Connect with us

Zdravlje

Stari Grci su je smatrali najmoćnijom biljkom: Jača i od belog luka i zelenog čaja!

Objavljeno

-

Origano je višegodišnja zeljasta biljka neverovatne moći, visine do 50 cm. Ima male, guste tamnozelene listiće, jajastog oblika i ljubičasto cvetove.

Zbog toga što ova biljka potiče sa mediteranskog podneblja, origanu je potrebno dosta sunčeve svetlosti i uzgaja se u rastresitom i suvljem zemljištu. Ova biljka nije preterano zahtevna što se tiče zalivanja. Samo kada je zemljište potpuno suvo na dodir, treba ga zaliti.

Ukoliko se sadi na otvorenom preporučuje se prolećno vreme. Potrebno je  skraćivati vrhove za  5-7 cm, kada biljka dostigne visinu oko 15 cm, kako bi se pospešilo bujanje i bočnih grančica. Cveta od jula do avgusta. Origano sadrži vitamine A i C, gvožđe, molibden, selen i kalcijum.

Stari Grci su verovali da origano može da se koristi i kao protivotrov. Koristili su ga za lečenje iritacije kože i infekcije. Takođe su verovali da krave koje pasu na poljima origana imaju ukusnije meso, a i uzimali su origano pre spavanja da bi sanjali voljenu osobu, piše Vrtlarica.

Prelep je dekor i u vrtu kao baštenska biljka, jer privlači leptire i pčele. Origano u sebi sadrži prirodne insekticide, pa nema potrebe za zaštitom od štetočina.

Advertisement

Kao začinska biljka origano se koristi u kulinarstvu svež i osušen. Svež se dodaje u salate, jelima od mesa, divljači i ribe.

Danas je opštepoznato da je ulje divljeg origana najjači prirodni antibiotik i da se uspešno bori protiv više od 25 vrsta bakterija, a agresivno napada i gljivice i viruse. Naučnici su dokazali i da je ulje divljeg origana je 337 puta jači antioksidans od zelenog čaja, 130 puta od limuna, 30 puta od belog luka.

Najviše se koristi u terapiji kandide i upornih  bakterijskih infekcija ešerihijom. Međutim, osim povoljnog dejstva na širok spektar bakterija i gljivica, ulje divljeg origana učinkovitim se pokazalo i u prevenciji virusnih obolenja, kao jaka podrška imunom sistemu, zbog čega pomaže i prevenciji starenja i čak štiti od raka. Primena origana je široka i obuhvata čitav niz zdravstvenih tegoba.

Origano se koristi i kao čaj za jačanje, za lečenje bolesti organa za varenje (naročito proliva) i disanje, a spolja se upotrebljava protiv raznih zapaljenja kože i sluznica. Esencijalno ulje divljeg origana je efikasna pomoć u slučajevima infekcije grla i usta, ublažava kašalj i povećava odbrambenu sposobnost organizma. Prednost ovog ulja je što bakterije ne razvijaju otpornost kao u slučajevima klasičnih lekova na bazi antibiotika, pa se može koristiti bez straha da će njegovo lekovito dejstvo i moć oslabiti.

Advertisement
Advertisement
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Zdravlje

Da li smo bili u zabludi? Naučnici tvrde da je ova temperatura tela ključ dugog života

Objavljeno

-

Objavio

Iako se do sada smatralo da je idealna telesna temperatura 36,6 stepeni Celzijusa, poslednja istraživanja naučnika pokazala su da to uopšte nije tako.

Štaviše, ova temperatura može govoriti o mnogim zdravstvenim stanjima – od fizičkih bolesti do poteškoća sa mentalnim zdravljem koji na kraju krajeva mogu rezultirati i kraćim životnim vekom.

Naš organizam je veoma složen sistem, a da bi on pravilno radio potrebno je da postoji sinergija između svih njegovih elemenata. „Glatko“ funkcionisanje organizma ometaju brojni faktori – od stresa, preko neredovne i nepravilne ishrane, pa sve do fizičkih i mentalnih oboljenja, a jedan od načina na koji nam telo govori da nešto nije baš kako treba jeste i podizanje temperature.

Dugo godina se verovalo da je „normalna“ temperatura tela 36,6 stepeni Celzijusa. Međutim, početkom 20. veka ustanovljeno je da telesna temperatura ljudi postepeno opada iz godine u godinu. Ovakav trend naučnici objašnjavaju manjim brojem upalnih procesa zahvaljujući češćem korišćenju antibiotika i zdravijem načinu života. Po današnjim standardima, telesna temperatura je idealna ukoliko tek malo premašuje 35 podeljak Celzijusove skale.

Međutim, povišenu temperaturu ne izazivaju samo upalni procesi u organizmu ili neka fizička oboljenja, već i problemi sa mentalnim zdravljem, a konkretno – depresija, ustanovili su naučnici Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, a preneo ruski portal Argumenti i Fakti.

Advertisement

„To znači da depresija nije samo u glavi, već da je treba posmatrati kao sistemsko oboljenje koje je propraćeno upalnim procesom“, pojašnjava biolog Džordža Mejsona Anča Baranova.

Što je temperatura tela niža, to će čovek duže živeti

Oslanjajući se na ove nalaze, naučnici su došli do veoma jasnog zaključka, a to je da je dužina životnog veka usko povezana sa telesnom temperaturom: što je ona niža, to će čovek duže živeti. Postavlja se pitanje: „A šta učiniti kako bi se organizam permanentno rashladio do optimalnih vrednosti?“ Univerzalan odgovor, naravno, ne postoji, ali postoje smernice koje mogu biti od koristi.

Regulisanje ishrane bi mogao biti prvi korak u borbi sa povišenom telesnom temperaturom, a kao posledica ove promene poboljšaće se i mentalno zdravlje. Autori kalifornijskog istraživanja savetuju i odlaske u saune i parna kupatila, pa čak i duže kupanje toplom vodom. Na taj način organizam „uključuje“ mehanizme hlađenja koji obaraju telesnu temperaturu prvo privremeno, a u kombinaciji sa zdravi(ji)m načinom života – i trajno.

Advertisement
Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h