Da li je ovo glavni krivac za drastičan porast raka debelog criva među mlađima od 50?

Današnji mladi odrasli uglavnom vode zdraviji način života od prethodnih generacija – konzumiraju manje alkohola, više vežbaju i zdravije se hrane. Ali uprkos ukupnom padu slučajeva raka debelog creva, incidencija ove bolesti među osobama mlađim od 50 godina nastavlja da raste.

Oko 70% ranih karcinoma debelog creva javlja se sporadično, što znači da nisu povezani sa naslednim genetskim poremećajima ili hroničnim bolestima kao što su Kronova bolest ili ulcerozni kolitis. Ovo postavlja ključno pitanje – šta uzrokuje ovaj trend?

Mnogi istraživači veruju da faktori životne sredine igraju važnu ulogu, a sve je više dokaza da mikroplastika može biti jedan od glavnih krivaca.

Porast plastike i raka debelog creva

Porast ranih slučajeva raka poklapa se sa ekspanzijom plastike, koja je postala široko rasprostranjena nakon 1950-ih.

Danas u životnu sredinu svake godine uđe između 10 i 40 miliona tona plastike, a do 2040. godine ovaj broj bi se mogao udvostručiti.

Plastika je prisutna u gotovo svemu – od kuhinjskog pribora i odeće do igračaka. Vremenom se ovi materijali raspadaju u mikroskopske čestice koje ljudi udišu, gutaju ili apsorbuju kroz kožu. Naučnici su već otkrili mikroplastiku u krvi, mozgu, plućima, krvnim ugrušcima, pa čak i majčinom mleku.

Iako je nekoliko studija sugerisalo vezu između izloženosti mikroplastici i povećanog rizika od raka debelog creva, još uvek nije jasno kako mikroplastika može doprineti njegovom razvoju.

Uočavaju se epidemiološki trendovi – stopa raka kod mladih ljudi raste u isto vreme kada se povećava akumulacija plastike u telu, objašnjava dr Thejus Jaiakrishnan, gastroenterološki onkolog, za Verywell Health.

Kako mikroplastika može uticati na zdravlje creva?

Sistem za varenje ima sluznu barijeru koja sprečava štetne supstance da uđu u krvotok. Ova barijera takođe filtrira toksine koje proizvode crevne bakterije, što se može pogoršati konzumiranjem alkohola, crvenog mesa i prerađene hrane.

Vremenom, toksini mogu oslabiti crevnu sluznicu, ali u većini slučajeva su potrebne decenije da takva oštećenja dovedu do raka. Zanimljivo je da današnji mladi ljudi jedu manje crvenog mesa, piju i puše manje od prethodnih generacija – a ipak beleže porast obolelih od raka debelog creva. Ovo ukazuje na prisustvo dodatnog faktora.

Mogući mehanizmi oštećenja crevne barijere

Dr. Frank Frizel, profesor kolorektalne hirurgije na Univerzitetu Otago, istražuje kako mikroplastika utiče na crevnu sluznicu. Njegov tim veruje da sitne plastične čestice mogu poremetiti zaštitnu barijeru creva, omogućavajući toksinima da lakše prolaze kroz zid creva.

Jedna teorija sugeriše da se mikroplastika ponaša kao mali utezi, probijajući sluznu barijeru i slabeći odbrambeni mehanizam creva. Druga hipoteza kaže da pošto su plastika i sluz hidrofobni (odbijaju vodu, ali privlače masnoću), plastika može ostati zalepljena za zaštitni sloj, stvarajući tako prolaz za štetne supstance.

Pored toga, creva imaju strukture poznate kao „tesni spojevi“ koji regulišu šta je dozvoljeno da prođe u krvotok. Neki naučnici sumnjaju da mikroplastika može poremetiti ova jedinjenja, omogućavajući štetnim jedinjenjima da lakše prolaze.

Veličina plastičnih čestica takođe može imati veliki uticaj. Mikroplastika je manja od pet milimetara (oko veličine gumice olovke), ali čak i manja nanoplastika – veličine bakterija – može biti još opasnija.

Dokazano je da najmanji zagađivači mogu prouzrokovati najveću štetu prodorom u krvne sudove i podsticanjem upale. Naučnici sada istražuju da li nanoplastika može imati sličan efekat na probavni sistem.

Uloga crevne mikrobiote u riziku od raka

Mikroplastika takođe može da doprinese nastanku raka debelog creva ometanjem mikrobiote creva. Zdrava creva su dom korisnih bakterija koje se hrane prebiotičkim vlaknima. Ali ako mikrobiota postane neuravnotežena – zbog prekomernog rasta štetnih bakterija ili nedostatka vlakana – bakterije mogu početi da razgrađuju zaštitni sloj sluzi creva.

Naučnici su identifikovali određene bakterije, kao što su Fusobacterium nucleatum i Escherichia coli, koje su povezane sa rakom. Kada mikrobiota postane neuravnotežena, dolazi do hronične upale, što stvara uslove pogodne za razvoj tumora.

Može li mikroplastika prenositi štetne bakterije i hemikalije?

Tim dr. Jaiakrishnan takođe istražuje mogućnost da mikroplastika služi kao nosilac štetnih bakterija.

U morskim ekosistemima plastične čestice često bivaju prekrivene kolonijama mikroorganizama, uključujući patogene bakterije. Sličan proces bi mogao da se odvija i u ljudskom telu, gde mikroplastika može da unese opasne bakterije u creva.

Iako je plastika hemijski inertna, često sadrži aditive koji mogu biti kancerogeni. Neke plastike, npr. sadrže PFAS – takođe poznat kao „zauvek hemikalije“ – koje su povezane sa različitim vrstama raka. Ove supstance mogu poremetiti mikrobiotu ili čak oštetiti DNK, što dovodi do mutacija koje izazivaju rak.

Budućnost istraživanja

Iako postoji nekoliko teorija o tome kako mikroplastika može doprineti razvoju raka, dokazivanje direktne uzročno-posledične veze predstavlja veliki izazov. Za razliku od studija koje su povezale pušenje sa rakom pluća, gotovo je nemoguće pronaći grupu ljudi koji nikada nisu bili izloženi plastici, što otežava uporedne studije.

Da bi prevazišao ovaj problem, tim dr Jaiakrishnana analizira uzorke stolice, krvi i biopsije pacijenata sa rakom debelog creva kako bi izmerio koncentraciju mikroplastike. Identifikacija specifičnih bakterijskih ili genetskih markera može pomoći u ranijoj identifikaciji rizika.

(krenizdravo.dnevnik.hr)