Bila je to momčina, za glavu viša od mene, sa ramenima na kojima bi mu pozavidio Džoni Vajsmiler, u punoj anticovid opremi i skafanderu preko lica ispod kojeg su se mogle razaznati samo njegove blage oči

– Morao sam da napišem nešto. O njemu, o toj nevinoj mladosti… o strahoti… Ovo je moj dug dobroti… – kaže reditelj Radoš Bajić koji ne može da sakrije tugu i bes zbog smrti mladog medicinskog tehničara Marka Bjelice (41) iz KBC „Bežanijska kosa“ koji je preminuo od korona virusa.

On je tim povodom napisao tekst, svoju ispovest, koji prenosimo u celost:

– Ne brinite gospodine Bajiću, na prvom ste mestu. Naši lekari su vrhunski stručnjaci za Koronu. Konfuzan, zbunjen i zatečen vešću da nakon pregleda, rendgenskog snimka pluća i laboratorijskih analiza moram odmah da legnem u bolnicu – u muvingu medicinskog osoblja i lekara koji su bili oko mene, jedva sam razaznao ko mi upućuje ove ohrabrujuće reči. Bila je to momčina, za glavu viša od mene, sa ramenima na kojima bi mu pozavidio Džoni Vajsmiler, u punoj anticovid opremi i skafanderu preko lica ispod kojeg su se mogle razaznati samo njegove blage oči. – pisao je Bajić.

– Bio je to Marko Bjelica, medicinski tehničar i šef održavanja KBC „Bežanijska kosa“. Narednih dana redovno me je obilazio. Raspitivao se za moje zdravlje i hrabrio me. Jednog dana, na vratima moje sobe pojavio se sa lepo upakovanim zamotuljkom u kojem je bila plastična kutija: „Moja majka leži na spratu ispod, pa sam joj doneo palačinke. Doneo sam dve i za vas gospodine Bajiću, sa prirodnim džemom su, od dunja“ – nastavio je on

– Bio sam zblanut i fasciniran u isto vreme. Toliko pažnje i dobrote… Onda ga par dana nije bilo. Da bi se četiri dana pred moj izlazak iz bolnice, onako stasit i ogroman pojavio na vratima moje sobe. Ali sada bez medicinskog skafandera, već u majci, trenerci i sa običnom maskom preko lica? “ Gospodine Bajiću, sad smo komšije… Ja sam u drugoj sobi pored vaše“. Bio sam zbunjen, ne poznajem čoveka? – nastavio je on.

– U kojoj drugoj sobi? Ko si ti, ja te ne prepoznajem? Podseti me molim te?

– Pa, ja sam. Marko Bjelica. I mene je podkačilo, juče sam dobio temperaturu 39…

I tu priča kreće prema strašnom tragičnom kraju. Tri dana posle – ja sam izašao iz bolnice.

Svratio sam u njegovu sobu da ga pozdravim. To već nije bio onaj čovek, oronuo, sa crnim kolutovima oko očiju, izgoreo od temperature koja ga danima i noćima mlavila…

– Ne daj se Marko, biće dobro. Izdrži..

– Hoću gospodine Bajiću, izdržaću. Videćemo se na kafi kad izađem…

I tu je kraj.

Tri dana kasnije diskretno sam se raspitao – kako je Marko? Vest da je već na respiratoru me je strašno uznemirila.

Od tog dana Marko mi ne izlazi iz glave. Vidim ga na vratima svoje sobe, sa kesom i palačinkama koje mi je doneo. Molio sam se Bogu za njega. Svaki dan. Do pre sat vremena.

Kada me je kao maljem dotukla vest na Blicovom sajtu – da Marko Bjelica, zdrav kao dren, prav kao strela, nije izdržao.

Da je prokleti virus u svoju zastrašujuću knjigu smrti upisao i njega koji je jedva da je dogurano do četrdesete.

Strašno. Samo muk. I užasna nepravda. Više ne postoji ni jedna reč. Samo zastrašujuća tišina…“

Podsetimo, reditelj Radoš Bajić lečio se sredinom decembra od korona virusa u KBC „Bažanijska kosa“, u kojoj je mladni tehničar radio i preminuo.

Izvor: Espreso