Connect with us

Društvo

Danak koroni sada plaćaju zaposleni, najteže je kada se gasi mladi život, a ne možete da pomognete!

Objavljeno

-

Foto: Printscreen

Najveći problem zdravstvenom sistemu, kako kaže, predstavljaju kapaciteti u poluintezivnim i intenzivnim negama, gde se zbrinjavaju najteži pacijenti


Trenutno se u VMC Karaburma leči 121 kovid pacijenta, a od tog broja 12 je na respiratorima, kaže komadant te vojne kovid bolnice, pukovnik dr Ivo Udovičić, i dodaje da se broj pacijenata stalno menja, jer jedne otpuštaju, a drugi pristižu.

Udovičić je Tanjugu rekao da su njihovi kapaciteti oko 135 postelja i da će u toku dana nastaviti da primaju pacijente.

– Na žalost, u poslednjih sedam dana smo imali pet smrtnih ishoda, troje umrlih su bili starije životne dobi i dve mlade osobe od 38 i 43 godine. Ti mladi ljudi nisu imali nikakve udružene bolesti – kazao je Udovičić.

To pokazuje, navodi on, da kovid-19 ne bira godine i da od te bolesti umiru i stariji i mladi. Posavetovao je i mlađima da se čuvaju, posebno onima koji su gojazni.

Najveći problem zdravstvenom sistemu, kako kaže, predstavljaju kapaciteti u poluintezivnim i intenzivnim negama, gde se zbrinjavaju najteži pacijenti.

Problem nisu respiratori i drugi neophodni aparati i oprema već, kako kaže, mesta i osoblje koje će da brine o tim ljudima.

– Kapacitet naše intenzivne nege je 14 kreveta, ali po potrebi možemo da proširimo i na 18 do 20 mesta – navodi on i dodaje da je 70 pacijenata koji se leče kod njih na kiseoničkoj terapiji i da primaju od dve litre do 15 litara kiseonika.

– Nikada ne znamo ko će od pacijenata koji primaju 15 litara kiseonika morati da bude primljen u jedinicu intenzivne nege, kada 15 litara više nije dovoljno – priča Udovičić.

O kovid pacijentima u crvenoj zoni VMC Karaburma brine 130 zdravstvenih radnika, dok 20 ljudi radi u zelenoj zoni. Trenutno je van stroja dvadesetak ljudi iz crvene zone koji su zaraženi.

– Koliko god smo uspeli da sačuvamo zaposlene u prva dva talasa, danak koroni sada plaćaju zaposleni u celokupnom zdravstvenom sistemu. Brojke su jako velike. Nemoguće je se sada zaštititi od virusa – navodi Udovičić.

Napominje da su posle devet meseci rada u kovid sistemu u VMC Karaburma obezbedili, možda i najbolje uslove zaštite za zdravstveno osoblje, što se tiče lične opreme, zelene zone, ukrštanja puteva, tuširanja posle rada u crvenoj zoni, dovoljnog odmora osoblja.

– Toliko je virusa u cirkulaciji, a svi zaposleni imaju svoje porodice, obavljaju svakodnevne aktivnosti, tako da je se teško zaštiti. Obično su zaraženi kod kuće, van posla. Uglavnom su sve blaži oblici kovida 19, dobar deo treba da se vrati na posao. Svi su motivisani da i posle kovida rade u crvenoj zoni – navodi on.

Upitan kada mu je bilo najteže tokom rada u crvenoj zoni sa kovid pacijentima Udovičić kaže da je i njemu, ali i kolegama, uvek teško kada umre neko mlad, dok gledaju kako se gasi jedan mlad život, a nemaju način da pomognu.

– Meni lično najteži dan u ovoj bolnici je bio kada sam morao da intubiram svoju koleginicu sa kojom radim 15 godina, koja je imala težak oblik korona. Na sreću ona se potpuno oporavila, iako je bila na respiratoru, i sada je zdrava i srećna u krugu svoje porodice – priča Udovičić.

Dešavalo im se da imaju mladog čoveka, koji nije imao udruženih bolesti, kod kojih se razvije teška upala pluća i ne mogu da se izbore sa virusom.

