Connect with us

LIFESTYLE

HODANJE POMAŽE DA BRZO SMRŠATE: Treba samo da se pridržavete ovih 5 ZAKONA!

Objavljeno

-

Foto: Profimedia

Ukoliko nemate vremena za neke složenije fizičke aktivnosti, posvetite se pešačenju


Redovno pešačenje je savršen način da budete uvek u dobroj kondiciji i formi, ali i da izgradite zdrav organizam i ubrzate proces mršavljenja. Hodanje je savršena opcija za vac ukoliko vas stil života drži “okovanima” za fotelju i automobil.

Osim što pomaže u sagorevanju kalorija, hodanje je odličan način za smanjenje stresa. A uz manje stresa lakše mršavimo.

Ovih 5 zakona se morate pridržavati ukoliko želite da smršate hodajući:

Dosegnite 15.000 koraka dnevno i toliko koraka napravite baš svaki dan. Možda vam se ta brojka čini prevelika, ali u tu brojku ulazi baš svaki korak koji napravite od trenutka kada ustanete iz kreveta. Udvostručavanje broja koraka preko noći neće opteretiti telo niti povećati mogućnost povreda, kao kod vežbanja u teretani.

Advertisement

Pešačite tri puta dnevno po 20 minuta jer će vam to pomoći da dosegnete željeni broj koraka i smršate. Ako hodate 15 minuta posle svakog obroka imaćete bolju ravnotežu šećera u krvi. To znači da će vas hodanje posle ručka spasiti od uobičajene popodnevne letargije posle jela.

Hodajte uzbrdo tri puta nedeljno, što uključuje i hodanje po stepenicama, pomaže u izgradnji mišića i ubrzava metabolizam. Na taj način ćete sagoreti više kalorija čak i kada sedite za radnim stolom.

Hodajte tako da u jednominutnim intervalim ubrzate ritam hodanja i tako ćete povećati broj otkucaja srca, a to će sagoreti više kalorija. Nakon što uključite jednominutne intervale u rutinu hodanja, postepeno počnite i sa povećavanjem ritma i trajanja intervala.

Mršavljenje hodanjem ne podrazumijeva samo hodanje. Pravite pauze u kojima ćete napraviti 15 do 20 čučnjeva, sklekove oslanjajući se na klupu ili radite duboke raskorake. Sve te vežbe ubrzavaju otkucaje srca, pomažu u izgradnji mišića i tako vam hodanje neće postati dosadno


3 roditeljske navike ukorenjene kod Srba: Zbog ovog devojčica ne može da prepozna nasilje i nasilnika!

Advertisement

Izvor: Espreso

Advertisement
OSTAVI KOMENTAR

OSTAVI KOMENTAR

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Zdravlje

Da li smo bili u zabludi? Naučnici tvrde da je ova temperatura tela ključ dugog života

Objavljeno

-

Objavio

Iako se do sada smatralo da je idealna telesna temperatura 36,6 stepeni Celzijusa, poslednja istraživanja naučnika pokazala su da to uopšte nije tako.

Štaviše, ova temperatura može govoriti o mnogim zdravstvenim stanjima – od fizičkih bolesti do poteškoća sa mentalnim zdravljem koji na kraju krajeva mogu rezultirati i kraćim životnim vekom.

Naš organizam je veoma složen sistem, a da bi on pravilno radio potrebno je da postoji sinergija između svih njegovih elemenata. „Glatko“ funkcionisanje organizma ometaju brojni faktori – od stresa, preko neredovne i nepravilne ishrane, pa sve do fizičkih i mentalnih oboljenja, a jedan od načina na koji nam telo govori da nešto nije baš kako treba jeste i podizanje temperature.

Dugo godina se verovalo da je „normalna“ temperatura tela 36,6 stepeni Celzijusa. Međutim, početkom 20. veka ustanovljeno je da telesna temperatura ljudi postepeno opada iz godine u godinu. Ovakav trend naučnici objašnjavaju manjim brojem upalnih procesa zahvaljujući češćem korišćenju antibiotika i zdravijem načinu života. Po današnjim standardima, telesna temperatura je idealna ukoliko tek malo premašuje 35 podeljak Celzijusove skale.

Međutim, povišenu temperaturu ne izazivaju samo upalni procesi u organizmu ili neka fizička oboljenja, već i problemi sa mentalnim zdravljem, a konkretno – depresija, ustanovili su naučnici Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, a preneo ruski portal Argumenti i Fakti.

Advertisement

„To znači da depresija nije samo u glavi, već da je treba posmatrati kao sistemsko oboljenje koje je propraćeno upalnim procesom“, pojašnjava biolog Džordža Mejsona Anča Baranova.

Što je temperatura tela niža, to će čovek duže živeti

Oslanjajući se na ove nalaze, naučnici su došli do veoma jasnog zaključka, a to je da je dužina životnog veka usko povezana sa telesnom temperaturom: što je ona niža, to će čovek duže živeti. Postavlja se pitanje: „A šta učiniti kako bi se organizam permanentno rashladio do optimalnih vrednosti?“ Univerzalan odgovor, naravno, ne postoji, ali postoje smernice koje mogu biti od koristi.

Regulisanje ishrane bi mogao biti prvi korak u borbi sa povišenom telesnom temperaturom, a kao posledica ove promene poboljšaće se i mentalno zdravlje. Autori kalifornijskog istraživanja savetuju i odlaske u saune i parna kupatila, pa čak i duže kupanje toplom vodom. Na taj način organizam „uključuje“ mehanizme hlađenja koji obaraju telesnu temperaturu prvo privremeno, a u kombinaciji sa zdravi(ji)m načinom života – i trajno.

Advertisement
Nastavi sa čitanjem

NAJČITANIJE 48h