Ne, definitivno nije trik pitanje: Da li je voda, zaista, mokra?

Odgovor na ovo pitanje zahteva malo filozofskog razmišljanja i zavisi od toga kako definišete vlažnost.

Debata o tome da li je voda mokra će se verovatno nastaviti sve dok na našoj planeti bude padala kiša.

Većina naučnika definiše vlažnost kao sposobnost tečnosti da održi kontakt sa čvrstom površinom, što znači da sama voda nije mokra, ali može da izazove vlažnost pri kontaktu sa površinom.

Ali ako definišete mokro kao „napravljeno od tečnosti ili vlage“, kao što neki rade, onda se voda i sve druge tečnosti mogu smatrati vlažnim.

Neki ljudi opisuju vlažnost kao fizički osećaj hlađenja koji se javlja kada voda uzima energiju da bi isparila u okolni vazduh.

Ravnoteža između adhezivnih i kohezivnih sila određuje stepen vlaženja. Kohezivne sile, kao što su vodonične veze, drže molekule vode jedne za druge i stvaraju površinski napon. Sa jakim kohezivnim silama, voda ima tendenciju da ostane u obliku sfernih kapljica kako bi se kontakt sa površinom minimizirao, piše BBC, a prenosi ekspres.net.

Adhezivne sile privlače vodu na površinu drugog materijala i podstiču je da se širi. Ako su sile lepljenja jače od kohezivnih, onda će površina postati vlažna. Druge tečnosti, kao što je alkohol, su bolje od vode za vlaženje. Dodavanje deterdženata može poboljšati sposobnost vlaženja vode smanjenjem kohezivnih sila.

Priroda površine izložene vodi utiče na to koliko će ona postati vlažna. Površine koje mrze vodu (hidrofobne), kao što su vodootporne tkanine, potiskuju kapljice tečnosti da bi imale što manji kontakt.

Možete definisati hidrofobnost materijala u smislu unutrašnjeg kontaktnog ugla koji kapljica vode pravi sa površinom. Savršeno hidrofobna površina je potpuno vodoodbojna sa kontaktnim uglom od 180°, dok savršeno vlažna površina ima kontaktni ugao od nule