– Dešava se da danas pričate sa mladom osobom, koja je relativno u dobrom stanju međutim, sutradan se do te mere stanje pogorša da on već naredne noći umre. To su najteži momenti za ekipu koja je uz tog pacijenta, kada posmatrate poslednje trenutke života te mlade osobe a nemate načina da pomognete – zaključuje on.


SUTRA OBLAČNO I MAGLOVITO JUTRO: Popodne nas čeka razvedravanje i porast temperature


Izvor: Espreso

Advertisement

———-
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Društvo

Danas je praznik na koji se ne osvrćemo na običaje, već se iskreno pomolimo!

Objavljeno

-


Drevni hrišćanski praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice ustanovljen je u petom veku

Srpska pravoslavna crkva danas slavi polaganje rize Presvete Bogorodice.

Govoreći o o ovom prazniku, kao jednom od praznika koji su posvećeni Presvetoj Devi Bogorodici, Njegovo Preosveštenstvo mitropolit Joanikije je svojevremeno rekao da se svi oni događaji iz života Gospodnjeg – Njegovo ovaploćenje, rođenje, raspeće, trodnevno pogrebenje, vaznesenje na Nebo, koje slavi Crkva Božija odnose, istovremeno, i na Presvetu Djevu Bogorodicu, jer je ona začela Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.

– Mnoge muke zadesiće sve nas, to je jednostavno život. Zamislite kako je bilo Presvetoj kada je gledala muke svog sina koji nije greha imao, ona je gledala ljudsko zlo direktno sa najvećim bolom! Majka Božija zna šta je nepravda, ona zna kako to boli, ona je uvek tu da pravednika zaštiti i umoli Sina svog da podari platu svakome ko strada po pravdi.

Ne zaboravite nikada da pred spavanje pomenete ime Presvete Bogorodice! Ne zaboravite da pročitajte čuvenu molitvu “Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom! Blagoslovena si ti žena i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!

– Isto tako, kada slavimo Presvetu Bogorodicu onako kako je to Crkva ustrojila, kao što je upravo ovaj dan, to proslavljanje prenosi se i na Hrista jer, sigurno, da će Sin Božiji, sin Djeve primiti proslavljanje svoje majke kao da je samom Njemu upućeno.

Praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice možemo smatrati produžetkom slave ovog svetog hrama, produžetkom slavljenja Božića u toku godine, bez obzira što ih deli veliko vremensko rastojanje.

Zašto se slavi položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu u Carigradu?

Za vreme cara Lava Velikog i carice Verine u Carigradu su živela dva ugledna senatora, Galvije i Kandid, rođena braća. Zamolili su cara da ih pusti u Jerusalim da se poklone svetim mestima i on ih je pustio. U Nazaretu odseli su u kući neke device Jevrejke, koja je držala u tajnoj odaji rizu (mantija) Presvete Bogorodice.

Ispred odaje stajali su mnogi bolesnici i nevoljnici koji su dobijali isceljenje od svojih muka: pričalo se da slepi progledaju, hromi se ispravljaju, đavoli se izgone iz ljudi, gluvi dobijaju sluh, nemima se jezici razrešuju i sve neizlečive bolesti ovde se lako isceljuju – molitvom i dodirom te rize.

Žena nije htela da im otkrije šta se nalazi u odajama i šta se dešava, pa bolesnici izlaze isceljeni odatle. Tek kada se uverila da sme i da im kaže i rekla je: „Izvrsni ljudi! Ta božanstvena tajna, za koju vi nastojite da vam je kažem, nikome do današnjega dana nije bila otkrivena. Ali pošto vidim da ste blagočestivi i bogoljubivi ljudi, to ću vam kazati sakrivenu tajnu, nadajući se da ćete ono što čujete od mene sačuvati u sebi, ne pričajući nikome. Ovde ja čuvam sakrivenu rizu Prečiste Djeve Marije koja je Hrista Boga rodila“.

Proveli su noć u tim odajama i bili zaprepašćeni divnim, jakim mirisom.

Kasnije su Galvije i Kandid uzeli tu svetinju, preneli je u Carigrad i o tome obavestili cara i patrijarha. To je izazvalo veliku radost u carskom gradu.

Riza je svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne.

Za uspomenu na položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu, ustanovljen je ovaj praznik.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h