Connect with us

LIFESTYLE

MODNA LEKCIJA DARIJE KISIĆ TEPAVČEVIĆ (45): Ovako treba da se oblači svaka poslovna žena!

Objavljeno

-

Foto: ATA Images

Odelo ne čini čoveka, ali mu popravlja samopouzdanje! Darije Kisić Tepavčević je čist primer toga. Ona ima pamet, mnogobrojne diplome to dokazuju, ali ima i izvanredan izgled


Darija Kisić Tepavčević (45) je u žižu interesovanja došla kada se pridružila kriznom štabu organizovanom zbog pandemije Korona virusa.

Atraktivna plavuša je mamila uzdahe svojom pojavom, ali i odevnim kombinacijama. Osim pameti, Darija je pokazala da ima i stila.

Izgleda da doktorka nije podlegla trendu da se žene u četrdesetim oblače kao tinejdžerke, pa je tokom javnih pojavljivanja pokazala kako poslovni stil može ženi da popravi samopouzdanje, ali i da izazove pažnju.

FOTO: Kurir/Nemanja Nikolić

FOTO: Kurir/Nemanja Nikolić

FOTO: Kurir/Nemanja Nikolić

Darija Kisić je rođena 1975. godine u Sarajevu. Njen otac, Bogdan Kisić je pre početka rata u Bosni i Hercegovini radio kao inženjer elektrotehnike u sarajevskom preduzeću „Energoinvest“. Majka Vesna (rođena Pašić) je po struci pedijatar. Bogdan i Vesna su poreklom iz Hercegovine. Kisići potiču iz mesta Baljci, nedaleko od Bileće. Darija ima tri godine mlađeg brata Bojana koji je takođe inženjer elektrotehnike. Oženjen je aktuelnom ministarkom pravde Srbije, Nelom Kuburović. Kako je u jednom intervjuu priznala, Kisićeva je bila nestašno dete, a to se posebno održavalo u odnosu prema mlađem bratu. Kaže da su se „obračunavali iza kuće“, da roditelji ne vide, a potom, kada je Bojan postao mnogo jači od nje, glavno oružje joj je postala diplomatija.

Još kao devojčica počela je da se bavi umetničkim klizanjem, za šta su je inspirisale Zimske Olimpijske igre koje su 1984. godine održane u Sarajevu. Pohađala je Osnovnu školu „Slobodan Vuković“, a matururirala je kao đak generacije. Nakon toga je upisala Treću sarajevsku gimnaziju, ali je tada počeo rat u njenom rodnom gradu, te su je roditelji zajedno sa bratom poslali kod bake i dede u Bileću. Tu je završila drugi, treći i četvrti razred gimnazije u Srednjoškolskom centru „Golub Kureš“. S obzirom na to da je situacija u Bosni i Hercegovini po završetku rata bila veoma loša, roditelji su odlučili da se presele u Beograd. Kao glavni razlog za odlazak u Srbiju, a ne, poput većine drugih u inostranstvo, njen otac navodi da se „jedino ovaj komad neba na svetu zove Srbija…“, te da oni kao Srbi tu i pripadaju. U jednom intervjuu doktorka je istakla da je oduvek znala da želi da se bavi medicinom. Premda je zbog majčinog zanimanja bilo logično da će da specijalizuje pedijatriju, ona se odlučila za epidemiologiju, piše Biografija.org

Diplomirala je 2001. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali je, shvativši da voli da radi sa studentima i da se bavi naukom, 2006. godine magistrirala epidemiologiju. Nekoliko godina kasnije je na beogradskom Medicinskom fakultetu odbranila doktorat na temu „Prediktivna vrednost kvaliteta života u proceni ishoda bolesti kod bolesnika sa multiplom sklerozom“. Doktorka je u braku sa Vladimirom Tepavčevićem, sa kojim je 2004. godine dobila ćerku Tinu. Jednom prilikom je kazala da je upravo najponosnija na svoju ćerku i da se uvek trudi da provedu što više vremena zajedno. Trenutno najpoznatija epidemiološkinja u Srbiji kaže da voli da kuva i da čita, a omiljeni pisci su joj Ivo Andrić, Meša Selimović i Momo Kapor.

Od ove godine, Darija Kisić Tepavčević radi i kao ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije.

Izvor: Stil Kurir

LIFESTYLE

OVO OSOBE NE SMEJU JESTI KISELI KUPUS! Naneće im VIŠE ŠTETE NEGO KORISTI

Objavljeno

-

Kiseli kupus, Foto: Profimedia


Kiselkasti prirodni sok koji nastaje tokom kiseljenja kupusa najpoznatiji je i najdelotvorniji lek protiv mamurluka


U našim krajevima zima se ne može zamisliti bez kiselog kupusa!

