Šta je ‘truljenje mozga’? 5 navika koje će sprečiti najveću bolest modernog doba

Da li ste ikada osetili da vam mozak nije tako oštar kao što je bio? Možda ćete zaboraviti stvari, nećete uspeti da se koncentrišete ili se osećate kao da vam je um „zaglavljen u usporenom snimku“. Iako ove poteškoće mogu imati različite uzroke, neki pojedinci nazivaju mentalnu stagnaciju „truljenje ili trulež mozga“, a upravo je taj izraz nedavno proglašen za reč godine 2024. po izboru Oksfordskog rečnika. Iako nije medicinski termin, on se odnosi na gubitak mentalnog zdravlja i kognitivnih sposobnosti. Ali uzmite u obzir ovo, ako unesete nekoliko promena u svoju redovnu rutinu, možete zaštititi svoj mozak, a da bude aktivan i zdrav.

Evo svega što treba da znamo o tome šta je truljenje mozga i 5 navika koje mogu pomoći da se to spreči.

Šta je „truljenje mozga“?

Trulež mozga je kolokvijalni termin koji opisuje mentalni i kognitivni pad. Oxford Universiy Press, gde je takođe proglašena za reč 2024. godine, opisuje to kao „navodno pogoršanje mentalnog ili intelektualnog stanja osobe, posebno posmatrano kao rezultat prekomerne potrošnje materijala (sada posebno onlajn sadržaja) koji se smatra za trivijalan ili neizazovan. Takođe: nešto što je okarakterisano kao verovatno da će dovesti do takvog pogoršanja.“ Iako to nije medicinski priznato stanje, koristi se za objašnjenje osećaja mentalne tromosti ili nemogućnosti da se jasno razmišlja.

Ljudi koji imaju truljenje mozga mogu primetiti:

• Pad koncentracije i fokusa.
• Poteškoće u pamćenju stvari.
• Pojačani osećaj mentalne iscrpljenosti.
• Nedostatak motivacije ili kreativnosti.

U teškim slučajevima, navike koje izazivaju truljenje mozga mogu doprineti dugoročnom kognitivnom padu ili stanjima poput demencije. Zato je tako važno da vaš mozak bude angažovan i zdrav.

Svakako treba ograničiti njihovo vreme ispred ekrana

Beskonačno skrolovanje na telefonu ili gledanje previše TV-a može preplaviti vaš mozak bez pružanja značajne stimulacije. To može dovesti do mentalnog umora i smanjenog raspona pažnje tokom vremena.

Kako to da popravite: Postavite granice korišćenja ekrana ograničavanjem vremena ispred ekrana za zabavu na 2-3 sata dnevno. Uključite aktivnosti „bez ekrana“ kao što su čitanje, vežbanje ili provođenje vremena napolju da biste svom mozgu dali odmor.

Neka vaš mozak bude aktivan

Vaš mozak je kao mišić – ako ga ne koristite, izgubićete ga! Aktivnosti koje izazivaju vaš mozak održavaju ga oštrim i sprečavaju stagnaciju.

Šta možete da uradite: rešavajte zagonetke, igrajte šah, naučite novu veštinu ili redovno čitajte knjige. Ove aktivnosti stimulišu različite delove vašeg mozga, poboljšavajući pamćenje, veštine rešavanja problema i kreativnost.

Stavite fizičku vežbu na prioritet

Ono što je dobro za vaše telo, odlično je za vaš mozak! Redovna fizička aktivnost podstiče dotok krvi u mozak, isporučujući kiseonik i hranljive materije neophodne za njegovo zdravlje.

Saveti za uključivanje vežbanja: Čak i 30-minutna brza šetnja, sesija joge ili čas plesa mogu poboljšati zdravlje mozga. Uparite ga sa vežbama disanja da biste poboljšali fokus i mentalnu jasnoću.

Usvojite ishranu zdravu za mozak

Hrana koju jedete ima direktan uticaj na performanse vašeg mozga. Loša ishrana može izazvati upalu i oksidativni stres, što dovodi do mentalne tromosti.

Šta da uključite u svoju ishranu:

• Lisnato povrće poput spanaća.
• Orašasti plodovi i semenke za zdrave masti.
• Hrana bogata omega-3.
• Voće bogato antioksidansima poput borovnice.

Odmarajte se i spavajte dobro (i na vreme)

Umoran mozak je neefikasan mozak. Spavanje je kada se vaš mozak popravlja, konsoliduje sećanja i priprema za sledeći dan. Bez odgovarajućeg odmora, možda ćete doživeti maglu mozga i smanjenu mentalnu jasnoću.

Kako poboljšati navike spavanja: Održavajte dosledan raspored spavanja, izbegavajte ekrane pre spavanja i kreirajte opuštajuću rutinu za spavanje. Ciljajte na 7-8 sati kvalitetnog sna svake noći.