Njegovo zdravstveno stanje se zakomplikovalo i lekari su bili prinuđeni da ga stave na aparate za disanje

Senta Milenković, čovek koji je 11 godina bio telohranitelj Slobodana Miloševića, preminuo je 29. februara 2016. godine, navodno od posledica svinjskog gripa.

Kako su pisali mediji, Senta se razboleo pred Novu godinu 2015. godine, a u prvom trenutku ništa nije ukazivalo da će se njegovo zdravstveno stanje do te mere iskomplikovati. Međutim, on je završio u bolnici, gde mu je konstatovana upala pluća. Njegovo zdravstveno stanje se zakomplikovalo i lekari su bili prinuđeni da ga stave na aparate za disanje.

Senta je preminuo 29.02. 2016. godine na VMA u Beogradu, od kako su mediji spekulisali, posledica svinjskog gripa. Senta Milenković je bio policijski general. U toku svog angažmana kao Miloševićev telohranitelj, Senta je bio čuvar Marka Miloševića i Slobin lični vozač. Koliko je Milošević bio oduševljen Milenkovićem najbolje govori Miloševićeva rečenica: „Od ovog čoveka neću se odvajati do kraja života“.

Vozio je Miloševića i 7. marta 1992. u „tojoti karini 2“, kad je na njih u Ulici vojvode Putnika, iz suprotnog smera naletelo drugo vozilo. Skrenuo je i udario u betonski zid. Milošević je primljen na VMA, ukazana mu je medicinska pomoć i pušten je na kućno lečenje, zbog lakšeg potresa mozga, zbog čega nije otišao na pregovore u Brisel. Kasnije su se pojavile priče da je Senta sve inscenirao kako bi poštedeo šefa od tada „neprijateljske“ diplomatije EU.

Ova epizoda dobrodošla je studentima u zimskom protestu 1996/97, pa su na transparentim ispisali: „Slobo, ne menjaj vozača“ i „Sento, majstore“.

O svom poslu, posebno o onom delu kada je bio lični Miloševićev telohranitelj, nije želeo da govori nikad. Skoro nikad. U jednom pokušaju intervjua, u razgovoru za Njuzvik, Senta je umeo da kaže i nešto što je moglo da zagolica javnost, da im barem na tren odškrine vrata i pusti ih da zavire i vide kako je to bilo čuvati život jednom od najmoćnijih ljudi na ovim prostorima.

Jedna od stvari koje je Senta otkrio je bio odgovor na toliko postavljeno pitanje – da li je ili nije snimljen kako na Gazimestanu iza Miloševićevih leđa stoji sa pištoljem za pojasom.

– I za onu čuvenu fotografiju na Gazimestanu tokom proslave 600 godina Kosovskog boja, kada sam na bini stajao iza predsednika. Ostalo je upisano da sam držao ruku na dršci pištolja ispod sakoa. Glupost. Duvao je vetar i jednostavno sam pokušavao da namestim sako. Nikakav pištolj. Besmisleno bi bilo da sam ga nosio jer su okolo i u masi naši ljudi sve pokrivali. Tako se radi. Ali, eto, ta laž je ostala upisana kao istina. I šta očekuju? Da demantujem u medijima da sam nosio pištolj? Svašta – govorio je Milenković.

O deci Slobodana Miloševića, Marku i Mariji i onome što su i nisu radili, Senta je kratko rekao da je i tu svakojakih laži napisano.

– Da li misliš da sam, kada me predsednik pozove usred noći i pita gde su Marko ili Marija, smeo da kažem – ne znam. Naravno da sam znao. Svaki njihov korak. I s kim su i gde se nalaze 24 sata dnevno. Morao sam da imam izveštaje o njihovom životu i ponašanju, s kim se druže, šta rade. Nije tu bilo sve besprekorno, ali znam šta je tačno, a šta izmišljotina o njihovom životu – rekao je tada Milenković.

Senta na mnoga pitanja tokom intervjua nije želeo da da odgovor, ali je naveo primer kako je izgledalo kad Milošević negde krene. Milošević nije mogao da krene van kuće dok u Sentinim rukama ne budu svi izveštaji o tome da li su duž uobičajene trase ispražnjeni svi kontejneri, da li ima zastoja u saobraćaju, da li se negde popravlja asfalt, da li je pukla vodovodna cev, bilo šta neobično ili bilo ko sumnjiv.