„Mi samo živimo život i ne kukamo“: Zašto je Finska najsrećnija zemlja na svetu?

Finska je osmi put zaredom rangirana kao zemlja sa najsrećnijim stanovništvom na svetu, prema Izveštaju o sreći u svetu objavljenom u četvrtak povodom Međunarodnog dana sreće, a koji Srbiju svrstava na 37. mesto, odmah iza Španije.

Kako se meri sreća?

Izveštaj o sreći zasnovan je na podacima iz Galupove svetske ankete, koja analizira subjektivne procene kvaliteta života u više od 130 zemalja. Ključni indikator je Kantrilova skala, gde ispitanici svoj život ocenjuju na skali od 0 do 10, pri čemu je 10 najbolji mogući život.

Pored subjektivne procene, izveštaj uzima u obzir šest ključnih varijabli:

• BDP po glavi stanovnika
• socijalna podrška
• zdrav životni vek
• sloboda donošenja životnih odluka
• velikodušnost i činjenje dobrih dela
• nivo korupcije.

Nordijske zemlje redovno su na vrhu liste jer pružaju stabilnost i sigurnost svojim građanima. Jedan od ključnih razloga za sreću Finske je niska nejednakost u blagostanju stanovništva, u poređenju sa zemljama poput SAD.

10 najsrećnijih zemalja na svetu u 2025.

• Finska
• Danska
• Island
• Švedska
• Holandija
• Kostarika
• Norveška
• Izrael
• Luksemburg
• Meksiko

Zašto je Finska najsrećnija zemlja osam godina zaredom?

Koja je finska tajna sreće? Njujork tajms piše – znati kada vam je dosta. Razgovarali su sa Fincima kako bi saznali šta Finsku čini toliko srećnom u poređenju sa drugim zemljama. Njihovi ispitanici su bili između 13 i 88 godina, različitog pola, seksualne orijentacije, nacionalnosti i profesije.

Finci dobijaju zadovoljstvo od vođenja održivog života i doživljavaju finansijski uspeh kao sposobnost da zadovolje osnovne potrebe, objasnio je Arto O. Salonen, profesor na Univerzitetu istočne Finske koji je istraživao blagostanje u finskom društvu.

Drugim rečima, kada znate šta je dovoljno, srećni ste“, dodao je on.

Visok kvalitet života u Finskoj duboko je ukorenjen u nacionalnom sistemu blagostanja, rekao je gospodin Kiiski (47). „To čini da se ljudi osećaju bezbedno od izostavljanja iz društva“, kaže on. Javno finansiranje obrazovanja i umetnosti, uključujući grantove pojedinačnim umetnicima, daje ljudima poput njegove supruge Herte, umetnice, slobodu da se bave svojim kreativnim strastima.

„To takođe utiče na vrstu posla koji radimo jer ne moramo da razmišljamo o komercijalnoj vrednosti umetnosti. Dakle, ono što mnogi umetnici ovde rade je veoma eksperimentalno“, kaže Herta.

Jani Toivola (45), crnac u zemlji koja je 90 odsto belaca, osećao se izolovano tokom većeg dela svog života. „Kao crnac gej u Finskoj, osećate se kao da ste jedina takva osoba u prostoriji“, rekao je on. Međutim, 2011. postao je prvi crni poslanik u finskom parlamentu, gde je pomogao u vođenju borbe za legalizaciju istopolnih brakova.

Odlučio sam da budem optimista, ali ima još posla“, rekao je Jani. Posle dva mandata napustio je politiku da bi se posvetio glumi, plesu i pisanju. Sada živi u Helsinkiju sa suprugom i ćerkom i nastavlja da se zalaže za LGBTK prava. „Još uvek je čudo što imam ćerku i mogu da je gledam kako raste“, kaže on.

Šta misle mladi?

Uobičajena mudrost je da je lakše biti srećan u zemlji poput Finske u kojoj vlada obezbeđuje sigurnu osnovu na kojoj se može izgraditi ispunjen život i obećavajuća budućnost. Ali to očekivanje takođe može stvoriti pritisak da se ispuni nacionalni ugled.

„Veoma smo privilegovani i znamo svoju privilegiju. Takođe se plašimo da kažemo da smo nezadovoljni bilo čim jer znamo da imamo mnogo više od drugih ljudi, posebno u nenordijskim zemljama“, kaže studentkinja Klara Paasimaki (19). „Biti tužan ili nezadovoljan svojim životom smatralo bi se nezahvalnim“, dodaje on

Frenk Martela, istraživač psihologije na Univerzitetu Aalto, složio se sa njenom ocenom. „Činjenica da je Finska najsrećnija zemlja na svetu mogla bi da počne da vrši pritisak na ljude. Na primer – ako su svi Finci tako srećni, zašto nisam ja? Padanje na drugo mesto najsrećnijih zemalja moglo bi da bude dobro za Finsku“, kaže Frank.

„Mi samo živimo život“, dodaje Klarin kolega Matias From (18).

U Finsku se preselila iz Zimbabvea

Otkako je emigrirala iz Zimbabvea 1992. godine, Julia Vilson-Hangasmaa, 59, počela je da ceni slobodu koju Finska daje ljudima da slede svoje snove bez brige o zadovoljavanju osnovnih potreba. Penzionisana učiteljica sada vodi sopstvenu agenciju za zapošljavanje i savetovanje u selu severoistočno od Helsinkija.

Tuomo Puutio (74) počeo je da radi kao stočar i proizvođač mleka sa 15 godina. Zahvaljujući finskom školskom sistemu, koji uključuje muzičko obrazovanje za svu decu, njegova ćerka Marjuka je uspela da ostvari svoj san o karijeri van svog sela. „Imate priliku da budete violončelista čak i ako ste farmerova ćerka“, rekla je ona.

Muzika je izvor blagostanja za mnoge Fince. Mnogi pevaju u horovima, sviraju ili idu na koncerte. „Muzika, za koju imam strast, otvara mogućnost suočavanja sa unutrašnjim osećanjima i strahovima. Dotiče delove naše duše do kojih inače ne bismo mogli da dopremo“, smatra ona.

Mnogi Finci koje je intervjuisao Njujork tajms kažu da je obilje prirode i zelenila ključno za finsku sreću: Skoro 75 odsto Finske je prekriveno šumom i svi imaju priliku da šetaju prirodnim područjima.

„Uživam u miru i kretanju u prirodi. Tamo dobijam snagu. Ptice pevaju, sneg se topi, a priroda oživljava. Jednostavno je prelepo“, kaže bivša atletičarka Helina Marjamaa (66). Njena ćerka Mimi je učiteljica plesa i seksualni terapeut. Mimi kaže da je ohrabrena otvorenošću i dubljim razumevanjem roda i seksualnosti među novim generacijama.

„Mnogi tinejdžeri ne kriju ko su. Moramo to da ohrabrimo“, kaže Mimi.

„Mi ne kukamo“

Eva Valtonen je posmatrala transformaciju svoje domovine: od razaranja u Drugom svetskom ratu preko godina rekonstrukcije do nacije koja se smatra uzorom u svetu. Njena unuka Ruut je iznenađena što je Finska najsrećnija zemlja na svetu. „Da budem iskrena, Finci ne izgledaju baš srećno“, kaže ona.

Možda je to zapravo tajna njihovog rangiranja na listi najsrećnijih zemalja – nisu mnogo srećnije od drugih, ali su njihova očekivanja od sreće razumnija i ne pokolebaju se ako se očekivanja ne ispune.

„Mi ne kukamo“, zaključuje Ruut.