„Kompleks mrtve majke“: Kada se pojavljuje i kako utiče na dete

Ova pojava nema nikakve veze sa biološkom smrću majke, ali najnepovoljnije utiče na psihu deteta. Objašnjenje kako ga prepoznati. Koncept „mrtve majke“, koji je 1980. godine uveo francuski psihoanalitičar Andre Grin, opisuje složenu dinamiku u odnosu majka-dete, gde fizičko prisustvo majke ne nadoknađuje njeno emocionalno prisustvo.

To ne znači bukvalnu smrt majke, već metaforički opis njene emocionalne nedostupnosti, koja u velikoj meri utiče na mentalni razvoj deteta.

Dete koje odgaja takva majka je u stalnom stanju emocionalne gladi, uprkos činjenici da su njegove fizičke potrebe u potpunosti zadovoljene.

Žena ispunjava svakodnevne roditeljske obaveze – hrani, oblači, vodi je u školu, ali detetu ne može dati nikakvu emocionalnu toplinu, saosećanje, stvarnu bliskost.

Šta je kompleks mrtve majke?

Andre Grin je 1980. godine skovao termin „kompleks mrtve majke“ da bi se odnosio na specifičnu psihološku osobinu kod odraslih vezanu za emocionalno odsustvo njihovih majki tokom detinjstva.

Na primer, majka sa promenama raspoloženja ili zaposlena majka koja ima indiferentan odnos prema svom detetu stvorila bi ovaj kompleks kod svoje dece. Kompleks označava poseban skup bihejvioralnih i psiholoških osobina. Rad Andre Grina dokazao je da je jedan od glavnih uzroka razvoja patološkog narcizma kompleks mrtve majke, piše Lifas.com.

Istorija kompleksa mrtve majke

Mnogo pre nego što je Andre Grin skovao termin, nemački pisac Vilhelm Jensen objavio je roman pod nazivom „Gradiva“, u kojem skulptura postaje fascinirana rimskim reljefom zvanim Gradiva, a zatim se seli od mesta do mesta u Rimu u potrazi za damom.

Iako tačan uzrok pokojne majke nije prikazan u romanu, Sigmund Frojd je 1907. proučavao deluzioni poremećaj na osnovu romana „Gradiva“ iz 1902. godine. Frojdovo istraživanje je prvo otkrilo mentalni poremećaj od kojeg odrasla osoba pati zbog emocionalne nedostupnosti majke u detinjstvu.

Kako se manifestuje kompleks mrtve majke?

Dakle, kompleks mrtve majke je kliničko stanje i uključuje ranu i destruktivnu identifikaciju deteta sa figurom depresivne i emocionalno nedostupne majke, mrtve majke u metaforičkom smislu.

I tako kompleks mrtve majke, uključuje majku koja je u početku bila emocionalno angažovana sa svojim detetom, ali je potom prestala sa emocionalne rezonancije na emocionalnu odvojenost.

Možda je prošla kroz gubitak, možda je u žalosti, možda je postala narcisoidnija, njena odbrana se aktivirala, možda je bila izložena nepovoljnim životnim okolnostima.

Kompleks mrtve majke može se manifestovati na različite načine, kao što su poteškoće u stvaranju intimnih veza, iskrivljene samo-reprezentacije i sveprisutan osećaj praznine i gubitka. Deluje kao šablon koji oblikuje naša iskustva i percepcije sveta. To utiče ne samo na naš osećaj sebe, već i na našu sposobnost za emocionalno angažovanje, formirajući osnovu za kasnije odnose.

Ovaj proces dovodi do složenog i ambivalentnog procesa žalovanja za dete. Nedostupnost majčinske funkcije ostavlja uporno odsustvo koje se ne može u potpunosti oplakivati, stvarajući tenziju između čežnje za izgubljenom negovateljskom figurom i nemogućnosti postizanja istinske psihičke odvojenosti, što je ključni aspekt da postanemo sopstvena ličnost.

Kada majčinska funkcija nedostaje ili je nedostupna, psihički razvoj deteta karakteriše borba da se napravi razlika između stvarne majke i njene internalizovane predstave. Ova unutrašnja podela dovodi do neprestanog sukoba sa majkom koja nije bila emocionalno tu (njeni „negativni“ ili odsutni aspekti), dok se dete bori sa osećajem gubitka, uskraćenosti i čežnje. Ovaj unutrašnji konflikt oblikuje našu sposobnost da tolerišemo ambivalentnost i upravljamo složenošću odnosa odraslih.

Odsustvo podrške majke takođe može da ometa razvoj kreativnog i simboličkog mišljenja. To može da suzi naš emocionalni i maštoviti pejzaž, ograničavajući našu sposobnost da se u potpunosti uključimo u život i bogatstvo našeg unutrašnjeg sveta. To osiromašuje opseg našeg emocionalnog iskustva i mogućnosti za koje osećamo da su dostupne da kreiramo sopstveni život.

Pored toga, kompleks mrtve majke može uticati na naše romantične i međuljudske odnose. Nezadovoljene emocionalne potrebe koje proizilaze iz ranog majčinog odsustva ili nedostupnosti mogu stvoriti stalnu potragu za „surogat majkom“, često nesvesno projektovanu na romantične partnere ili druge značajne ličnosti. Ova potraga za emocionalnim ispunjenjem može rezultirati odnosima koje karakterišu zavisnost, preterana idealizacija i strah od napuštanja, odražavajući nerešenu dinamiku odnosa majka-dete.

