Naulnici otkrili prave razloge zašto ljudi doživljavaju deja vu: Pazite zbog čega nastaje

Osećaj da ste već doživeli određeni trenutak, iako znate da je to nemoguće, poznat je kao deja vu. Ovaj intrigantan fenomen zbunjuje ljude vekovima, i iako naučnici još uvek nemaju definitivno objašnjenje, postoji nekoliko teorija koje pokušavaju da rasvetle ovu zagonetku. Prema analizi koju je za Healthline pregledala profesorka Debra Rouz Vilson, jedna moguća teorija sugeriše da je deja vu uzrokovan manjom „greškom“ u tome kako mozak funkcioniše. U tom trenutku mogu istovremeno da se aktiviraju deo mozga koji beleži trenutne događaje i deo zadužen za prisećanje na prošla iskustva, stvarajući iluziju da smo već iskusili ono što se trenutno dešava.

Druga teorija sugeriše da deja vu može biti povezan sa načinom na koji mozak skladišti informacije. Ako postoji „prečica“ u procesu pamćenja, možemo steći utisak da se sećamo nečega iz prošlosti, iako je ovaj događaj zapravo tek nedavno pohranjen u našoj svesti.

Takođe, moguće je da deja vu nastaje zbog odložene obrade informacija – kada mozak prima informacije na dva različita puta, ali jedan od njih stiže sa malim zakašnjenjem. Tada naš um može tumačiti jednu situaciju kao dve odvojene, što dovodi do osećaja da smo je već videli.

Veza između deja vua i sećanja

Neki stručnjaci veruju da je deja vu usko povezan sa načinom na koji obrađujemo i prisećamo sećanja. Profesorka psihologije na Državnom univerzitetu u Koloradu i istraživačica deja vu En Kliri otkrila je da ovaj fenomen može biti izazvan situacijama koje nas podsećaju na nešto što smo već iskusili, ali ne možemo svesno da se setimo.

Na primer, određeni miris, zvuk ili čak način na koji svetlost pada na drvo može pokrenuti nesvesno sećanje na nešto iz detinjstva ili nekog drugog davnog trenutka. Naš mozak tada pokušava da poveže ove fragmente sa trenutnom situacijom, stvarajući iluziju da smo već bili u istoj situaciji.

Drugo moguće objašnjenje za deja vu je teorija podeljene percepcije. Ona sugeriše da istu scenu možemo sagledati dva puta – prvi put možda slučajno, dok smo bili rasejani, a drugi put svesnije. Kada se to dogodi, mozak može protumačiti ta dva odvojena trenutka kao dva različita događaja, iako su oni zapravo deo iste percepcije.

Zdravstveni aspekt deja vua

Iako deja vu obično nije razlog za zabrinutost, to može biti znak umora, stresa ili iscrpljenosti. Međutim, u retkim slučajevima, može biti povezano sa neurološkim stanjima kao što je epilepsija.

Prema dokumentu Fondacije Oksford Health NHS Foundation Trust, deja vu nije neobičan fenomen jer mozak često čuva samo delimične slike događaja. Određeni mirisi, zvuci ili vizuelni elementi mogu pokrenuti ova delimična sećanja, a naš um zatim pokušava da uklopi ta sećanja u trenutnu situaciju.

Međutim, kod osoba koje pate od epilepsije, deja vu može biti simptom tzv. jednostavne parcijalne (fokalne) napade, a ponekad može delovati i kao upozorenje na predstojeći ozbiljniji napad.

Iako deja vu ostaje misterija, većina stručnjaka veruje da je usko povezan sa načinom na koji naš mozak obrađuje i čuva informacije. Dok naučnici nastavljaju da ga proučavaju, jedno je sigurno – taj osećaj da ste nešto ranije doživeli nastavlja da fascinira i zbunjuje ljude širom sveta.

(Klikhr)