Connect with us

Društvo

DOBRO GRADIMO IMUNITET, ALI NEMA MESTA OPUŠTANJU: Dr Kisić o POPUŠTANJU MERA

Objavljeno

-

Dr Darija Kisić Tepavčević, Foto: Printskrin

– Stvorili uslovi za posete u gerontološkim centrima – dr Kisić


Kad god da se dogodi popuštanje mera, to ne bi smelo da nas opusti, ističe ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba prof. dr Darija Kisić Tepavčević.

Ona podseća da će se danas pred poslanicima u Skupštini naći Zakon o socijalnim kartama, koji će omogućiti efikasniju raspodelu socijalne pomoći.

Kisić Tepavčević napominje da nema mesta opuštanju, budući da se svakodnevno registruje do dve hiljade novozaraženih i da je broj asimptomatskih slučajeva pet do deset puta veći.

– Gradimo kolektivni imunitet dosta uspešno, ali to ne sme da nas učini slabim, naprotiv. To treba da nas ojača u smislu da ne smemo da se opuštamo, jer nas virus konstantno opominje. Fokus ne treba da bude kada će se mere popustiti. Izvesno je da će se mere popustiti pre nego što broj obolelih bude nula. Kad god da se desi popuštanje mera, to ne znači da virus nije u cirkulaciji – ističe za RTS Kisić Tepavčević.

Napominje da su se stvorili uslovi za posete u gerontološkim centrima.

– Grupa korisnika gerontoloških centara je bila prioritetna za vacinaciju. Oko 8.000 korisnika je dobilo vakcinu, a polovina njih primila je drugu dozu. Stvorili su se uslovi za susrete u gerontološkim centrima i počeli su prvi susreti u strogo kontrolisanim uslovima i uz poštovanje svih pravila, uz prethodne najave – napminje Kisić Tepavčević.

Zakon o socijalnim kartama

Danas će se pred poslanicima naći Zakon o socijalnim kartama, a prema rečima ministarke, ovaj zakon omogućiće bržu i efiksaniju raspodelu socijalne pomoći.

– To je više desetina prava i više stotina korisnika. Oni su do sad bili bez elektronskog povezivanja, a sada će to sve biti objedinjeno. Sadržaće Centralni registar stanovništva, MUP-a, Geodetske uprave… Sve činjenice relevantne za ostvarivanje prava. Građani neće morati da idu od jednog do drugog šaltera, već će na osnovu JMBG i inicijalnog zahteva moći da ostvare svoja prava – kaže Kisić Tepavčević.

Objašnjava da ovo nije registar svih građana.

– Registar socijalna karta je jedan objedinjeni registar onih koji su već korisnici socijalnog prava, zatim onih čiji je zahtev u procedurii i onih koji su makar jednom priložili zahtev a bili su odbijeni – objašnjava ministarka.

Dodaje da će raspodela socijalne pomoći biti brža i efikasnija, i fokusirana tačno na one kojima je namenjena.

– Prava socijlnog sektora su različiti oblici, nisu vezani samo za radne sposobnosti. Bez registra ne možemo da procenimo koliko je broj, jer neki građani ostvaruju više prava – ističe Kisić Tepavčević.

Napominje da se primena zakona očekuje 1. marta 2022. godine.

– To je jedan proces koji traje dugi niz godina. Izuzetno sam srećna što sam sa svojim timom uspela da se u ovom trenutku izborimo za ovaj zakon i danas ćemo ga braniti pred poslanicima – kaže Kisić Tepavčević.

Izvor: Espreso

Advertisement

———-
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Društvo

Danas je praznik na koji se ne osvrćemo na običaje, već se iskreno pomolimo!

Objavljeno

-


Drevni hrišćanski praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice ustanovljen je u petom veku

Srpska pravoslavna crkva danas slavi polaganje rize Presvete Bogorodice.

Govoreći o o ovom prazniku, kao jednom od praznika koji su posvećeni Presvetoj Devi Bogorodici, Njegovo Preosveštenstvo mitropolit Joanikije je svojevremeno rekao da se svi oni događaji iz života Gospodnjeg – Njegovo ovaploćenje, rođenje, raspeće, trodnevno pogrebenje, vaznesenje na Nebo, koje slavi Crkva Božija odnose, istovremeno, i na Presvetu Djevu Bogorodicu, jer je ona začela Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.

– Mnoge muke zadesiće sve nas, to je jednostavno život. Zamislite kako je bilo Presvetoj kada je gledala muke svog sina koji nije greha imao, ona je gledala ljudsko zlo direktno sa najvećim bolom! Majka Božija zna šta je nepravda, ona zna kako to boli, ona je uvek tu da pravednika zaštiti i umoli Sina svog da podari platu svakome ko strada po pravdi.

Ne zaboravite nikada da pred spavanje pomenete ime Presvete Bogorodice! Ne zaboravite da pročitajte čuvenu molitvu “Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom! Blagoslovena si ti žena i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!

– Isto tako, kada slavimo Presvetu Bogorodicu onako kako je to Crkva ustrojila, kao što je upravo ovaj dan, to proslavljanje prenosi se i na Hrista jer, sigurno, da će Sin Božiji, sin Djeve primiti proslavljanje svoje majke kao da je samom Njemu upućeno.

Praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice možemo smatrati produžetkom slave ovog svetog hrama, produžetkom slavljenja Božića u toku godine, bez obzira što ih deli veliko vremensko rastojanje.

Zašto se slavi položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu u Carigradu?

Za vreme cara Lava Velikog i carice Verine u Carigradu su živela dva ugledna senatora, Galvije i Kandid, rođena braća. Zamolili su cara da ih pusti u Jerusalim da se poklone svetim mestima i on ih je pustio. U Nazaretu odseli su u kući neke device Jevrejke, koja je držala u tajnoj odaji rizu (mantija) Presvete Bogorodice.

Ispred odaje stajali su mnogi bolesnici i nevoljnici koji su dobijali isceljenje od svojih muka: pričalo se da slepi progledaju, hromi se ispravljaju, đavoli se izgone iz ljudi, gluvi dobijaju sluh, nemima se jezici razrešuju i sve neizlečive bolesti ovde se lako isceljuju – molitvom i dodirom te rize.

Žena nije htela da im otkrije šta se nalazi u odajama i šta se dešava, pa bolesnici izlaze isceljeni odatle. Tek kada se uverila da sme i da im kaže i rekla je: „Izvrsni ljudi! Ta božanstvena tajna, za koju vi nastojite da vam je kažem, nikome do današnjega dana nije bila otkrivena. Ali pošto vidim da ste blagočestivi i bogoljubivi ljudi, to ću vam kazati sakrivenu tajnu, nadajući se da ćete ono što čujete od mene sačuvati u sebi, ne pričajući nikome. Ovde ja čuvam sakrivenu rizu Prečiste Djeve Marije koja je Hrista Boga rodila“.

Proveli su noć u tim odajama i bili zaprepašćeni divnim, jakim mirisom.

Kasnije su Galvije i Kandid uzeli tu svetinju, preneli je u Carigrad i o tome obavestili cara i patrijarha. To je izazvalo veliku radost u carskom gradu.

Riza je svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne.

Za uspomenu na položenje rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu, ustanovljen je ovaj praznik.

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h