Bilo da ste ga sami s jeseni složili u burad ili ga kupujete na pijaci, dobar je i za salatu, varivo, podvarak i nezaobilaznu sarmu.Kiseli kupus se u vreme virusa i prehlada od davnina koristio za jačanje imuniteta jer je retko koje povrće sadrži sve sve važne vitamine i minerale.

U 100 g kiselog kupusa ima čak 20 miligrama vitamina C. Tu su i vitamin A, folna kiselina, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum, natrijum, i belančevine. Svi ti elementi su od velikog značaja za zdravlje našeg organizma.

Osim toga, kiseli kupus je odličan izvor vitamina B12, zbog čega se posebno preporučuje vegetarijancima i veganima.

Za razliku od svežeg, kiseli kupus obiluje probiotičkim bakterijama koje prijaju sistemu za varenje. Zbog tako dobrog balansa mikroorganizama ova namirnica se uvek preporučuje u slučaju nekih bolesti prouzrokovanih disbalansom crevne flore, posebno tokom terapije antibioticima.

Mana – diže krvni pritisak

Zbog velike količine soli koja se koristi za kiseljenje kupusa ovu namirnicu ne bi trebalo preterano da jedu osobe sa visokim krvnim pritiskom. Zbog soli se višak tečnosti zadržava u organizmu i teško se izbacuje, a time se remeti odnos kalijuma i natrijuma, što utiče na pojavu grčeva u mišićima.

Kiseli kupus ubrzava metabolizam, a obroci obogaćeni ovom namirnicom brže se vare. Odličan je za čišćenje jetre i krvi, a samim tim, i za čišćenje celog organizma od toksina.

Kiselkasti prirodni sok koji nastaje tokom kiseljenja kupusa najpoznatiji je i najdelotvorniji lek protiv mamurluka

.Ranije smo pisali i o tome zašto vam kiseli kupus neretko propadne.

Novi recepti za kiseo kupus obično počinju rečima – na toliko i toliko kupusa (ili vode) ide toliko soli… Međutim, stari domaćini nikada nisu kupovali so baš po takvoj meri, već je u kući morala da postoji dovoljna rezerva.

Oni su se za ostavljanje kupusa za zimu počinjali na sledeći način – kupovinom najboljeg kupusa! Idealno bi bilo da prvo kupite jednu ili dve glavice i proverite da li kupus ima slatkast ukus. Ako ima, to je pravi, a ako malo ljuti, bolje ga potrošite za salatu ili kuvanje, a za burence tražite neki drugi. Takođe, proverite da slučajno nema puževa golaća u glavici, jer ako je rod takav, kiseli kupus se neće održati.

Dobre su one sorte koje imaju tanje „žile“, a poslovično su najbolji „futoški“ i „srpski melez.“ Kad odaberete pravi kupus, očistite ga temeljno od spoljnih listova a onda zarežite svaki koren „na krst“ i izvadite sredinu što više možete. U svaku izdubljenu glavicu sipajte po kašičicu soli, pa ih ređajte pažljivo jednu uz drugu.

Glavice ne smeju da se pritiskaju, ali ni da budu suviše labavo spakovane. Otvor u korenu, u kome je so, ostaje okrenut na gore. Dok ređate glavice, sa strane uglavite i plastično crevo koje treba da ide od dna do vrha bureta. Služiće za pretakanje rasola.

Kad poređate glavice, postavite plastičnu rešetku ili čamove daščice i pritisnite kamenom i ostavite preko noći da kupus odstoji. Ako sutradan može da se doda još neka glavica, popunite bure još malo. Razmutite so u hladnoj vodi, tako da ukus bude neprijatno slan.

Prelite kupus, zatvorite i već sutradan proverite da li treba dodati još presolca. Čim se počne osećati izmenjen miris, počinje pretakanje i ono se obavlja svaki dan. Crevom izvući pun lonac presolca sa dna bureta, pa ga preliti odozgo preko kupusa. Ponoviti proceduru nekoliko puta.

Kada kupus dostigne željeni nivo kiselosti, dodajte u bure vinobran, prema uputstvu na kesici a u skladu s količinom kupusa. Dok čekate da se ukiseli, možete spremiti manje bure ili neku veću teglu ribanca, a i za to vam dajemo odličan recept!

Izvor: Espreso

Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h