Connect with us

Porodica

Sedam rečenica koje ćete čuti samo od toksičnih roditelja

Objavljeno

-

Reči roditelja imaju neverovatnu moć. Oni mogu podržati dete u razvoju zdravog samopouzdanja ili ostaviti duboke emocionalne ožiljke. Iako mnoge svakodnevne fraze mogu izgledati bezazleno, njihova učestalost i ton mogu imati dugoročne posledice po razvoj dece.

Evo sedam fraza koje bi, po mišljenju psihologa, roditelji trebalo da izbegavaju kako bi sačuvali zdravu i pozitivnu komunikaciju sa svojom decom.

1. „Razočarao si me.“

Ova fraza čini da se dete oseća krivim i podstiče ga na razmišljanje da je uvek potrebno ispuniti roditeljska očekivanja da bi bilo vredno. Dete koje čuje ove reči može razviti strah od greške i osećanje da se njegovi uspesi nedovoljno cene.

2. „Zašto ne možeš biti kao…“

Advertisement

Poređenje sa drugima stvara osećaj inferiornosti kod dece. Česta upotreba ove fraze može izazvati zavist i komplekse, zbog čega dete oseća da nikada neće biti dovoljno dobro.

3. „Prestani da kukaš, nije problem.“

Kada roditelji obezvređuju dečje emocije, deca počinju da potiskuju sopstvena osećanja i povlače se u sebe. Takav stav može dovesti do toga da se dete oseća neprihvaćenim ili nevažnim.

4. „Previše si osetljiv.“

Nazvati dete preosetljivim može ga naterati da se stidi svojih emocija i da ih vidi kao slabosti. Osećanja su normalna i deca ih moraju slobodno izražavati da bi naučila da upravljaju njima.

Advertisement

5. „Ne možeš da uradiš ništa kako treba.“

Ova fraza podstiče osećaj nesposobnosti. Kritikovanje svakog pokreta deteta može ga obeshrabriti da pokušava nove stvari i umanji veru u sopstvene sposobnosti.

6. „Stidim te se!“

Ova izjava prenosi poruku da je dete sramota za porodicu, stvarajući osećaj krivice i nesigurnosti. Umesto toga, roditelji bi trebalo da usmeravaju kritiku na ponašanje deteta, a ne na ličnost deteta.

7. „Ja sam te odgojio, a ti…“

Advertisement

Ova fraza manipuliše osećanjem dužnosti prema roditeljima i usađuje detetu krivicu. Ovo može navesti dete da oseti da njegove sopstvene potrebe nisu važne u poređenju sa očekivanjima roditelja.

Reči roditelja stvaraju osnovu za dečje samopouzdanje i emocionalno blagostanje. Umesto poređenja, ponudite podršku i priznajte dečju jedinstvenost. Profesionalna podrška može pomoći roditeljima da razviju zdravije obrasce komunikacije sa svojom decom, prenosi Index.hr.

Advertisement
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Porodica

Ovo je jedino srpsko žensko ime sa dva značenja: Jedno je prelepo, a drugo – jezivo

Objavljeno

-

Objavio

Ovo ime je neobično po tome što ga roditelji daju ili zbog svetle ili mračne želje. Verovatno, jedino ime koje ima dva potpuno oprečna značenja…

Od davnina se verovalo da ime deteta može da odredi njegovu budućnost i unese radost u dom i porodicu. Roditelji su se zato često oslanjali na tradiciju, stara verovanja i magiju.

Za razliku od današnjih trendova, nekada je bio običaj da se deci daju imena koja odišu dubokom simbolikom.

S obzirom da su nekada vladale mnoge zarazne dečje bolesti, i deca su umirala, naše bake i deke su htele na decu da prenesu ljubav, sreću, blagostanje, ali i da ih zaštite od zlih duhova, uroka, veštica i bolesti…

Jedno od najpopularnijih imena koje se nekada davalo novorođenim devojčicama ima vrlo lepo značenje jer predstavlja štit od bolesti, ali ima i tužnu i tešku simboliku, za koje većinu ljudi ne zna.

Advertisement

Reč je o ženskom imenu Stanka koje ima slovensko poreklo. Može biti zaštitno od osnove “stati” (prestati).

U dalekoj prošlosti kada se još verovalo da reč ima dejstvo magije ovakva imena su se nadevala deci jer se verovalo da bajanje imenom može da pomogne da se dete održi, ostane u životu i zaštiti od bolesti. Ime nastalo od osnove “stajati” (ostajati)  – da stane bolest.

Ipak, ono što je relativno nepoznato je da su ovo ime dobijale devojčice čiji su roditelji priželjkivali da prestanu da dobijaju decu, odnosno da zaustavi dalje rađanje dece tamo gde ih je već suviše.

Ovo ime je rasprostanjeno u Srbiji, ali i u našem regionu – Hrvatskoj, Bosni i Crnoj Gori.

Pretpostavlja se i da su u dalekoj prošlosti izvedena od prastarih imena stanimir, Stanislav i dr. Postoji veliki broj imena koja imaju isto značenje i u korenu imaju istu reč, ali su im dodati različiti nastavci, poput Stajka, Stajko, Stana, Stane, Stanija, Stanika, Stanoje, Stanojka, Stanojla i Stanojlo.

Advertisement
Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h