Connect with us

Politika

ANA BRNABIĆ SE BOLNIM REČIMA OPROSTILA OD MERIMA NJEGOMIR: Otišao je simbol najlepše izvorne muzike

Objavljeno

-

Ana Brnabić, Foto: © ATA Images

Odlaskom Merime Njegomir naša muzička scena izgubila je veliku umetnicu i simbola najlepše izvorne muzike – istakla je premijerka


Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić uputila je telegram saučešća povodom smrti Merime Njegomir.

Porodici, prijateljima i svim poštovaocima Merime Njegomir upućujem izraze najdubljeg saučešća. Merima Njegomir bila je jedna od naših najvećih umetnica koja je negovala tradicionalnu i izvornu muziku. Plenila je raskošnim glasom, talentom i prepoznatljivim stilom i nastupom. Mnogobrojna publika decenijama je uživala u njenim pesmama koji će ostati u nezaboravnom sećanju svih poštovalaca. Odlaskom Merime Njegomir naša muzička scena izgubila je veliku umetnicu i simbola najlepše izvorne muzike – istakla je premijerka.

Ko je bila Merima Njegomir?

Merima Njegomir je rođena 1953. godine, a sa samo 14 godina doživela razvod roditelja, a njena majka tada je odlučila da napusti porodični dom sa Meriminom petogodišnjom sestrom, dok su Merima i njen mlađi brat ostali sa ocem.

Osim toga, kako je već u ranoj mladosti osetila veliku ljubav prema muzici i pevanju, suočila se sa novom preprekom budući da joj je otac izričito zabranio da razmišlja o tome kao o svom životnom pozivu, već je insistirao na tome da što pre nauči zanat, kako bi se zaposlila i počela da pomaže porodicu.

Ipak njegove reči i namera da je odgovori od mikrofona nisu uticale na Merimu, koja je sa 18 godina imala prvi nastup pred publikom. Naime, jednom prilikom izašla je sa prijateljima u restoran i u šali rekla muzičaru iz orkestra koji je svirao te večeri da je sigurna da peva bolje od njihovog pevača.

Ponudili su joj da zapeva, što je ona odmah prihvatila, a dva meseca kasnije kontaktirali su Meriminog oca, kom su objasnili da ima veoma talentovanu ćerku.

Pitali su ga da li bi mogla da nastupa sa njima, za šta on nije želeo ni da čuje, tvrdeći da će na taj način osramotiti porodicu. Međutim, Merima ni tada nije odustajala, već je rešila da uprkos zabrani oca prihvati ponudu, a ostalo je istorija. Nastupi su se nizali, publika ju je zavolela, a ona se zbog ove odluke nikada nije pokajala, a u narodu je ostala poznatza kao jedna od najpoznatijih i najcenjenijih pevača narodne muzike.

Izvor: Espreso

Advertisement

———-

———-
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Politika

Kakve nas promene očekuju ukoliko odgovor na referendumu bude „DA“

Objavljeno

-

Skupština Srbije, Foto: Ana Paunković


Posle 16 godina, građani će 16. januara na birališta. Povod isti i tada i sada – iskazivanje mišljenja o promeni najvišeg pravnog akta.


Dan nakon što su poslanici usvojili Predlog Akta o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, a predsednik Skupštine raspisao referendum, mi smo proveravali šta znači pitanje „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“ i kakve promene bi moglo da donese ukoliko odgovor DA dobije neophodnu podršku.

Posle 16 godina, građani će 16. januara na birališta. Povod isti i tada i sada – iskazivanje mišljenja o promeni najvišeg pravnog akta.

Ipak, raspisivanju ovog referenduma prethodile su izmene Zakona o referendumu, kada je ukinut cenzus, pa je za odlučivanje o referendumskom pitanju dovoljna većina izašlih na glasanje.

Drugačije je i to što se aktuelne promene odnose isključivo na oblast pravosuđa, a najveći broj izmena na rad sudstva.

„Građani su do sada imali jedan utisak da su sudije pod jakim uticajem političke vlasti, izvršne i zakonodavne. Ove ustavne odredbe omogućavaju jedan stabilniji status sudija u kojem izvršna i zakonodavna vlast suštinski neće uticati na njihov položaj. To ne znači da će ovaj Ustav biti čarobni štapić i da će odmah kada bude usvojen obezbediti da sve bude savršeno u pravosuđu“, kaže Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.

Još jedan segment pravosuđa – tužilaštvo – naći će se na meti višestrukih izmena.

Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca Srbije je rekla da će građani po pitanju uređenja tužilaštva dobiti 12 amandmana koji će nakon 75 godina ukinuti monokratski sistem uređenja javnih tužilaštva, što znači uspostavljanje odgovornosti u radu sadašnjih javnih tužilaca.

„Uspostaviće nov tužilački savet tužilaštva, uspostaviće ukidanje probnog mandata. Generalno gledano, doneće situaciju koja bi na papiru teoretski trebalo da stvori mogućnost za bolju borbu protiv svih vidova kriminala“, rekla je Komlen Nikolić.

A da li će izmena Ustava i doneti pomake u jačanju vladavine prava, zavisiće od njene primene – podvukla je u hitnom mišljenju Venecijanska komisija. Predložene amandmane to telo analiziralo je dva puta i dalo pozitivnu ocenu. Ista ocena stiže i od struke.

„Kada promenite sam sistem kako se biraju sudije i tužioci znači da ćete imati kvalitetniji i depolitizovaniji kadar sudija i tužilaca, što znači njihovu veću stručnost i veću pravednost u odlukama i postupanjima. I zaista tu postoji čitav niz tema koje se ne nalaze u Ustavu, ali stvaraju ovi ustavni amandmani odličnu podlogu za zakonsku regulativu koja sada treba da usledi i da reguliše taj niz pitanja, što ranije ne bi bilo moguće zbog ograničenja Ustava iz 2006. godine“, kaže Miroslav Đorđević iz Instituta za uporedno pravo.

Promena Ustava iz 2006. u oblasti pravosuđa jedan je od ključnih uslova za napredovanje u evrointegracijama i članstvo Srbije u EU.

Izvor: Espreso

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h