Connect with us

LIFESTYLE

ZBOG OVIH NAMIRNICA IMAMO BOLOVE U STOMAKU! Dr Voja upozorio šta moramo pod hitno da izbegavano

Objavljeno

-

Doktor Vojislav Perišić, Foto: Printscreen/Prva, Aleksandra Čolić

Slatkiši su takođe opasni, svi, osim crne čokolad


Bolovi u stomaku mogu da se jave iznenade, nakon loše ishrane, previše gasova ili kod žena tokom mensturalnog ciklusa. Kako najbolje i najbrže da otklonimo bolove i da li nam samo čajevi mogu pomoći u tome, gostujući na Prvoj, objasnio je naš poznati gastroenterolog dr Vojislav Perišić.

Kako je na samom početku rekao, otprilike oko 50 odsto pacijenata koji se javljaju na preglede urgentne medicine, prijavljuju bol u trbuhu.

„Čest razlog su neskrobni ugljeni hidrati u voću i povrću, pogotovo jabukov sok i naravno“, objasnio je dr Voja, a zatim dodao da se isključivo uz savet lekara pacijentima s jakim vicelarnim bolovima u trbuhu daju određeni antidepresivi.

Dr Voja kaže da često neskrobni fermetabilni karbohidrati prave problem u stomaku, te 16 odsto ljudi nema dovoljno enzima da ih svari i onda oni femetiraju u crevima. Oni se mogu naći u voću kao što je: jabuka, kruška, smokva, breskva, kajsika, šljiva…

Advertisement

S druge strane, voće koje je podobno za creva i ne pravi gasove jesu: banane, pomoradže, kivi, mandarine, avokado, citrusi, grožđe, borovnice… Što se tiče mahunarki trebalo bi da izbegavamo zbog bolova u stomaku, ukoliko ih imamo: pasulj, grašak, boranija, zatim kupus, karfiol, brokoli – to su sve namernice koje fermetiraju i prave probleme.

„Slatkiši su takođe opasni, svi, osim crne čokolade. Takođe, svi komercijalni voćni sokovi, kao i kamilica što se tiče čajeva“, rekao je dr Voja, a zatim se osvrnuo i na žitarice. Prema njegovom mišljenju, samo heljda i ovas su poželjni.

Advertisement
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Zdravlje

Da li smo bili u zabludi? Naučnici tvrde da je ova temperatura tela ključ dugog života

Objavljeno

-

Objavio

Iako se do sada smatralo da je idealna telesna temperatura 36,6 stepeni Celzijusa, poslednja istraživanja naučnika pokazala su da to uopšte nije tako.

Štaviše, ova temperatura može govoriti o mnogim zdravstvenim stanjima – od fizičkih bolesti do poteškoća sa mentalnim zdravljem koji na kraju krajeva mogu rezultirati i kraćim životnim vekom.

Naš organizam je veoma složen sistem, a da bi on pravilno radio potrebno je da postoji sinergija između svih njegovih elemenata. „Glatko“ funkcionisanje organizma ometaju brojni faktori – od stresa, preko neredovne i nepravilne ishrane, pa sve do fizičkih i mentalnih oboljenja, a jedan od načina na koji nam telo govori da nešto nije baš kako treba jeste i podizanje temperature.

Dugo godina se verovalo da je „normalna“ temperatura tela 36,6 stepeni Celzijusa. Međutim, početkom 20. veka ustanovljeno je da telesna temperatura ljudi postepeno opada iz godine u godinu. Ovakav trend naučnici objašnjavaju manjim brojem upalnih procesa zahvaljujući češćem korišćenju antibiotika i zdravijem načinu života. Po današnjim standardima, telesna temperatura je idealna ukoliko tek malo premašuje 35 podeljak Celzijusove skale.

Međutim, povišenu temperaturu ne izazivaju samo upalni procesi u organizmu ili neka fizička oboljenja, već i problemi sa mentalnim zdravljem, a konkretno – depresija, ustanovili su naučnici Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, a preneo ruski portal Argumenti i Fakti.

Advertisement

„To znači da depresija nije samo u glavi, već da je treba posmatrati kao sistemsko oboljenje koje je propraćeno upalnim procesom“, pojašnjava biolog Džordža Mejsona Anča Baranova.

Što je temperatura tela niža, to će čovek duže živeti

Oslanjajući se na ove nalaze, naučnici su došli do veoma jasnog zaključka, a to je da je dužina životnog veka usko povezana sa telesnom temperaturom: što je ona niža, to će čovek duže živeti. Postavlja se pitanje: „A šta učiniti kako bi se organizam permanentno rashladio do optimalnih vrednosti?“ Univerzalan odgovor, naravno, ne postoji, ali postoje smernice koje mogu biti od koristi.

Regulisanje ishrane bi mogao biti prvi korak u borbi sa povišenom telesnom temperaturom, a kao posledica ove promene poboljšaće se i mentalno zdravlje. Autori kalifornijskog istraživanja savetuju i odlaske u saune i parna kupatila, pa čak i duže kupanje toplom vodom. Na taj način organizam „uključuje“ mehanizme hlađenja koji obaraju telesnu temperaturu prvo privremeno, a u kombinaciji sa zdravi(ji)m načinom života – i trajno.

Advertisement
Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h