Ovako je izgledalo venčanje u Jugoslaviji: 3 stvari bile su strogo zabranjene, sećate li se?

Mnoge stvari koje su u Jugoslaviji bile za strogo osuđivanje, danas ne bude nikakve emocije kod ljudi na ovim prostorima i postale su potpuno normalne.

Još u vreme stare Jugoslavije, građani su se pridržavali strogih moralnih principa, a danas se uopšte ne pridaje važnost nekim od njih. Mnogi ljudi iz tog perioda često osuđuju postupke moderne omladine, kritikujući ih za stvari koje u to vreme nisu bile uobičajene.

Problem je u tome što neki stariji ljudi još uvek ne mogu da prihvate činjenicu da su vremena promenila i da je danas svako slobodan da radi ono što je nedavno važilo za neprikladno.

Devojke nisu živele s muškarcima van bračne zajednice

Jedan od najstrašnijih scenarija za devojke u Jugoslaviji jeste bio život sa muškarcem u vanbračnoj zajednici. Komšije nisu bili baš blagonakloni prema devojci koja je živela s muškarcem a da nisu venčani, nazivajući je iza leđa lakom.

Prema muškarcima koji nisu žurili da se ožene, ali su želeli da budu u odnosu s neudatom damom, odnosili su se daleko tolerantnije. Njihov izbor nije bio osuđivan, samo su usput mogli pomenuti da „Dragan i dalje živi s Anom bez papira“. Često su momak i devojka koji su se odlučili za život u vanbračnoj zajednici morali da kriju to od okoline, jer su se plašili osude.

U današnje vreme, ljudi počinju da grade zajednički život pre nego što stave venčano prstenje na ruke. Venčani papir polako gubi garanciju srećnih bezbrižnih veza. Mešanje u lični život je veoma delikatno pitanje, pa se ljudi više brinu da se fokusiraju na sopstvenu sreću.

Neradnici su bili strogo osuđivani

U Jugoslaviji su radili svi: i muškarci, i žene, pa čak i adolescenti. Stvar nije bila samo u želji da se zaradi što više novca, nego je vredan čovek bio na najboljem glasu. Građani Jugoslavije su najstrože osuđivali neradnike koji su bili spremni da ukradu ili opljačkaju, a ne da steknu materijalno bogatstvo svojim radom. Omladina je išla na radne akcije, niko nije mogao da sedi skrštenih ruku.

Besposličare su odmah prozivali „parazitima društva“ i trudili se da budu što dalje od njih. U tim godinama čak je postojao slogan koji je osuđivao ljude sa takvim načinom života: „Besposličari – naši neprijatelji. Hleb radnički od njih čuvaj!“

Na svadbu se zvao najuži krug najbližih ljudi

Jugoslovensko venčanje – to je poseban kulturni fenomen. Iako danas mnogi organizuju svečanu proslavu u ogromnom broju i poznatih i manje poznatih ljudi, u nedavnoj prošlosti takvih praksi nije bilo, ali čak i bez toga, događaj je bio obeležen jednako glasno.

U Jugoslaviji su se ljudi skromno venčavali u opštini ili čak kod kuće u uskom krugu ljudi. Tih godina mladoženja i mlada su pozivali sve svoje rođake, prijatelje i komšije koji su im najbliži. Bilo je važno da okolina slučajno ne pomisli da je bračni par alav i da poziva tolike zvanice da bi zaradio veću svotu novca.

Neretko se dešavalo da par izabere vreme venčanja kada pada krsna slava, pa u crkvi obavi venčanje.

Nisu se šile venčanice i nisu kupovani odela – tada su dolazili u onome što im je bilo dostupno. Takođe se nisu pravile nikakve gala gozbe. Sve je bilo suzdržano, i daleko od toga da su gosti uvek bili svedoci proslave. Industrija venčanja se razvila tek 1980-ih, pretvarajući jednostavnu registraciju braka u zaista raskošnu proslavu.

(Stil Kurir)