Dugačak je put od mleka do kajmaka

Ono što je jako važno na putovanjima, jeste da se sa svakog vratite sa bar jednim suvenirom. Međutim, na Zlatiboru je to malo drugačije jer se umesto sa magnetima i razglednicama turisti kućama vraćaju sa – pršutom, kajmakom, slaninom i sirom.

– Nigde tezge ne mirišu kao na Zlatiboru i zato odavde uvek nosimo najukusnije i najmasnije suvenire. Ako se vratimo bez toga, kao da na ovoj planini nismo ni bili – kaže uz osmeh Aleksandar Travar, turista koji je u Zapadnu Srbiju stigao iz Vojvodine.

Foto: RINA

Ali, kako bi na zlatiborskim tezgama pazarili najbolji kajmak ili pršutu u kupovinu se, kako kažu domaćice, ipak mora krenuti sa velikim predznanjem. – Dugačak je put od mleka do kajmaka. Prvo se vari, zatim saliva. Onda se sa vrha, kao i inače u životu, skida kajmak a od preostalog mleka prave se sirevi. Najbolji su tvrdi sir i mladi kajmak koji se rasteže kad ga stavite na kašiku – objašnjava Zlatiborka, Nataša Andzić za RINU.

Za dobru pršutu najbitniji su kvalitetno meso, suva bukova drva, a proces sušenja je još bolji ako je napolju mraz. – Kad se seče, moraju komadi lepo da se odvajaju i ne sme preko sredine da ima taman krug, već da bude svuda jednaka. Samo takva pršuta je dobro osušena i najukusnija – kaže Nataša.

Foto: RINA

Da je pršuta izuzetno bitna, ne samo turistima koji je kao suvenir nose sa ove planine, već i samim Zlatiborcima dokaz je i to što su u čast ovog suhomesnatog proizvoda organizovali i čitavu manifestaciju – čuvenu pršutijadu.