Glavni mentalni modeli pojedinaca koji pate od kompleksa „mrtve majke“.

U detinjstvu, jer je majka nekada bila dobra, a nekada ljuta, dete je snimilo lepe trenutke majke i napravilo album majke kada je bila dobra. Pošto genetski dete, zbog svoje ranjivosti, očekuje da majka uvek bude dostupna, nenalaženje majke u fizičkom svetu dovodi do toga da dete doživi smrt.

Ponovljena iskustva smrti u detinjstvu izazivaju strah kod deteta.

Dete gubi sposobnost da veruje bilo kome i postaje sumnjičavo prema svemu.

Dete postaje paranoično i ima stalne noćne more, a njegova sposobnost da se drži za srce se smanjuje.

Stoga, kad god dete otkrije da je majka nedostupna, stvara vezu u svom mozgu sa snimkom majke.

Vremenom dete potpuno napušta majku u fizičkom svetu, čak i kada je majka prisutna, i umesto toga komunicira sa majkom u mozgu.

Umesto stvarnih emocija, dete razvija svoj izmišljeni svet i oseća emocije samo u tom zamišljenom svetu.

Dete postaje zavisno od traume jer se samo kroz traumu njegova stvarnost urušava i ulazi u imaginarni svet emocija.

Dete sebe smatra lošim detetom i zbog toga razvija antisocijalne osobine.

Dete razvija karakteristike anksioznosti zbog napuštanja, a svi budući odnosi deteta ostaju nesigurni i anksiozni.

Kod žena to dovodi do graničnog poremećaja ličnosti, a kod odraslih muškaraca ova osobina izaziva mračnu trijadu od tri spektra psihopatije, narcizma i makijavelizma.

Deca formiraju sistem uverenja da veoma vole svoju majku, pa stoga nisu svesna svojih spoljašnjih okolnosti.

Često će takvi pojedinci biti privučeni jedni drugima u odraslom dobu.

Pošto je moždano jezgro odvojeno od prave majke, iz čijih emocija nastaju dečje emocije, dete će ostati povezano sa spoljnim svetom, utehu će naći kroz zadovoljstvo, a emocije će doživeti samo kroz bol.

Kakav je uticaj kompleksa „mrtve majke“ u odraslom dobu?

U odraslom dobu ovo „dete“ traži partnera brižnog i voljenog, ali MRTVOG partnera, jer odrasla osoba može da voli samo mrtve, samo odsustvo, tišinu i bol, našu ljubav prema njima.

Ova odrasla osoba će te uništiti, podeliti, kazniti, kontrolisati i učiniti emocionalno mrtvim i delom sebe da bi te volela.

Žene će tražiti muške partnere sa kompleksom mrtve majke koji će, kada ih zada bol, postati detinjast, dok će odrasli muškarci tražiti partnerke koje mogu da se ponašaju kao njihove majke. Tada će otelotvoriti svoju traumu iz detinjstva. Ova veza izaziva zavisnost i naziva se „veza traume“.

Traumatska veza će imati faze privrženosti, ekstremnih osećanja jedno prema drugom, nasilja, odbacivanja, odlaska, dosade i ponovnog okupljanja.

Zbog ponovljene traume, stanje koje će se razviti kod odraslih je složeni posttraumatski stresni poremećaj (CPTSP).

Pravila kojih se treba pridržavati i kojih se treba pridržavati da biste se spasili od CPTSP-a uzrokovanog kompleksom mrtve majke

Jednostavna stvar je da ne možete da promenite svoju prošlost ili detinjstvo, ali dobra vest je da ste svesni toga. Tako možete raditi na svom razumevanju i ojačati ga, što će vam pomoći da se bolje nosite sa traumom.

Evo pravila koja treba zapamtiti:

Ne, odrasli se ne menjaju. Menja se samo ličnost. Osnovni karakter se ne menja posle 12. godine.

Ako ste devojčica, vaš partner može da kaže stvari poput „ti si moja majka“, „ti voliš kao moja majka“, „ti si žena koju najviše volim posle svoje majke“ ili „Želim da izgledaš kao moja majka“. Neće znati svoj kompleks. Ali ovo su reči triangulacije i idealizacije. Momak koji je idealizovao svoju majku ima samo fragmentiran okvir svoje majke. On ne može i neće tolerisati vašu individualnost.

Ako ste dečak, devojčica će izgledati previše snažno da bi bila prava, skoro kao dečak. Znajte da ju je majka idealizovala govoreći: „Ti si naš sin.“ Tako su njene odrasle godine provedene u idealizovanju srećne majke koja je vidi kao sina, a sebe kao dečaka.

Teško ćete je videti kako se prebacuje između devojke i dečaka sa brkovima.

Ako imate ovaj kompleks, potražite terapeutsku pomoć. U suprotnom, privući ćete drugog partnera sa istim sindromom i završiti u nasilnoj vezi.

Zapamtite da ljudi lažu da bi se osećali dobro i da bi prikrili svoj bol i patnju. Ne morate da se predate njihovim zavisnostima.
Ulepšajte svoj život zdravim vezama i odnosima.