Connect with us

Zdravlje

Evo zašto ne možete da se rešite lošeg zadaha – čak ni nakon pranja zuba

Objavljeno

-

Halitoza, što je medicinski izraz za loš zadah, može imati različite uzroke, na primer, zato što ste pojeli hleb od belog luka. Međutim, loš zadah koji ne nestaje, nazvan hronična halitoza, može biti pokazatelj da se nešto drugo dešava sa vašim zdravljem, prema Klivlendskoj klinici. Otorinolaringolog Džejson Abramovic otkriva četiri stvari zbog kojih vaš zadah može da smrdi, piše Njujork post.

Virus ili infekcija

Loš zadah može doći iz vašeg grla, posebno ako ste bolesni. Ako imate prehladu ili neku drugu infekciju gornjih disajnih puteva, povećanje sluzi, dizajnirano da pomogne vašem telu da izbaci viruse i bakterije, može učiniti da vaš dah smrdi. „Ta sluz je obično pomešana sa nekim normalnim bakterijama u vašem grlu, koje mogu da mu daju loš miris“, rekao je dr Abramovic.

Suva usta takođe mogu pogoršati dah. „Kada smo začepljeni, nos ne vlaži vazduh normalno. Ovo isušuje pljuvačku i sluz u nosu i grlu i može doprineti neprijatnom mirisu“, dodao je on. Bakterije u grlu, kao što je strep infekcija, takođe mogu dati vašem dahu jak miris. Da biste lečili halitozu uzrokovanu virusom ili infekcijom, pijte puno vode i isperite nosne prolaze da biste očistili blokadu.

Alergije

Slično kao kod prehlade, alergije mogu izazvati začepljenost nosa i povećanje sluzi, što doprinosi halitozi. Možete ublažiti deo zagušenja – i lošeg zadaha – ispiranjem nosnih prolaza i pitkom vodom kao da imate virus.

Kamenci krajnika

Kamenci krajnika su kvržice koje se razvijaju na krajnicima zbog nakupljanja stvari kao što su ostaci hrane, mrtve ćelije i bakterije. Fragmenti se stvrdnu kada se kalcijum akumulira oko njih i formira kamen na krajnicima, što onda uzrokuje loš zadah. „Suva stara hrana sa bakterijama ima neprijatan miris“, objasnio je dr Abramovic. Da biste uklonili kamenje, možete ispirati grlo slanom vodom ili koristiti čistu vatu da biste ih uklonili.

Advertisement

GERB

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), koja se obično naziva refluks kiseline, je još jedan krivac za loš zadah. Kada imate refluks kiseline, sadržaj vašeg želuca, poput nesvarene hrane, refluksne žuči i želudačne kiseline, teče u vaš jednjak. Ovo može dovesti do halitoze sa kiselim mirisom. Lečenje želudačne kiseline antacidnim lekovima ili eliminisanje pržene i začinjene hrane iz ishrane, kao i da ne jedete kasno uveče, može pomoći vašem refluksu i lošem zadahu.

Advertisement
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Zdravlje

Da li smo bili u zabludi? Naučnici tvrde da je ova temperatura tela ključ dugog života

Objavljeno

-

Objavio

Iako se do sada smatralo da je idealna telesna temperatura 36,6 stepeni Celzijusa, poslednja istraživanja naučnika pokazala su da to uopšte nije tako.

Štaviše, ova temperatura može govoriti o mnogim zdravstvenim stanjima – od fizičkih bolesti do poteškoća sa mentalnim zdravljem koji na kraju krajeva mogu rezultirati i kraćim životnim vekom.

Naš organizam je veoma složen sistem, a da bi on pravilno radio potrebno je da postoji sinergija između svih njegovih elemenata. „Glatko“ funkcionisanje organizma ometaju brojni faktori – od stresa, preko neredovne i nepravilne ishrane, pa sve do fizičkih i mentalnih oboljenja, a jedan od načina na koji nam telo govori da nešto nije baš kako treba jeste i podizanje temperature.

Dugo godina se verovalo da je „normalna“ temperatura tela 36,6 stepeni Celzijusa. Međutim, početkom 20. veka ustanovljeno je da telesna temperatura ljudi postepeno opada iz godine u godinu. Ovakav trend naučnici objašnjavaju manjim brojem upalnih procesa zahvaljujući češćem korišćenju antibiotika i zdravijem načinu života. Po današnjim standardima, telesna temperatura je idealna ukoliko tek malo premašuje 35 podeljak Celzijusove skale.

Međutim, povišenu temperaturu ne izazivaju samo upalni procesi u organizmu ili neka fizička oboljenja, već i problemi sa mentalnim zdravljem, a konkretno – depresija, ustanovili su naučnici Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, a preneo ruski portal Argumenti i Fakti.

Advertisement

„To znači da depresija nije samo u glavi, već da je treba posmatrati kao sistemsko oboljenje koje je propraćeno upalnim procesom“, pojašnjava biolog Džordža Mejsona Anča Baranova.

Što je temperatura tela niža, to će čovek duže živeti

Oslanjajući se na ove nalaze, naučnici su došli do veoma jasnog zaključka, a to je da je dužina životnog veka usko povezana sa telesnom temperaturom: što je ona niža, to će čovek duže živeti. Postavlja se pitanje: „A šta učiniti kako bi se organizam permanentno rashladio do optimalnih vrednosti?“ Univerzalan odgovor, naravno, ne postoji, ali postoje smernice koje mogu biti od koristi.

Regulisanje ishrane bi mogao biti prvi korak u borbi sa povišenom telesnom temperaturom, a kao posledica ove promene poboljšaće se i mentalno zdravlje. Autori kalifornijskog istraživanja savetuju i odlaske u saune i parna kupatila, pa čak i duže kupanje toplom vodom. Na taj način organizam „uključuje“ mehanizme hlađenja koji obaraju telesnu temperaturu prvo privremeno, a u kombinaciji sa zdravi(ji)m načinom života – i trajno.

Advertisement
Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h