Connect with us

Zdravlje

Većina ljudi na Balkanu ovo radi svaki dan, a ne znaju da tako povećavaju rizik od srčanog udara

Objavljeno

-

Srce je najizdržljiviji i najvažniji mišić u telu, ali i ono ima svoj „rok trajanja“ na koji utiču brojni faktori. Dobra stvar je što neke možemo da kontrolišemo kroz svoje navike u ishrani.

Bolesti srca su razlog zbog koga svake godine u Srbiji život izgubi više od 50.000 osoba. Taj broj će zbog posledica post-covid sindroma sigurno biti uvećan. U Sjedinjenim Američkim Državama na svakih 40 sekundi najmanje jedna osoba doživi srčani udar, a svakog minuta najmanje jedna osoba umre od srčanih bolesti.

Studija rađena u Velikoj Britaniji pokazala je da smanjivanjem količine soli koju dodajemo obrocima, možemo smanjiti rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara za petinu.

Rezultati ovog istraživanja pokazali su da osobe koje nikada ne dodaju so u obroke imaju 18 odsto manje šanse da razviju srčano stanje koje uzrokuje nepravilan i često abnormalno brz rad srca (atrijalna fibrilacija), koja može dovesti do teškog disanja, vrtoglavice i umora.

U Velikoj Britaniji broj pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom povećao se za čak 50 odsto, na milion i po.

Advertisement

Dr Jun Jung Park iz Nacionalne univerzitetske bolnice u Južnoj Koreji kaže da je njihova studija nesumnjivo pokazala da je manja učestalost dodavanja soli u hranu povezana sa sniženim rizikom od atrijalne fibrilacije.

Istraživanje je koristilo podatke britanske Biobanke i analiziralo je 500.000 ljudi između 40 i 70 u periodu od 2006. i 2010. godine. Osobe koje su već imale atrijalnu fibrilaciju, srčani zastoj, šlog ili druge koronarne bolesti su isključeni iz studije.

Svaki ispitanik odgovarao je na pitanja koliko često soli hranu, a ponuđeni odgovori su bili od „nikad-retko“, „ponekada“, „često“ i „uvek“. Njihovo stanje istraživači su pratili tokom 11 godina.

Osobe koje nisu solile hranu imale su 18 odsto manje šansi da obole od atrijalne fibrilacije. Oni koji su ponekada dodavali so imali su 15 odsto manje šanse.

Advertisement
Advertisement
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Zdravlje

Hladna stopala mnogo govore o vašem zdravlju: Saznajte da li je loša cirkulacija ili nešto mnogo ozbiljnije

Objavljeno

-

Objavio

Ako su vam stopala stalno hladna, to može da bude posledica niskih zimskih temperatura, ali i znak da imate nekih zdravstvenih problema.

Dok za neke to može biti normalna telesna reakcija, prema nekim naučnicima hladna stopala bi mogla da budu i nasleđena karakteristika.

Neretko su hladna stopala simptom nekih bolesti i zdravstvenih problema, a među najčešćima su slaba cirkulacija u udovima ili slab osećaj u nervima.

Londonska doktorka Dina Goil kaže da su hladna stopala ponekad simptomi slabe cirkulacije, anemije, dijabetesa, hipotireoze, Rajnaudovog sindroma i nekih manje poznatih stanja.

Kako ih zagrejati?

„Kad kažemo da su hladna stopala posledica slabe cirkulacije, to znači da topla krv ne dolazi redovno u stopala te su ona neizbežno hladnija od ostatka tela“, pojašnjava dr. Goil.

Advertisement

Ona dodaje da bismo, ako se ovo često dešava i ne možemo da ugrejemo stopala, trebalo da potražimo savet lekara.

Kako bi zagrejali naša stopala možemo da pokušamo nekoliko različitih metoda:

Masaža stopala kako bi se podstaknula cirkulacija bi mogla da nam pomogne, kao i nošenje toplih čarapa, na primer vunenih umesto pamučnih i nošenje obuće koja zadržava toplinu.

Ako ovo nije dovoljno uvek možemo da počnemo da koristimo termofor ili grejač za stopala, a veoma je važno da tokom kišnih dana ne nosimo obuću koja može da propusti vodu i pokvasi nam stopala, kao i da smanjimo unos kofeina jer on uzrokuje sužavanje krvnih sudova što može da smanji dotok krvi u noge i ruke, piše Haber.

Advertisement
Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h