (re)vakcinisati svake godine protiv infekcije kovid 19

Ono što nas sve zanima je kada ćemo se vratiti normalnom životu, kada ćemo skinuti maske, zagrliti bližnje i bez ikakvih bojazni funkcionisati uobičajeno.

Ipak, od nas se u ovom trenutku očekuje da budemo strpljivi, ali i disciplinovani. Kako bude veći obuhvat vakcinacije to znači i da će nivo kolektivne zaštite biti veći, a mi ćemo biti slobodniji.

– Onaj ko primi vakcinu on je zaštićen, pa ako bude u kontaktu sa zaraženom osobom može se dogoditi da unese virus, s tim što mu virus neće moći ništa, ali moguće je da prenese nekome ko nije zaštićen, bilo prirodnim imunitetom ili pak vakcinom. Moguće je da ćemo se revakcinisati svake godine, ali opet, sačekajmo. Ono što je sada važno je da obavimo vakcinaciju, da podignemo nivo zaštite, pridržavamo se mera jer virus je i dalje tu sa nama – poručuje profesor Tiodorović.

Dr Kon: „Moram da prestanem da pričam revakcinacija“

I epidemiolog Predrag Kon je u izjavi za „Blic“ pojasnio da je reč o dva sasvim drugačija termina.

– Desilo mi se u nekim emisijama da umesto druga doza kažem revakcinacija, jer je već toliko ušlo u govor pa me je povuklo, a reč je o potpuno dve različite stvari. Moram da prestanem to da radim – kazao je naš strčnjak.

Izvor: Espreso

Advertisement

———-
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Društvo

Danas je praznik na koji se ne osvrćemo na običaje, već se iskreno pomolimo!

Objavljeno

-


Drevni hrišćanski praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice ustanovljen je u petom veku

Srpska pravoslavna crkva danas slavi polaganje rize Presvete Bogorodice.

Govoreći o o ovom prazniku, kao jednom od praznika koji su posvećeni Presvetoj Devi Bogorodici, Njegovo Preosveštenstvo mitropolit Joanikije je svojevremeno rekao da se svi oni događaji iz života Gospodnjeg – Njegovo ovaploćenje, rođenje, raspeće, trodnevno pogrebenje, vaznesenje na Nebo, koje slavi Crkva Božija odnose, istovremeno, i na Presvetu Djevu Bogorodicu, jer je ona začela Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.

– Mnoge muke zadesiće sve nas, to je jednostavno život. Zamislite kako je bilo Presvetoj kada je gledala muke svog sina koji nije greha imao, ona je gledala ljudsko zlo direktno sa najvećim bolom! Majka Božija zna šta je nepravda, ona zna kako to boli, ona je uvek tu da pravednika zaštiti i umoli Sina svog da podari platu svakome ko strada po pravdi.

Ne zaboravite nikada da pred spavanje pomenete ime Presvete Bogorodice! Ne zaboravite da pročitajte čuvenu molitvu “Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom! Blagoslovena si ti žena i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!

– Isto tako, kada slavimo Presvetu Bogorodicu onako kako je to Crkva ustrojila, kao što je upravo ovaj dan, to proslavljanje prenosi se i na Hrista jer, sigurno, da će Sin Božiji, sin Djeve primiti proslavljanje svoje majke kao da je samom Njemu upućeno.

Praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice možemo smatrati produžetkom slave ovog svetog hrama, produžetkom slavljenja Božića u toku godine, bez obzira što ih deli veliko vremensko rastojanje.

Zašto se slavi položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu u Carigradu?

Za vreme cara Lava Velikog i carice Verine u Carigradu su živela dva ugledna senatora, Galvije i Kandid, rođena braća. Zamolili su cara da ih pusti u Jerusalim da se poklone svetim mestima i on ih je pustio. U Nazaretu odseli su u kući neke device Jevrejke, koja je držala u tajnoj odaji rizu (mantija) Presvete Bogorodice.

Ispred odaje stajali su mnogi bolesnici i nevoljnici koji su dobijali isceljenje od svojih muka: pričalo se da slepi progledaju, hromi se ispravljaju, đavoli se izgone iz ljudi, gluvi dobijaju sluh, nemima se jezici razrešuju i sve neizlečive bolesti ovde se lako isceljuju – molitvom i dodirom te rize.

Žena nije htela da im otkrije šta se nalazi u odajama i šta se dešava, pa bolesnici izlaze isceljeni odatle. Tek kada se uverila da sme i da im kaže i rekla je: „Izvrsni ljudi! Ta božanstvena tajna, za koju vi nastojite da vam je kažem, nikome do današnjega dana nije bila otkrivena. Ali pošto vidim da ste blagočestivi i bogoljubivi ljudi, to ću vam kazati sakrivenu tajnu, nadajući se da ćete ono što čujete od mene sačuvati u sebi, ne pričajući nikome. Ovde ja čuvam sakrivenu rizu Prečiste Djeve Marije koja je Hrista Boga rodila“.

Proveli su noć u tim odajama i bili zaprepašćeni divnim, jakim mirisom.

Kasnije su Galvije i Kandid uzeli tu svetinju, preneli je u Carigrad i o tome obavestili cara i patrijarha. To je izazvalo veliku radost u carskom gradu.

Riza je svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne.

Za uspomenu na položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu, ustanovljen je ovaj praznik.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h