Ako ste roditelj, onda znate da je podizanje dece sve samo ne lako. Svako ima svoje obrazovne metode, svoje pristupe. Oni su često zasnovani na onome što smo i sami dobili u detinjstvu.

Rana životna iskustva su ključna za razvoj psihički zdravih pojedinaca, pa je ispravno biti svestan grešaka i svesno se nositi sa njima. U članku objavljenom na Psichologi Todai, psiholog Ronald E. Riđo je predstavio četiri vrste roditeljstva za koje roditelji ne čine nikakvu uslugu svojoj deci.

1. Kazneno roditeljstvo

Autoritarno roditeljstvo karakteriše striktno poštovanje pravila i velika kontrola i dominacija nad detetom. Posebno je štetna upotreba kazne. Kao obrazovna strategija, ovo jednostavno nije delotvorno, štaviše, čak može biti i psihički štetno za dete. Kao rezultat toga, deca mogu razviti negativne emocije kao što su strah, bes i krivica. Živeti sa stalnom kaznom ako nešto ne uradimo kako treba može dovesti do bola ili stresa. Osim toga, kažnjavanje ne podstiče decu na poželjno ponašanje, već ih samo uči da izbegavaju loše ponašanje. Ovo čak može dovesti do ljutnje ili besa kod deteta.

2. Helikoptersko roditeljstvo

Roditelji koji intenzivno prate ponašanje svoje dece i lebde nad njima poznati su kao „helikopterski roditelji”. Oni donose odluke za decu i pokušavaju da ih zaštite od posledica. Preterano su zaštitnički nastrojeni – ne dozvoljavaju detetu da odlučuje i deluje samostalno. Brojne studije su pokazale da helikoptersko roditeljstvo šteti liderskom potencijalu deteta i dovodi do niskog samopoštovanja kod dece i preteranog oslanjanja na roditelje.

3. Samostalno roditeljstvo

Roditeljski stav „sve je dozvoljeno” može da bude rezultat roditelja koji su malo „brljavi” u vaspitanju, kao i preterano popustljivih roditelja koji udovoljavaju svakom hiru svog deteta. Praktično nema vaspitanja dece. Roditelji koji zanemaruju svoju decu puštaju ih da odrastaju uz TV ili Jutjub sve vreme. Oni takođe ne postavljaju granice deci, pa samo oni znaju kako da ih prate. Ova deca imaju tendenciju da nemaju samokontrolu i imaju veliki deficit u komunikacijskim veštinama. Deca kojoj roditelji maze tako što nikada ne govore „ne“ takođe razvijaju slabu samokontrolu i osećaj da imaju pravo.

4. Nedosledno roditeljstvo

Roditelji koji su nedosledni u svom roditeljstvu – ponekad reagujući, topli i podržavajući, drugi put hladni i neosetljivi – šalju detetu različite signale. Ovo može izazvati nesigurnost i preteranu zabrinutost kod deteta. U mnogim slučajevima, deca nedoslednih roditelja pokazuju isti obrazac nedoslednosti – naizmenično toplo i hladno – u svojim međuljudskim odnosima odraslih, piše Citymagazine.si.