Smatra se da brojne osobe koje imaju insulinsku rezistenciju nisu toga ni svesne. Žene često otkriju ovo stanje kad dođe do problema sa začećem…

Insulinska rezistencija je za pacijente vrlo često nejasno stanje. Ali, ako vam se stalno jede slatko, pogotovo posle slatkog doručka ili imate pojas za spasavanje oko stomaka i stalno ste umorni i bezvoljni, teško mršavite kad ste na dijeti, začas se ugojite kad normalno jedete ili ako imate padove šećera čim napravite malo veću pauzu između obroka tako da stalno nosite nešto slatko sa sobom, na žalost, postoji mogućnost da patite od insulinske rezistencije, a to je predvorje za dijabetes, kažu lekari opšte prakse dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić

Kako nastaje i kako se otkriva?

– Insulinska rezistencija predstavlja stanje organizma u kome vaše ćelije i tkiva ne reaguju na insulin kada unesete hranu. Kao posledica toga i šećer bude visok jer ga insulin nije razgradio, a pankreas kao odgovor na to luči još više insulina, pa onda pored visokog šećera, imate i visok nivo insulina u krvi – navodi dr Ivana Cerovina Đurić.

Insulinska rezistencija se otkriva jednostavnim testovima iz krvi. Prvi je OGTT test (test opterećenja glukozom). Radi se tako što vam se rano ujutru na prazan želudac uzme krv i izmeri glukoza (šećer). Nakon toga se popije jako zaslađena voda i meri se šećer nakon sat vremena i dva sata obicno, a nekada i nakon tri i četiri sata, ali to određuje lekar. To vreme je potrebno da provedete mirujući.

– Za dijagnozu dijabetesa je dovoljno da se vrednost izmeri nakon dva sata i ako su ispod 7.8mmol/l, to su dobri rezultati. Ako je šećer iznad 11,1mmol/l, onda bolujete od dijabetesa, a ako su rezultati između 7.8 -11.1, imate oštećenu toleranciju na glukozu, a to je verovatno zato što imate insulinsku rezistenciju – dodaje dr Ivan Đurić.

Da bi se dokazala insulinska rezistencija potrebno je pored OGTT testa paralelno meriti i vrednosti insulina, tj. insulinemiju. Vrednosti insulina ujutru treba da budu od 2,6 -25 mIU/L, nakon jednog sata bi trebalo da budu od 18-276 mIU/L, a nakon dva sata bi trebalo da su od 16-166 mIU/L. Ako su vrednosti više od gornjih granica, radi se o insulinskoj rezistenciji. Nakon tri sata vrednosti bi opet trebalo da budu ispod 25 mIU/L.

Šta jesti?

– Ako imate insulinsku rezistenciju prvo treba se odviknete od slatkiša, uopšte od sve hrane koja ima visoku koncentraciju šećera. Sokovi, bilo da su gazirani ili ne, torte, čokolade, kolači, med, suvo voće… zaboravite. Unos belog hleba smanjite i zamenite ga integralnim ako možete. Treba da smanjite unos namirnica bogatih skrobom kao što su krompir, pirinač, pasulj, mahunarke uopšte. Smanjite unos kukuruza i proizvoda od kukuruznog brašna, izbacite brzu hranu i peciva. To je neki početak – savetuje dr Ivana Cerovina Đurić.

Što se tiče proteinske hrane (meso, mlečni proizvodi, jaja, riba) najviše treba da se jede riba, ali za početak bar pokušajte da smanjite unos masnoća. Birajte nemasne delove mesa, mleko i mlečne proizvode takođe, a ribu jedite bar jednom nedeljno, pečenu u rerni ili kuvanu na pari, ako ne možete više puta nedeljno.

– Što se tiče povrća, svo povrće možete da jedete. Sa voćem je već drugačije jer i fruktoza je šećer bez obzira što je voćni. Bananu, lubenicu, dinju, grožđe i sve voće koje baš slatko, uključujući i suvo voće ne bi trebalo da jedete. Budite oprezni sa pomorandžama i mandarinama jer znaju da budu slatke, ali su neophodan izvor vitamina C. Grejprfrut, limun, nar, kisele jabuke su dozvoljene – kaže dr Ivan Đurić.