Osnove ishrane kod šećerne bolesti čine regulacija unosa hrane prema količini i broju obroka

Osim visokih temperatura i uživanja u lagodnom povetarcu i (za one srećnije) svežem morskom vazduhu, leti ne bi smeli da zaboravimo na zdravlje: naročito na hronične bolesti. Osim toga, iz godine u godinu valja naglasiti važnost najjednostavnije rečeno „za leto specifičnih bolesti“, na primer opekotina od sunca, alergijskih reakcija i crevnih oboljenja.

Šećerna bolest i leto

Ni osobe obolele od šećerne bolesti nemaju „mira“ tokom letnjih vrućina. Valja napomenuti nekoliko važnih stvari. Naime, usled dehidracije organizma (isparavanjem na visokim temperaturama), a koje (najčešće) nije praćeno adekvatnom nadoknadom, raste glikemija, a da nije vezana uz konzumaciju hrane. Tada se oboleli vrlo često zbune pa uglavnom i sve više smanjuju unos hrane, a povećavaju unos insulina npr. ako su na terapiji istim. Paradoksalno, žale se na činjenicu da imaju osećaj „kao da sebi ubrizgavaju vodu“ i dolaze s logičnim pitanjima o hrani koju leti znatno manje konzumiraju, a glikemije su visoke, piše Ordinacija.hr.

Naime, pre svega valja napomenuti zlatno pravilo za leto i osobe sa šećernom bolesti: obilna hidracija svakodnevno, u slučaju visokih glikemija izmeriti i ketone, sesti ili se postaviti u ležeći položaj postupno hidrirati i u „dane bolesti“ meriti glikemiju svaka 2-3 sata do oporavka.

Ako su pak pozitivni i ketoni (a što je često uz gladovanje kako je pre spomenuto), tada se hidrirati zaslađenom tečnošću. Naime, ako su ketoni pozitivni, tada je organizam „kiseo“, a ako organizam nema substrata u formi glikukoze, trošiće masne kiseline te će se „kiselost“ organizma „produbiti“, a to je za život opasno stanje koje može završiti i smrću. Nadalje, svi smo skloni voću, skloni smo da ističemo njihove pozitivne karakteristike, nutrijente koji ih čine zdravim namirnicama, a leti je kraljica (doduše povrća) lubenica.

Poznata i cenjena kao niskokalorična, osvežavajuća, dobra za probavu, ali i prirodni diuretik. Osobe sa šećernom bolesti uvek treba da se sete da velika kriška lubenice ima barem 20 g čistog šećera (kriške treba konzumirati tanko rezane kako uz vodu ne bi sadržale više od 5-8 g ugljenih hidrata). I na kraju, šećerna bolest je kardiovaskularna bolest pa sva pravila koja važe za hipertoničare svakako važe i za osobe sa šećernom bolesti.

Ishrana kod šećerne bolesti

Osnove ishrane kod šećerne bolesti čine regulacija unosa hrane prema količini i broju obroka, ograničavanje unosa hrane koja sadrži brze ugljene hidrate (šećere), uz povećani unos prehrambenih vlakana i redovnu telesnu aktivnost.

Ishrana kod šećerne bolesti tip 1 i kod šećerne bolesti tip 2 se primarno razlikuje po broju obroka, gde ritam i broj obroka zavise od terapije. Ako se osobe leče ishranom, oralnom hipoglikemijskom ili bazal-oralnom terapijom, treba da imaju tri glavna obroka na dan i dve užine. Takav način ishrane je karakterističan za šećernu bolest tip 2. Osobama kojima je lekar prepisao terapiju insulinskim analozima u dve ili tri doze ili bazal-bolusnu insulinsku terapiju po pravilu su potrebna tri obroka na dan, bez užina. Takav način ishrane je karakterističan za šećernu bolest tip 1. Obroci se po želji ne smeju da se spajaju ili preskaču. Kod termičke obrade hrane nemojte preterivati sa masnoćama i pokušajte da što više koristite maslinovo ulje.

Prehrambena vlakna su važan deo pravilne ishrane ne samo za osobe s šećernom bolesti, već za opštu populaciju. Prehrambenih vlakana ima najviše u voću, povrću i žitaricama, zatim mahunarkama, semenkama i orašastim plodovima. Imaju ulogu u prevenciji šećerne bolesti, bolesti srca i regulišu probavu. Preporučeni dnevni unos je 14g/1000 kcal.