Srpski svetac: Ovako je patrijarh Pavle govorio na Uskrs

Patrijarh srpski Pavle bio je 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve, a za vreme svog života uživao je veliko poštovanje u narodu.

Njegove priče, citati i poslanice prepričavaju se naročito mlađim generacijama koje nisu imale priliku da ga upoznaju, a mogu da nauče dosta toga iz njegovih reči.

Narodu se uvek obraćao, i u dobrim, i u teškim vremenima.

Za vreme velikih praznika njegova obraćanja bila su željno iščekivana, a posebno za najradosniji hrišćancki praznik Vaskrs.

Mi vam ovom prilikom prenosimo jednu od njegovih mnogobrojnih poruka srpskom narodu:

„Danas milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi, zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu. Zar se svet ne pretvara u fabriku i tržište lažnog sjaja i prolaznih vrednosti? Zar se danas često ne govori da čovek i bez neba može mirno da hoda po zemlji?

Molimo vaskrslog Gospoda da i u nama vaskrsne ljudski lik prvobitne čovekove prirode, koji je danas tako često izvitoperen, maskiran i unakažen brojnim manama i porocima. Da i u nama svako prepozna čoveka, obasjanog Njegovim večnim životom, bio imućan ili siromašan, na velikom ili malom položaju i mestu.

U Usrkšnjoj poslanici patrijarh Pavle je apelovao na „braću i sestre“ da sačuvaju dostojanstvo, veru u „vaskrslog Gospoda“, ljubav prema bližnjima, istini i pravdi, kao i „prema svemu dobru koje ljudi žele, a bez pomoći vaskrslog Gospoda i Njegovog Jevanđelja ne mogu postići“.

Samo u svetlosti sveistinitih Hristovih reči, svet i sva dobra zemaljska zadobijaju neprolazni besmrtni smisao, a glad za stvarima, za novcem i telesnim uživanjima, svođenje smisla života samo na zasićenje takve gladi, predstavlja samo naličje dublje gladi i žeđi čoveka.

Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, utoliko je otimanje tvorevine i njenih dobara od Boga i od bližnjih – bezočnije i samoživije.

U njoj se upozorava i da priroda neminovno uzvraća na to nasilje nad sobom – buntom i zatrovanošću.

Ljudsko društvo postaje sve neuravnoteženije sebičnim bogaćenjem manjine na račun miliona sve bednijih i siromašnijih. To znači i da savremena globalna i globalistička materijalna kriza, kao i uvek, ima svoj dublji koren u duhovnoj i moralnoj krizi čoveka i ljudskog društva.

Ištite najpre carstvo Božje i pravdu njegovu i sve će vam se dati.

Smisao svega postojećeg, sveukupnog ljudskog roda i čovekovog delovanja i življenja na zemlji, otkriva i daruje u tajni Hristovog raspeća za život sveta i njegovog vaskrsenja iz mrtvih.

Zato obasjani večnom svetlošću Hrista Boga, proslavljamo njegovo Vasrksenje i u njemu nadu na vaskrsenje mrtvih i život večni, pozdravljajući se sveradosnim pozdravom „.

Između ostalog, patijarha Pavla pamtićemo i po ovim mudrim rečima.

– Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi.

– Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi.

(Telegraf.rs)